Za
poznatog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena ljudi su čuli
skoro svuda u svetu i sasvim sigurno pročitali barem neku od
njegovih bajki. Pre tačno 183 godine na današnji datum, on je izdao
svoju prvu zbirku sa svega četiri bajke, koja istini za volju te
1835. godine nije bila naročito zapažena. Ni on sam joj nije pridao
neki veliki značaj. Prethodno se oprobao sa putopisima, pesmama, pa
i jednim romanom, kasnije je napisao i neke drame, još par romana i
putopisa, ali malo njih zna taj podatak, jer su ipak bajke bile te
koje su mu donele svetsku slavu i prevode na više od stotinu jezika.
A razlog tome je činjenica da su se njegove bajke umnogome
razlikovale od narodnih bajki koje su imale uglavnom fiksni obrazac,
likove koji su bili ili crni
ili beli
i naravno happy end.
Njegove bajke su dakle bile avangardne za to vreme. I svakako je njihova velika umetnička vrednost razlog tome što neke od njih i dan danas nalaze svoje mesto u skoro svakoj zbirci bajki za decu. Ali one nisu namenjene samo deci. Pojedine su toliko brutalne da bi deci zagarantovale jedino košmare. Tako se vremenom pojavilo bezbroj verzija njegovih bajki, a u nastavku sledi naša analiza onih originalnih danskih tekstova koje je sam čika Hans pisao.
1.
Ružno pače (Den grimme Ælling)
 |
| Ajoj, crna ja, šta li to doneh na svet! Photo: therenegade.com.au |
Glavni
lik:
Labud
koji se izlegao iz jajeta (niko nema pojma kako) dospelog na seosko
imanje gde su živele patke (i ostala živinska bagra)
Ostali
likovi:
Mama-patka,
ostala živinska bagra, mačak, seljak, jato labudova
Fabula:
Na
seoskom imanju se u gomili pačijih jaja našlo i jedno poveće iz
kog se rodilo neko nezgrapno, sivo, te iz tog razloga prozvano Ružno
pače. Mama, kao svaka dobra mama, pokušava da ga prihvati kao
svoje, ali popusti pod pritiskom sredine koja ne može da smisli da
pače može da bude tako gadno i sivo. Isteraju ga s imanja, ali ono
hrabro krene u svet. Zamalo ga lovci skembaju, lovački pas rastrgne,
nekako dođe do kolibe u kojoj živi baba sa kokoškom i mačkom.
Zaključe da Ružno pače ne zna ni da nosi jaja, ni da prede, te da
stoga ničemu ne služi, pa ga i odatle izbace. Ono se ne predaje i
nastavlja dalje. Po prvi put u životu ugleda labudove, koji ga
prosto fasciniraju. Dođe zima, upada u hibernaciju, skoro umire, ali
ga spasi neki seljak. Seljakova deca hoće da se igraju s njim, ono
pomisli da hoće da ga muče, ni ne čeka da ga oteraju, samo se
izbaci napolje u potrazi za smislom života. Ugleda opet jato
labudova, priđe im uverenja da je bolje i da ga oni pojedu, nego da
ga ostala živina ceo život kljuca. Međutim skonta da baš liči na
njih, oni mu kažu da je on u stvari labud, a ne patka. I prihvate ga
kao svog najrođenijeg, nebitno što se rodio međ' patkama.
Poruke:
a)
Nije bitno gde se rodiš, sve dok su ti mama i tata labudovi.
b)
U životu moraš da prođeš kroz mnogo gadosti pre nego što ti se
nešto lepo desi.
c)
Ljudi i živina su goveda.
2.
Carevo novo odelo (Keiserens nye Klær)
 |
| Hapsim te jer dovodiš cara na zao glas! Photo: pobrunstad.no |
Glavni
lik:
Sujetni
car koji je ima više odevnih kombinacija od današnje prosečne starlete
Ostali
likovi:
dve
varalice (koji se predstavljaju kao tkači), stari ministar,
pučanstvo i jedan klinac
Fabula:
Jednog
dana u carstvo dođu dvojica varalica koji tvrde da mogu napraviti
tkaninu koja ima ne samo izvanredne šare, već i čudnu osobinu –
da bude nevidljiva svakom čoveku koji je loš u svom poslu ili
neizrecivo glup. Car, koga slabo zanima pozorište, lov i podanici
uopšte, naravno biva očaran tom idejom. Pomisli kako je to super
način da vidi ko je u carstvu sposoban, a ko ne. Ko pametan, a ko
glup. I vest o tom projektu se brzo proširi. Tokom izrade tkanine,
car odluči da poseti tkače i vidi kako napreduju. Ne vidi tkaninu,
i prilično se iznenadi što prema tome ispada da je glup. Naravno to
nikome ne priznaje, već šalje starog ministra koga smatra veoma
mudrim.
Ministar za trenutak pomisli da ga vid izdaje, što i ne bi bilo
čudno budući da ga je vreme sustiglo. Međutim na kraju ipak ne
odluči da prizna da ne vidi, već prenese caru da je tkanina vrh. Po
završetku tog "iscrpnog posla", car dodeli "tkačima"
viteški krst i titulu tkača plemića. I dođe konačno dan da se
prošeta u svom novom odelu (i ujedno da vidi ko je sve u carstvu
glup i nesposoban). I dok car paradira ispod baldahina go (ili valjda
samo u gaćama), svi se dive novom odelu, i onda samo jedan klinac iz
mase povika kako car nema ništa na sebi. Tata pokuša da opravda
sina govoreći da je to "glas nevinog", ali masa skonta
kako je klinac ipak u pravu. A car u svoj muci pomisli u sebi kako su
oni ipak u pravu. Međutim kako sad da prizna da se zeznuo? Skonta da
šta je, tu je, i da mora dovršiti svoj "hod srama".
Poruke:
a)
Dok je ovaca, biće šišanja i za prevarante vune.
b)
Ako imaš doživotni mandat, nebitno je koliko si glup i sujetan.
c)
Slušajte decu, jedino ona imaju štošta pametno da kažu.
3.
Mala sirena (Den lille Havfrue)
 |
| Da li je ovako Andersen zamišljao Sirenu i sestre joj, možemo samo da pretpostavimo. Photo: mojtv.net |
Glavni
lik:
Najmlađa
od šest morskih princeza koja se zove Sirena
Ostali
likovi:
Sirenine
sestre, Sirenina baba, mladi, zgodni princ i jedna nasumična
crnokosa devojka
Fabula:
Odmah
da napomenemo da su režiseri kompanije Volt Dizni pre ekranizacije čuvene Arijel po svoj prilici pročitali Andersenovu Malu
Sirenu samo do pola. Ili su pročitali do kraja, shvatili da u Americi
neće da prođe toliko brutalnosti, pa se odlučili za klasičan happy
end. Ali idemo redom. Morska princeza po imenu Sirena živela je
ispod mora u zamku sa kompletnom porodicom. Baba ih je sve puštala
da sa 15 godina izađu na površinu da vide čega ima tamo. Pod
uslovom da nikom ne izlaze na oči. Kad Sirena napuni 15 godina,
popne se na površinu i ugleda bezimenog, zgodnog princa na palubi
jedrenjaka. Odjednom se spusti oluja. Brod se prevrne, Sirena ga
dovuče do obale i sakrije
se iza stene. Kako je baba zapovedila. Priđe mu neka isto bezimena
crnka. Utom princ otvori oči. Naravno pomisli da ga je ona spasila
sigurne smrti. Princ se vrati svojoj posadi, a Sirena svojoj
podvodnoj ekipi. I sve bi bilo OK, da se ona nije zaljubila na prvi
pogled i postala opsednuta princom. Toliko da odlazi do morske
vračare da joj sredi da može da živi na kopnu. Dobije tri
iskušenja, svako savlada. Ali bez obzira na to, dotična kaže
da ako hoće da dobije noge, mora da se odrekne glasa. Sirena
pristaje. Kaže dovoljno joj samo da živi kraj njega. Ode na
kopno, uspe da pronađe princa, on se oduševi njenom lepotom. Ali
svaki pokušaj razgovora propada. Čuje ga, ali ćuti. I tako joj se
jednog dana poveri da on zapravo još od te nesreće na pučini traži
onu bezimenu crnku, ubeđen da je zahvaljujući njoj živ, te da mu
je ona jedina prava ljubav. Šta će, jadna, krene da mu nađe buduću
ženu ne bi li ga usrećila. Uspe da je nađe, sredi im da se sretnu,
oni se super skontaju i Sirena im poželi svu sreću. U međuvremenu
Sirenine sestre pokreću akciju da je ponovo pretvore u morsku
princezu, isto sredile nešto s vračarom. Vračara im daje iglu koju
Sirena treba da zabode u srce princu i onda može da se vrati u more.
Ona to ne može da uradi, već se pozdravi s njima dvoma, baci se u
penušavo more i ode Bogu Aegiru na istinu.
Poruke:
a)
Ako se nađeš u ljubavnom trouglu, najbolje prođeš ako ništa ne
znaš.
b)
Svaka trgovina sa đavolom se nesretno završi, ali ne po đavola.
c)
Život je surov.
Piše: Aleksandra Milovanović
Нема коментара:
Постави коментар