Finmark (Finnmark) je najseverniji okrug Norveške - po površini i najveći (malko veći od Švajcarske), ali ujedno i najslabije naseljen deo zemlje. Broj stanovnika jedva da prebacuje 75 000. Kad smo već kod tih superlativa, možemo da dodamo i da, u odnosu na ukupan broj stanovnika imaju najveći broj pušača u Norveškoj, ubedljivo najveću stopu iseljavanja, najveći broj obolelih od hlamidije, a mogu da se pohvale i time da je u ovom okrugu beleže najniže i najniže temperature u Norveškoj.
Da li je tamo stvarno toliko hladno?
Pa i da, i ne, u suštini zavisi gde se nalazite u Finmarku. Ukoliko ste negde na obali, spasiće vas Golfska struja, zahvaljujući kojoj se obale Finmarka zimi ne lede. Tu i ne treba da očekujete one „minus pingvin“ temperature, hajde da onako grubo kažemo da se kreću uglavnom tako oko -10°C. Ono što treba da vas brine, ako ste na obali, jesu vetrovi, koji su posebno jaki tokom decembra i januara. I da, probude vas u toku noći i ponekad vam tako bunovnima prođe kroz glavu da li bi možda ipak trebalo da se evakuišete. Onda shvatite nakon dve-tri sekunde da vam vetar nije odneo krov, i nastavite da spavate. Te malo ekstremnije temperature možete da očekujete ukoliko ste u unutrašnjosti, pogotovo u Zapadnom Finmarku gde temperature od preko 30 stepeni ispod nule nisu retkost. U pitanu je velika planinska visoravan koja se zove Finnmarksvidda i zauzima 36% teritorije ovog okruga. Tu je zabeležena i do sada najniža temperatura u Norveškoj, -51,4 ºC.
 |
| Na putu ka Hamerfestu (privatna arhiva) |
Stanovnici ove oblasti vole da kažu da je tamo hladno onda kada vam se voda, koju ste zavrljačili u vis iz šolje vrati kao led, do tad je manje-više sve u redu. Sreća pa nije tako tokom cele zime, koja uzgred budi rečeno traje pa tako između 6 i 7 meseci. Smetovi mogu da budu dosta veliki, i tokom zime morate prosto da se naviknete da pratite na Internetu da li su neki putevi prohodni, i da li ćete možda u naredna dva dana biti odsečeni od sveta. Sneg počinje da se povlači uglavnom u maju (inače najviše tuče tokom marta i aprila), i nekako se za svega malo više od nedelju dana sve potpuno promeni oko vas. Odjednom sve ozeleni, cveća i bobica na sve strane, vi počinjete da se malo iščuđujete kako odjednom ne morate da nosite zimsku obuću. Leti ima dosta kiše, ali ima i lepih dana kada temperatura prebaci 20 stepeni i kada vam opet nije čudno zašto komšija pored vas kreće da postavlja i puni bazen. Desi se, ali baš retko, da se temperatura popne i do 30 stepeni.
 |
| Put od Honingsvoga ka Nurkapu (privatna arhiva) |
Polarne noći i polarni dani – Da, ovde je potrebno da se naviknete na takve ekstreme. Tokom zime, već od kraja novembra pa sve do kraja januara sunce ne izlazi. U stvari izlazi, ali je toliko nisko na horizontu da praktično ne možete ni da ga vidite. U decembru obdanica traje svega dva sata, ostatak dana je potpuni mrak. Taj period godine ovde zovu mørketida. Svesne toga, norveške vlasti su omogućile stanovnicima Finmarka jednu malu pogodnost – struja je znatno jeftinija u odnosu na ostatak zemlje jer se na nju ne plaća PDV. Pored toga tu postoje i poreske olakšice za žitelje Finmarka, i umanjena otplata studentskih kredita. Ipak, nije sve tako mračno – tokom ovog dela godine se zaista često ne nebu može videti polarna svetlost (nordlys), više puta mesečno, a ponekad i preko 10 dana uzastopce. Krajem januara kada se sunce napokon ponovo pojavi na horizontu, ljudi poprilično živnu, ali shvate da do proleća ima još 4 meseca. Već nakon prolećne ravnodnevice noć iz nedelje u nedelju postaje sve kraća i kraća. Već krajem aprila traje svega par sati, a u maju nestaje u potpunosti. Sunce je sve vreme na horizontu, i intenzitet svetlosti se praktično ne menja. Tada dolazi do drugog fenomena, odnosno takozvanog ponoćnog sunca (midnattssola). U početku ima malo problema sa spavanjem, nakon toga se ljudi naviknu. Noć počinje ponovo da pada tek od kraja avgusta/početka septembra.
 |
| Altafjorden (privatna arhiva) |
 |
| Polarna svetlost (privatna arhiva) |
Ljudi ne potpadaju pod onaj uvreženi stereotip o Norvežanima. Ovde su se dosta mešali sa Laponcima i Kvenima, a potom i sa Rusima. Severnjaci i jesu donekle deo tog stereotipa, ali su u odnosu na ostatak Norveške dosta otvoreniji, a ponekad i deluje kao da su bliži našem mentalitetu. To opet varira od toga da li ste se zadesili na obali ili u unutrašnjosti. „Ovi sa obale se“ ponose svojom otvorenošću i kontaktu sa drugim narodima tokom istorije, i nekako kao da jedva čekaju da prokomentarišu „ove iz unutrašnjosti“ ili „ove sa kopna“ za koje tvrde da su sušta suprotnost. Jer more je kao takvo predstavljalo kontakt sa ostatkom sveta, a ribolov, pa samim tim i trgovina su tokom istorije bili bitne privredne grane. Fizički su opet malo raznolikiji, ima i smeđih, pa čak i garavijih, i za sebe kažu da su malo niži rastom, upravo zbog mešanja sa Laponcima koji su starosedelačko stanovništvo. A Laponci su opet posebna priča za sebe. Primetićete ih odmah na aerodromu u Oslu ako čekate neki let za sever. Da, jesu nešto niži. I dosta bučniji. I ovde na severu nekako su svoj na svome – njihov jezik je u potpunosti izjednačen sa norveškim i nije retkost da, ako zađete u neki deo gde su većinsko stanovništvo, bukvalno niko ne govori norveški. Pa ni engleski. Najviše su koncentrisani upravo u unutrašnjosti Zapadnog Finmarka, u mestima Kautokeino i Karašok (Karasjok), gde su i zabeležene one najniže temperature sa početka teksta. Najveće naseljeno mesto u Finmarku je inače Alta koja ima oko dvadesetak hiljada stanovnika. Za njom sledi Hamerfest (Hammerfest) sa nekih 10 000 stanovnika, gradić koji je dugo vremena nosio titulu najsevernijeg grada na svetu.
 |
| Irvasi će vam sve pobrstiti u bašti tokom leta (privatna arhiva) |
Sem njih, još 4 mesta imaju zvanično status grada: Honingsvog (Honningsvåg) koji je preuzeo titulu najsevernijeg od Hamerfesta, i nalazi se na 20 kilometara od „zvanično“ najsevernije tačke kontinentalne Evrope, Nurkapa (Nordkapp), potom Varde (Vardø), Ćirkenes (Kirkenes) i Vadse (Vadsø), koji je administrativni centar celog okruga.
 |
| Katedrala za venčanja u ledenom hotelu u Alti (privatna arhiva) |
A šta ima tamo da se vidi? Pored polarne svetlosti i ponoćnog sunca, Finmark je sjajno mesto ako ste strastveni pecaroš i ukoliko ste jedni od onih koji vole netaknutu prirodu i nije vam mrska ideja potucanja u kamp-prikolicama. Leti sve vrvi od turista, posebno iz Nemačke. More pripada svima i nije vam potrebna nikakva dozvola za ribolov na moru. Za jezera i reke važi drugačija priča. Auto-put je misaona imenica – žila kucavica celog okruga je put E6, koji je na pojedinim deonicama odličan, a na nekim drugim treba biti pripremljen na truckanja. Okrug je prostran, a među mestima su poprilično velike razdaljine. Zbog toga ima dosta majušnih aerodroma, ali ih sve opslužuje avio-kompanija Widerøe. Što se cena karata tiče, udaraju po ušima, ali svakog leta imaju u ponudi tzv. Norge Rundt-billetter gde u zavisnosti od zone koje ste odabrali možete praktično da se iživljavate 14 dana i da letite koliko god puta hoćete. Druga opcija su brojni trajekti i brodovi, a nekim od njih će vam posada čak i prići sa diktafonom na kome treba kažete ko ste i kuda ste krenuli. Kada ih upitate zbog čega se to radi, onako kroz osmeh će vam reći pa eto da mogu da ti identifikuju leš ako potonemo.
 |
| Ponoćno sunce u 1 ujutru (privatna arhiva) |
Priroda je zaista fantastična i praktično netaknuta. Nije retkost da se na obali recimo vide kitovi-ubice, beli kitovi, ili da vam iznad glave preleti orao (stariji ljudi pričaju da se tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog leta dešavalo da su orlovi pokušavali i da otmu malu decu) ili da vam na putu u toku leta izleti irvas. Irvasi su inače tokom zime na već pomenutoj visoravni Finnmarksvidda, ali se tokom leta mogu videti u skoro celom Finmarku. Ulaze u naseljena mesta, nerviraju meštane kad im obrste pola bašte, na sve strane ostavljaju „poklončiće“ za sobom, ali što je najvažnije od svega, nisu opasni i vrlo su plašljivi, čak i kad su u većim krdima. Tokom leta, ali i zimi su čitave horde ljudi koje dolaze da vide plato Nurkap, koji (iako zapravo to nije) je izbrendiran kao najsevernija tačka kontinentalne Evrope. Zimi ćete na sve strane viđati motorne sanke, ponovo gomilu ljudi koji su došli da vide polarnu svetlost (na koju meštani odavno i ne obraćaju posebnu pažnju) ili neku drugu znamenitost, od kojih se recimo mogu spomenuti ledeni hotel u Alti, muzej belih medveda u Hamerfestu, veliku godišnju trku psećih saonica (Finnmarksløpet), čak pet nacionalnih parkova, vožnju Hurtigrutom i mnoge druge. Istorijskih znamenitosti na žalost nema, jer je gotovo ceo Finmark bio spaljen do temelja tokom II svetskog rata. Povlačeći se pred Crvenom armijom, Nemci su primenjivali tzv. taktiku spaljene zemlje i danas se ovde praktično na prste mogu nabrojati građevine koje su podignute pre četrdesetih godina XX veka.
Piše: Nemanja Vidaković
