Tabu teme u norveškim slikovnicama

Slikovnice obično doživljavamo kao prve knjige deteta kroz koje se ono upoznaje sa svetom književnosti, a motivi u njima su po pravilu vrlo jednostavni i često lako prepoznatljivi na osnovu samog naslova – ”Milica se boji doktora”, “Upoznajmo šumske životinje” ili “Gica prasica i njena družina sa farme”. Međutim, norveški pisci ovog žanra su verovatno pioniri kad je reč o slikovnicama na teme koje se u mnogim društvima (pa i u Norveškom) smatraju tabuima. Naime, postoje slikovnice koje se bave porodičnim nasiljem, depresijom, zlostavljanjem, pa čak i incestom. Uostalom, sajt forskning.no (koji se bavi norveškim i internacionalnim naučnim temama) piše da skandinavske slikovnice prednjače kada je reč o pokretanju kontroverznih tema. U ovakvom tipu slikovnica ilustracije i struktura su uglavnom prilagođeni deci, dok u tekstu ima dosta ironije i igara reči koji su više namenjeni odraslima.

Među najznačajnijim autorima ovih slikovnica su Gru Dale i Svejn Nihus, koji dugi niz godina prave dela sa psihološkim motivima, i pokušavaju da sruše određene tabue. Njihova dela prevedena su na mnoge jezike, i dobitnici su višestrukih nagrada i priznanja. Uspehu ovih dela doprinelo je i to što, pored okrutnosti koje prikazuju, autori na kraju daju nadu – da ako se potraži pomoć, problemi se mogu rešiti, ili olakšati, i sve se može bolje podneti uz pomoć bliskih ljudi i stručnu pomoć.

Jedna od takvih slikovnica je ”Ljutiti čovek” (Sinna mann) – priča o porodičnom nasilju i deci koja su svedoci zlostavljanja. Dečak po imenu Boj i njegova majka žive sa nasilnim čovekom. Opisuju se nesigurnost, nemir i dramatične situacije kada se inače dobar otac pretovori u ”ljutitog čoveka”. On je tada ljut na svoju ženu bez ikakvog razloga, napada je, dok Boj iz svoje sobe sve može da čuje, i pita se da li je on kriv što je tata ljut. Nakon toga, otac obećava da nikada više neće biti ljut, ali Boj misli da je tata to rekao već dosta puta ranije. Na kraju, Boj piše pismo kralju, koji se kasnije pojavljuje, odvodi oca i poručuje dečaku da ništa nije njegova krivica.

Photo: https://snl.no/Svein_Nyhus/bilder#Nyhus_Sinna_Mann_100dpi_05

Knjiga je izazvala veliku pažnju, pokrenula diskusije i žustre kritike. Neki kritičari misle da je previše teško štivo za decu, a drugi da je to dobar način da se nasilje i ćutanje o zlostavljanju prekinu i pokažu kao bitan problem u društvu. Utisku doprinose velike, izražajne slike i poetičan jezik, sa ponavljanjem metafora. Knjiga je između ostalog prevedena i na srpski.

Photo: https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgPUM5Ec6GALHEAyY72KEEHH45WLzprb1Ua5ZlhyphenhyphenYcqK9OrmezbmBqcdrANB7XXJTiPL0mxy1xi1Sax7EdivKxLVTF93b2Fi3kM2F8AsFkga9VElkiGa9gDzblRUiCkBv4JzOHLu6iEU3g/s1600/Sinna%20Mann%20100dpi_Page_07.jpg

Još jedna takva slikovnica je ”Mamina kosa” (Håret til mamma). Radi se o depresiji i psihičkim bolestima, o tome kako se dete nosi sa situacijama kada majka nema snage da bude roditelj. Devojčica po imenu Ema misli da ima najbolju majku na svetu sa najlepšom kosom, ali kad majka nema snage ni volje ni za šta, Ema ulazi u njenu kosu da razmrsi čvorove i sredi teške misli. Alegorija se razvija kroz priču tako što ćerka pokušava da raščešlja zamršeno, ali ne uspeva, i tako ulazi sve dublje i dublje u kosu.

Photo: http://cargocollective.com/sveinnyhus/Haret-til-mamma

Mama se povremeno toliko plaši da ne može ništa da uradi, već samo leži na kauču i plače. Tada njena kosa postaje sve zamršenija, kao da pokazuje kako se majka oseća iznutra, u kakvom joj je stanju um. U jednom trenutku Ema je i ljuta na mamu jer misli da je lenja, ali u sledećem trenutku zažali zbog toga kad vidi da mama ne prestaje da plače. Devojčica želi da joj pomogne, penje se u kosu i pokušava da otkrije šta nije u redu. Ovde je u fokusu i zamena uloga, tj. kako se i deca moraju nekad brinuti za roditelje.

Photo: http://cargocollective.com/sveinnyhus/Haret-til-mamma

”Hobotnica” (Blekkspruten) – još jedno delo Nihusa (ilustratora) i Dale (tekstopisca) u kom je dečak, koji zlostavlja svoju mlađu sestru (Gule), metaforično predstavljen kao hobotnica.. Nakon prividne idile u kući, kada Gule i brat ostanu sami, on hoće da se igraju ”hobotnice”. Nakon toga majka vidi da nešto nije u redu, i kada joj je devojčica ispričala šta se desilo, majka odmah odlazi kući i zajedno sa ocem kažnjavaju dečaka i konsultuju se šta treba uraditi. Metafora hobotnice je pun pogodak u ilustracijama Nihusa – može se jasno videti šta se dešava, a čak i deca prepoznaju da nešto nije u redu. Njima bi i bilo lakše da govore o hobotnici, nego o rečima poput ”zlostavljanje” koje ni nemaju u rečniku; metaforama se izražava ono što je teško izraziti.

Photo: http://cargocollective.com/sveinnyhus/

Jedan od mogućih razloga zašto je baš ova morska životinja izabrana je to što žrtve seksualnog zlostavljanja često opisuju napadača kao nekoga ko kao da u svakom trenutku ima još jednu ruku. U jednoj kritici slikovnice navodi se da knjiga izaziva nelagodu, ali je važna za podizanje svesti o ovoj temi i za ohrabrivanje žrtava, uglavnom male dece, da nekome ispričaju svoju traumu, da se njihov problem na vreme otkije i da dobiju odgovarajući tretman.

Photo: http://cargocollective.com/sveinnyhus/

Gru Dale i Svejn Nihus su napisali mnoge knjige o ”teškim” temama, ali neke od stvari koje ih povezuju su to što uvek pokazuju da postoji nada. U ”Ljutitom čoveku“, metaforično, dolazi kralj koji odvodi oca, i dečak ga povremeno posećuje; u „Maminoj kosi“ devojčici stariji čovek pomaže da odmrsi maminu kosu; u „Hobotnici“ je dečak u izolaciji, dok majka pokušava da pokaže devojčici kako je svet ipak pun ljudi na koje može da se osloni. Dakle, teška situacija uvek može biti bolja; teški život uvek može biti malo lakši, ali treba zatražiti pomoć. Što se tabu tema tiče, Nihus navodi i da tabui predstavljaju ”naučenu” kulturu, da treba da se razgovora o tome gde treba povući granicu, o tome šta nije u redu.

Piše: Bogdan Vuruna

Šta se, kako i koliko dugo studira u Norveškoj?

Na domaćim portalima često srećemo tekstove o najtraženijim zanimanjima u Norveškoj i o tome kojih obrazovnih profila nedostaje u toj zemlji. Druga strana tog novčića je pitanje kakvo školovanje mladi Norvežani zapravo biraju i kakvim poslovima streme. Uostalom, uvid u te trendove koristan je i onima koji razmišljaju o studijama različitih stupnjeva u Norveškoj. Podaci pred vama preuzeti su iz Izveštaja norveškog ministarstva prosvete o visokom školstvu za prošlu školsku godinu (2016/17).

Opšte brojke: 

3 + 2 je trajanje školovanja na bachelor, odnosno master nivou usvojeno kvalitativnom reformom (nama poznatom kao bolonjskom). Neke studije su kontinuirane, poput psihologije ili medicine, i traju 5, odnosno 6 godina.

38 je ukupan broj visokoškolskih ustanova u Norveškoj.
Od njih je 21 državna – 8 univerziteta i 13 „visokih škola“ (Høgskoler, politehničke visokoškolske ustanove).

Najpopularnije zanimanje – student!

250.000 U 2016. prekoračena je „magična cifra“ od četvrt miliona studenata u Norveškoj – zemlji sa nešto preko pet miliona stanovnika. Od njih je 135.000 na osnovnim, bachelor studijama, oko 45.000 na diplomskim, master studijama, a oko 10.000 na doktorskim. Na taj broj treba dodati i oko 17.500 Norvežana koji su odabrali da studiraju u inostranstvu – tu su najpopularnije destinacije Australija i Sjedinjene države.

Rang liste se uglavnom formiraju prema uspehu u srednjoj školi.
Izvor: vfk.no

100.000 kandidata – još jedna okrugla cifra koja je prekoračena u upisnom roku 2016. godine. Normalno se u Norveškoj budući studenti rangiraju prema rezultatima iz srednje škole, a ova brojka nam govori da je u proseku bilo dva kandidata po jednom studijskom mestu. Naravno, reč je o proseku – negde je navala bila znatno veća, a drugde su klupe ostale da zvrje prazne.

A gde je tolika navala?

Statistika kaže da je u Norveškoj najpopularnije studirati:

1. Ekonomsko-administrativne smerove: ekonomija, marketing, menadžment, organizacione nauke. U toj branši najpopularnija visokoškolska ustanova je poslovna škola BI, sa ispostavama u nekoliko gradova u zemlji.
2. Visoku medicinsku školu: kao što je mnogima poznato, radno mesto medicinske sestre ili tehničara u Norveškoj zahteva visoku školsku spremu. Studije iz oblasti zdravstva i nege već godinama su u vrhu popularnosti, ali uz relativno visok procenat odustajanja (oko 20%).
3. Društvene nauke. Njima pripadaju sociologija i antropologija, ali i komunikologija. Ti smerovi, međutim, prednjače i po broju onih koji napuste studije – čak njih polovina nikad ne diplomira.

U stalnom usponu poslednjih godina su inženjerski i prirodno-matematički smerovi. Po popularnosti u tim oblastima ističe se Norveški tehnički univerzitet u Trondhejmu – NTNU. 

NTNU - "norveški MIT"
Izvor: no.wikipedia.org

Nalazi li se tu posao u struci?

Uprkos stalnom porastu broja studenata iz oblasti ekonomskih i organizacionih nauka, tržište rada se još nije zasitilo takvim kadrom, koji se lako udomi svuda, od lokalne administracije do vrha međunarodnih korporacija.

Univerzitet u Trumseu prvi je koji školuje
civilne upravljače bespilotnih vazduhoplova.
Izvor: wikipedia.org

Ni zdravstvenim radnicima ne preti dugo čekanje na birou. Školovanje kadra iz njihove branše u fokusu je norveške nacionalne strategije za visoko školstvo upravo zato što ih nikako nema dovoljno. Isto važi i za učitelje, ali perspektiva rada u prosveti ne mami buduće brucoše da kao prvi izbor zaokruže učiteljske i nastavničke smerove.

Državna strategija stavila je akcenat i na neka nova prirodno-naučna zanimanja – obnovljivi energenti, ekološke i biološke nauke oblasti su koje se reklamiraju zagarantovanim zaposlenjem. Ustanove koje privlače studente takvim smerovima su pomenuti NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU. Univerzitet u Trumseu (UiT) uspešno im parira novim inženjerskim smerom koji je postao pravi hit – tehnologija dronova.

Gde ostaju prazna mesta?

Nećete me zeznuti.
Izvor: quickmeme.com

Godinama unazad pri dnu top lista su studije medicine i psihologije (što verovatno ima veze sa trajanjem tih studijskih programa). Ipak, taj broj je takođe godinama unazad postojan – norveško društvo praktično održava jedan te isti broj lekara i psihologa.

Napori države da iškoluje veći broj učitelja i nastavnika ne daju zadovoljavajuće rezultate. Studijski programi za prosvetarske struke prolaze sa najgorim ocenama i u studentskim evaluacijama.

Studentske evaluacije - ko se pokaje?

Budući učitelji su nezadovoljni programom, a društvenjaci često odustaju od studija. Ipak, najčešće se pokaju studenti humanističkih nauka, poput istorije i filozofije, oblasti za koje proteklih godina vlada sve manje interesovanje. Diplomci humanističkih nauka su ujedno među onima koji najteže nalaze poslove u struci.

Na Policijskoj akademiji školuju se najzadovoljniji studenti u Norveškoj.
Izvor: justwatch.com

A ko je najzadovoljniji uslovima studiranja? Ako je verovati brojkama evaluacije - to su policijski kadeti. Ne kaju se ni studenti Arhitektonsko-dizajnerske škole u Oslu (AHO), dok studenti sa visokoškolskih ustanova u Moldeu i Stavangeru u globalu nisu tako zadovoljni kao prestoničke kolege.

Da obnovimo drugu?
Izvor: justsmile@blogspot

Odlagati ili polagati?

U roku (za tri godine) osnovne studije završi 38% studenata, kod master studija taj procenat je 40. Ali ako kad se oba stepena studija produže za po godinu dana, broj diplomiranih bachelora i mastera skače za po 15%.

A gde sam tu ja?

U Norveškoj studira oko 13% stranaca. Udeo studenata iz zapadnih zemalja (sa Australijom i Novim Zelandom) znatno je manji od procenta studenata iz ostatka sveta (gde spadamo i mi). Među stranim studentima najpopularnije su visokoškolske ustanove u Oslu – Univerzitet u Oslu (UiO) i Visoka škola u Oslu i Akershusu (HOA), a od pojedinačnih studija doseljenicima su najprivlačnije farmacija i stomatologija, premda se visoko kotiraju i prirodno-naučni i tehnološki smerovi. Ni doseljenici nisu naročito zainteresovani za učiteljski poziv.

Stranci koji žele da studiraju na norveškom jeziku moraju imati dokaz o zavidnom nivou jezičkih veština. Srećom, odnedavno takav dokaz mogu (bar delom) steći i u našem glavnom gradu. 

S druge strane, većina visokoškolskih ustanova nudi i programe na stranom jeziku (tj. engleskom). Po udelu programa na stranom jeziku prednjače Visoka škola za arhitekturu i dizajn u Oslu (AHO), Trondhejmski NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU.

Pet kul stvari sa Islanda

Nakon serija tekstova o švedskim, norveškim i danskim izumima, smatrali smo da bi bilo nekorektno da izostavimo zemlju koja je osnovana zahvaljujući poduhvatima Vikinga koji su se odmetnuli sa teritorija ovih današnjih država. Iako je Island država mnogo superlativa – jedna od najmanjih, najsevernijih, najređe naseljenih, pa i najmlađih – teško da je dala neki veliki impozantan doprinos svetu na polju naučnih i tehnoloških dostignuća. I stoga odabir «izuma» nije baš ono što biste možda očekivali u ovako nekom tekstu. Ali nadamo se da barem bude zanimljiv.

Nano-led
Frižider je epohalni izum, međutim nije uvek moguće držati prehrambene proizvode u njemu, recimo prilikom transporta avionom, ili transfera sa broda u kopnena prevozna sredstva, tako da se kvarljiva roba uglavnom u tim slučajevima oblaže komadićima leda. Međutim, kakvog god da su oblika ti komadići, između njih uvek postoje sitni vazdušni džepovi koji omogućavaju toploti i bakterijama da dopru do prehrambenog artikla. Ali to nije slučaj sa specijalnim islandskim nano-ledom. Zahvaljujući svojoj molekularnoj, gelastoj strukturi i majušnim česticama, konture nano-leda savršeno obavijaju ceo proizvod koji treba da se drži na temperaturi od -3 do -1 stepen, tako da je temperatura u središtu proizvoda oko -0,5 stepeni. Svilenkasta tekstura pritom ne utiče negativno na njegov kvalitet. U industriji hrane, a pre svega ribarskoj, ovaj proizvod je doneo revoluciju, jer ulovljena riba koja se stavi u nano-led zadržava većinu hranljivih materija, ne kalira i ne dolazi u kontakt sa bakterijama. Iako ne iznenađuje da je prvu mašinu koja proizvodi ovakav led napravio čovek iz Ledene Zemlje, u svetu ime Snaebjorn Gudnason nije naročito poznato, ali je zato američka kompanija NanoIce vrlo brzo prepoznala njegov potencijal i krenula sa globalnim razvojem ovog izuma.

Korist: ribari danas mogu da drže ribu spakovanu na moru 19 dana i po povratku da je proslede sa naznakom «sveža roba»
Zabava: S obzirom da je ovo relativno nov izum, ostaje na nama da otkrijemo njegovu eventualnu zabavnu primenu
Profit: Upotrebom običnog leda se oko 7% pošiljke obično pokvari, a na veće količine to predstavlja gubitke koji se mere milionima dolara.

Energetski transformator

Photo: thejumpingfrog.com

Jedan od zaista retkih genija koga je iznedrilo ovo izolovano atlantsko ostvo je bio Čester Hjortur Tordarson. Malo je međutim falilo da ga ipak iznedri neko mnogo veće tle, jer su njegovi roditelji kad je imao 6 godina rešili da emigriraju u SAD. Dakle, sve škole je završio tamo, a polje koje ga je naročito interesovale je elektrotehnika. Iako se ne može pohvaliti brojem izuma poput jednog Tesle ili Edisona, on je sam patentirao oko njih 30 i svi manje-više imaju veze sa pretvaranjem i prenosom električne energije. Njegova prva prilika da pokaže svoje umeće se ukazala u saradnji sa univerzitetima. Kada je Univerzitet u Indijani (Purdue University) raspisao konkurs za izradu transformatora napona od pola miliona volti, Česteru je pripala čast da bude vođa tog projekta. Transformator je trabalo da bude izložen na sajmu u Sent Luisu 1904. godine, a potom da služi u eksperimantalne svrhe na samom univerzitetu. Jedanaest godina nakon toga, Tordarson je napravio i transformator od milion volti za šta je primio nagradu. A uostalom ni vi sad ne biste bili u prilici da na ovaj način čitate ovaj tekst da nam nije transformatora.

Korist: 8 – ipak je bolji onaj Teslin patent za bežični prenos električne energije
Zabava: 2 – teško onom ko se strujom zabavlja
Profit: 10 – da se struja prenosi bežičnim putem, elektroprivreda bi nam je malo teže naplaćivala.

Neologizmi

Ovu teritoriju su tek između 9. i 10. veka naselili gorepomenuti Vikinzi i jedna od stvari koju su poneli sa sobom od kuće je bilo i sredstvo komunikacije. Iako se taj staronordijski jezik tada govorio i na području današnje Skandinavije, on se do danas u tom delu toliko promenio da obični smrtnici teško mogu da ga razumeju ako su učili samo savremeni norveški, švedski ili danski. Iako stara skandinavska izreka kaže da «jezik ima noge, a ne korenje», što će reći da je sasvim prirodno da se vremenom menja, na Islandu su te noge prešle vrlo malu kilometražu. Oni prosto jezik nisu morali, a posle izvesnog vremena ni hteli da menjaju. Međutim, društvo je napredovalo, sa pojavom novih fenomena i stvari, javila se i potreba za bogaćenjem jezika novim rečima. Ali umesto da samo prilagode izgovor neke pozajmljenice iz (recimo) engleskog, Islanđani su zaposlili ljude koji smišljaju nove reči za te pojmove. Neki od njih su sad već toliko stari da ih mi više ne doživljavamo kao nove, ali oni pre xy godina ipak nisu bili deo naših života i jezika. Tako je islandski verovatno jedini jezik na svetu na kome se reč ”telefon” izgovara tako da ni izbliza ne zvuči tako, već ”sími”, što je arhaična reč za ”žicu”. Zatim imaju ”bicikl” koji se kaže ”reiðhjól”, a u bukvalnom prevodu ”točkovi za jahanje”. A neki neologizmi novijeg datuma bi bili ”vélbúnaður” iliti ”hardver”, a u prevodu ”mašinska oprema”, dok je ”hugbúnaður” islandski ”softver”, a zapravo znači ”oprema srca”.

Korist: 6 – jedino tako im je jezik mogao doći na listu posebnih jezika
Zabava: 9 – pod pretpostavkom da je potrebna veća količina alkohola da bi se smislile tolike reči
Profit: 2 – ”rečotvorci” ipak primaju platu iz državnog budžeta.

Lopapeysa
Ovo je zapravo još jedna islandska kovanica koja se sastoji od reči lopa – vuna i peysa – džemper, ali je njegov dizajn toliko jedinstven da se slobodno može nazvati izumom. U jednom trenutku 1940-ih godina supruga islandskog nobelovca Haldora Laxnesa, Audun, je negde 1940-tih godina donela džemper sa Grenlanda i isplela njegovu repliku prema inspiraciji starih tradicionalnih islandskih umetničkih motiva i mustri, tako da je konačan rezultat mešavina više stilova. Tom prilikom je koristila cirkularne igle tako da se prednja i zadnja strana džempera nisu razlikovale. Vuna je bila od domaćih ovaca ošišanih tokom letnjeg perioda (ako se period između juna i avgusta na Islandu može tako nazvati), a inače su islandkse ovce posebne jer kao ni jezik, ni one nisu mešane, te su one u procesu evolucije, sad već dužem od 1000 godina, tokom kog su bile izložene subarktičkoj klimi uspele da proizvedu vunu čija su spoljna vlakna duga, glatka, čvrsta i vodootporna, dok su unutrašnja fina, meka i pružaju visok stepen toplotne izolacije. Pritom je karakteristična i njena prirodna boja koja može biti crna, siva, braon pored uobičajene bele. Kako je Island tek 1944. godine stekao nezavisnost lopapeysa je u pravo vreme bila spremna da preuzme ulogu simbola nacionalnog identiteta. Svoj modni vrhunac je nakon tog prvog talasa doživela i 2008. kada je Island zadesila ekonomska kriza, samo što je tad bio simbol bunta protiv globalnog kapitalističkog društva.

Ko je lopapeysu zaboravio, magarac bio!
Photo: LalliSig – www.hiveminner.com

Korist: 10 – malo šta je bolje od dople odeće kad napolju stegne minus
Zabava: 3 – iako popularan, ni tamo baš nije deo odežde za zabave
Profit: 7 – pored lokalaca koji ga baš vole predstavlja i popularan suvenir za one (lude) turiste koji su se obreli na Islandu

Femina politikon
Nordijske zemlje inače su vrlo rano dale ženama prava o kojima njihove «istopolnice» u nekim delovima sveta i danas u 21. veku mogu samo da sanjaju, a Island je među njima ipak uspeo da se posebno istakne. Vigdís Finnbogadóttir, sada simpatična bakica od preko 80 leta i ambasador dobre volje UNESCO-a, a u periodu od 1980. do 1996. godine obavljala je funkciju predsednika ove severnoevropske državice. Pored toga što je bila prva islandska i evropska predsednica, ona drži i 2 svetska rekorda. Iako nije uspela da bude prvi ženski predsednik i na svetu (pre nje je recimo predsednikovala Evita Peron), ipak jeste prvi demokratski izabran, a osim toga u svetu još nije bilo predsednika sa dužim mandatom od njenog. Nijednog pola. Nedugo nakon što je postala predsednica, na Islandu je osnovana i prva potpuno ženska politička partija 1983. godine. Opet stoji da je u svetu bilo «ženskih» političkih partija i pre nastanka Islanda kao države (većina njih je imala za cilj borbu za ženska prava glasa), više izvora priznaje islandsku Kvennalistinn (žensku listu) kao prvu regularnu političku partiju koja se kandidovala na parlamentarnim izborima i tom prilikom osvojila čak 5,5% glasova i 3 poslanička mesta. A podrška koju su dobili nakon četiri godine im je bila udvostručena! Dakle, žene u islandskoj politici nisu samo prolazna faza.

Sastav islandske vlade iz 2017. godine, 5 žena i 6 muškaraca
(od kojih je jedan gej, ali to je veće neka druga priča)
Photo: icelandreview.com

Korist: 8 – statistički posmatrano, žene se mnogo bolje kotiraju kao političari, jer češće odgovaraju za svoje postupke i u većoj meri ispune obećanja koja daju.
Zabava: 1 – ali što bi ljudi rekli, blago narodima koji imaju dosadnu istoriju i politiku
Profit: 8 – više od trećine ministara u vladi tokom perioda (uspešnog) rešavanja ekonomske krize su bile žene. Danas one čine skoro polovinu. Slučajnost?

Piše: Aleksandra Milovanović

Danski izumi - Vol. 2

Danas pročitajte još malo o danskim doprinosima svetu.

Karlsbergov kvasac

Moto kompanije Carlsberg:
Najverovatnije najbolje pivo na svetu.
Photo: the.drum

Za mnoge ljubitelje piva danski doprinos razvoju pivske industrije i nije neka novost. Ipak jedna od vodećih svetskih pivnica je iznela toliko poznatih piva od kojih ste mnoga možda i probali, a da niste znali da imaju zajedničko (dansko) poreklo: Carlsberg, Budweiser, Corona Extra, Grimbergen, Hoegaarten, Somersby (nije pivo, ali dovoljno blizu), Tuborg, Erdinger i mnoga druga. Međutim, svega toga verovatno ne bi bilo da davne 1877. godine, mikrobiolog Emil Kristian Hansen, jedan od mnogih zaposlenih u Karlsbergovoj Laboratoriji u Valbiju, u predgrađu Kopenhagena nije uzeo malo da eksperimentiše sa mikroorganizmima iz grupe gljiva. U svojoj potrazi i istraživanju za poboljšanjem pilsnera, otkrio je naime, da se kvasac koji se koristio u proizvodnji piva, zapravo sastoji od brojnih vrsta gljivica, koje mogu da se izoluju u čiste kulture. Ovo je kvalitet piva znatno poboljšalo da se bez preterivanja može nazvati revolucijom u pivskoj industrini. Kultura kvasca koju je Hansen izdvojio je Saccharomyces Carlsbergensis, a ona danas se koristi u izradi lagera kako u Karlsbergovoj pivari u Danskoj i u mnogim drugim pivarama sveta.

Korist: 10 Kako bismo inače podnosili vrelo leto, šta bismo ponudili majstorima koji nam kreče dnevnu sobu i kako bismo zalili dobar roštilj inače?
Zabava: 10 I kako bismo išta proslavili?
Profit: 10 Pivo ne izlazi iz mode, a rastući broj novih ’’koncept’’piva i pivnica potvrđuje upravo to.

Elektromagnetizam

Ovako bi nekako izgledao elektromagnetizam da nije nevidljiv.
Photo: elektromagnetisme.no

#Throwback Čas fizike: Elektromagnetna sila jedna je od četiri osnovne interakcije u prirodi koja se bla, bla, bla... Ko je ovo učio u školi, verovatno zna, a ko nije teško da će ga sad zainteresovati. Prvobitno su elektricitet i magnetizam smatrani dvema različitim silama sve dok danski naučnik, Hans Kristijan Ersted, pripremajući se za večernje predavanje 21. aprila 1820. godine, nije zapazio nešto zanimljivo. Dok je postavljao svoje materijale, primetio je da je igla na kompasu odstupala od magnetnog severa kada god bi uključio ili isključio baterijsku lampu koju je koristio. Odstupanje ga je ubedilo da magnetna polja zrače iz svih strana žice koja provodi električnu struju, baš kao svetlost i toplota i time je utvrdio direktnu vezu između naelektrisanja i magnetizma. Danas se elektromagnetizam koristi u raznim oblastima poput radiologije, mašinstva i svakako fizici u vidu računanja uz pomoć elektromagnetnih jedinica.

Korist: 10 Ne možemo izbrojati sve aparate koji danas rade po ovom principu
Zabava: 5 Naročito svima koji su protiv svoje volje ovo morali da uče u školi 
Profit: ? Nekadašnja gasna industrija Dong u Danskoj je nakon privatizacije promenila ime u čast ovog velikog danskog naučnika i danas se zove Ørsted. Ova vest je bila jedna od udarnih u 2017. godini, između ostalog, jer su potomci gospodina Ersteda tužili i pokušali da promene ime ili bar dobiju nekakvu nadoknadu na korišćenje porodičnog imena. Koliki profit može da se dobije ostaje nam da saznamo.

Suva olovna baterija

Unutrašnji izgled suve olovne baterije.
Photo: upsbatterycenter.com

Da li ste znali da baterije koje koristimo u mobilnim telefonima, laptopovima, tabletima, igračkama nisu novotarija 21, pa čak ni 20. veka? Prva baterija na svetu je napravljena još davnih 1880-ih, a za njenu izradu je zaslužan danski naučnik Vilhelm Helesen, vodeći se modelom ćelije fransuskog naučnika Leklanša. A iako ste možda i znali da je prva baterija ovako stara, verovatno niste i da je u procesu njene izrade ovaj čika koristio ni manje ni više nego brašno! Pomoću njega je pretvorio elektrolite u pastu, učinivši ih time lakšim za prenos. Godine 1887. zajedno sa Valdemarom Ludvigsenom otvorio je Hellesen fabriku u Kopenhagenu i već tokom 1890-ih izvozili su baterije u preko 50 zemalja. Danas su najveći izvoznici baterija verovatno Kinezi, ali Danci i uprkos tome ubiraju dobar profit od ovog svog izuma.

Korist: 10 Osvrnite se oko sebe i izbrojte uređaje u vidokrugu koji koriste baterije
Zabava: 8 Osim ako ste roditelji dece kojima omiljene igračke ispuštaju iritantne zvuke zahvaljujući  ovim izumu
Profit: 10 Siguran. 

Bluetooth

Logo sastavljan od slova H i B napisanim runskim pismom.
Photo: ideaexchange.org

Bluetooth je danas sastavni deo svakog mobilnog telefona i velikog dela drugih uređaja, i nema potrebe posebno raspravljati o njegovoj svrsi. Uglavnom se priča svodi na to da nam olakšava život i smanjuje broj žica u našem okruženju. A pre nego što poznavaoci tematike osude stavljanje Bluetooth-a u tekst sa danskim izumima, priznajemo da je on zapravo otkriće švedske kompanije Ericsson. Ali samo ime izuma vodi do vikinškog kralja Haralda Plavozubog (Harald Blåtand) koji je bio inspiracija za ime. Oni koji uče danski jezik možda prepoznaju reči u njegovom imenu ‘blå’ što znači plava i ‘tand’ odnosno zub, odakle vidimo bukvalni prevod ‘Bluetooth.’ ,,Legenda kaže’’ da je Erikson pri smišljanju imena tada nove tehnologije posmatrao Kralja kao metaforu. Naime Harald Plavozubi je poznat po tome što je ujedinio Dansku i Norvešku u Hrišćanstvu u periodu kasnog 9. veka, isto kao što Bluetooth ujedinjuje tehnologiju danas. A otkuda mu plav zub – za to možda stomatolozi imaju neko razumno objašnjenje!

Korist: 8 Zbogom kablovi!
Zabava: 8 Vidi «zabavu»
Profit: 8 Iako je kompanija 2001. godine bila registrovana kao neprofitna, to se ubrzo promenilo.

Rukomet

Photo: DHF - Jan Christensen, denmark.dk
Karin Mortensen zadaje gol koji Danskoj donosi olimpijsko zlato.

Nekad davno u antičkoj Grčkoj igralo se nešto što je podsećalo na rukomet. Moderna verzija, ona koju mi poznajemo, je međutim razvijena u nešto severnijem delu Evrope, naime u Danskoj, Nemačkoj i Švedskoj. Iako postoje mnoga neslaganja oko toga kome bi zaista trebalo da pripadnu zasluge za ovo, većina istoričara ipak tvrdi da je danski sportista, Holger Nielsen, imao najveću ulogu u postavljanju pravila i strukturiranju same igre. Sve i da neko ovo ospori, činjenica je da je ova igra visoko kotirana i popularna, kako među muškarcima tako i među ženama u Danskoj! To se možda može i naslutiti i iz postignutih fantastičnih rezultata (što naročito Srbija dobro pamti kada joj je Danska rezultatom 19-21 u 2012. godini oduzela titulu evropskog prvaka), ali i činjenice da je ovaj sport spada u obavezne aktivnosti u svim osnovnim i srednjim školama, kako u Danskoj, tako i u mnogim drugim državama.

Korist: 9 U zdravom telu zdrav duh.
Zabava: 9 Nekome da igra, nekome da gleda.
Profit: 7 Ipak nije fudbal.

Piše: Miroslava Nikolić