Šta se, kako i koliko dugo studira u Norveškoj?

Na domaćim portalima često srećemo tekstove o najtraženijim zanimanjima u Norveškoj i o tome kojih obrazovnih profila nedostaje u toj zemlji. Druga strana tog novčića je pitanje kakvo školovanje mladi Norvežani zapravo biraju i kakvim poslovima streme. Uostalom, uvid u te trendove koristan je i onima koji razmišljaju o studijama različitih stupnjeva u Norveškoj. Podaci pred vama preuzeti su iz Izveštaja norveškog ministarstva prosvete o visokom školstvu za prošlu školsku godinu (2016/17).

Opšte brojke: 

3 + 2 je trajanje školovanja na bachelor, odnosno master nivou usvojeno kvalitativnom reformom (nama poznatom kao bolonjskom). Neke studije su kontinuirane, poput psihologije ili medicine, i traju 5, odnosno 6 godina.

38 je ukupan broj visokoškolskih ustanova u Norveškoj.
Od njih je 21 državna – 8 univerziteta i 13 „visokih škola“ (Høgskoler, politehničke visokoškolske ustanove).

Najpopularnije zanimanje – student!

250.000 U 2016. prekoračena je „magična cifra“ od četvrt miliona studenata u Norveškoj – zemlji sa nešto preko pet miliona stanovnika. Od njih je 135.000 na osnovnim, bachelor studijama, oko 45.000 na diplomskim, master studijama, a oko 10.000 na doktorskim. Na taj broj treba dodati i oko 17.500 Norvežana koji su odabrali da studiraju u inostranstvu – tu su najpopularnije destinacije Australija i Sjedinjene države.

Rang liste se uglavnom formiraju prema uspehu u srednjoj školi.
Izvor: vfk.no

100.000 kandidata – još jedna okrugla cifra koja je prekoračena u upisnom roku 2016. godine. Normalno se u Norveškoj budući studenti rangiraju prema rezultatima iz srednje škole, a ova brojka nam govori da je u proseku bilo dva kandidata po jednom studijskom mestu. Naravno, reč je o proseku – negde je navala bila znatno veća, a drugde su klupe ostale da zvrje prazne.

A gde je tolika navala?

Statistika kaže da je u Norveškoj najpopularnije studirati:

1. Ekonomsko-administrativne smerove: ekonomija, marketing, menadžment, organizacione nauke. U toj branši najpopularnija visokoškolska ustanova je poslovna škola BI, sa ispostavama u nekoliko gradova u zemlji.
2. Visoku medicinsku školu: kao što je mnogima poznato, radno mesto medicinske sestre ili tehničara u Norveškoj zahteva visoku školsku spremu. Studije iz oblasti zdravstva i nege već godinama su u vrhu popularnosti, ali uz relativno visok procenat odustajanja (oko 20%).
3. Društvene nauke. Njima pripadaju sociologija i antropologija, ali i komunikologija. Ti smerovi, međutim, prednjače i po broju onih koji napuste studije – čak njih polovina nikad ne diplomira.

U stalnom usponu poslednjih godina su inženjerski i prirodno-matematički smerovi. Po popularnosti u tim oblastima ističe se Norveški tehnički univerzitet u Trondhejmu – NTNU. 

NTNU - "norveški MIT"
Izvor: no.wikipedia.org

Nalazi li se tu posao u struci?

Uprkos stalnom porastu broja studenata iz oblasti ekonomskih i organizacionih nauka, tržište rada se još nije zasitilo takvim kadrom, koji se lako udomi svuda, od lokalne administracije do vrha međunarodnih korporacija.

Univerzitet u Trumseu prvi je koji školuje
civilne upravljače bespilotnih vazduhoplova.
Izvor: wikipedia.org

Ni zdravstvenim radnicima ne preti dugo čekanje na birou. Školovanje kadra iz njihove branše u fokusu je norveške nacionalne strategije za visoko školstvo upravo zato što ih nikako nema dovoljno. Isto važi i za učitelje, ali perspektiva rada u prosveti ne mami buduće brucoše da kao prvi izbor zaokruže učiteljske i nastavničke smerove.

Državna strategija stavila je akcenat i na neka nova prirodno-naučna zanimanja – obnovljivi energenti, ekološke i biološke nauke oblasti su koje se reklamiraju zagarantovanim zaposlenjem. Ustanove koje privlače studente takvim smerovima su pomenuti NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU. Univerzitet u Trumseu (UiT) uspešno im parira novim inženjerskim smerom koji je postao pravi hit – tehnologija dronova.

Gde ostaju prazna mesta?

Nećete me zeznuti.
Izvor: quickmeme.com

Godinama unazad pri dnu top lista su studije medicine i psihologije (što verovatno ima veze sa trajanjem tih studijskih programa). Ipak, taj broj je takođe godinama unazad postojan – norveško društvo praktično održava jedan te isti broj lekara i psihologa.

Napori države da iškoluje veći broj učitelja i nastavnika ne daju zadovoljavajuće rezultate. Studijski programi za prosvetarske struke prolaze sa najgorim ocenama i u studentskim evaluacijama.

Studentske evaluacije - ko se pokaje?

Budući učitelji su nezadovoljni programom, a društvenjaci često odustaju od studija. Ipak, najčešće se pokaju studenti humanističkih nauka, poput istorije i filozofije, oblasti za koje proteklih godina vlada sve manje interesovanje. Diplomci humanističkih nauka su ujedno među onima koji najteže nalaze poslove u struci.

Na Policijskoj akademiji školuju se najzadovoljniji studenti u Norveškoj.
Izvor: justwatch.com

A ko je najzadovoljniji uslovima studiranja? Ako je verovati brojkama evaluacije - to su policijski kadeti. Ne kaju se ni studenti Arhitektonsko-dizajnerske škole u Oslu (AHO), dok studenti sa visokoškolskih ustanova u Moldeu i Stavangeru u globalu nisu tako zadovoljni kao prestoničke kolege.

Da obnovimo drugu?
Izvor: justsmile@blogspot

Odlagati ili polagati?

U roku (za tri godine) osnovne studije završi 38% studenata, kod master studija taj procenat je 40. Ali ako kad se oba stepena studija produže za po godinu dana, broj diplomiranih bachelora i mastera skače za po 15%.

A gde sam tu ja?

U Norveškoj studira oko 13% stranaca. Udeo studenata iz zapadnih zemalja (sa Australijom i Novim Zelandom) znatno je manji od procenta studenata iz ostatka sveta (gde spadamo i mi). Među stranim studentima najpopularnije su visokoškolske ustanove u Oslu – Univerzitet u Oslu (UiO) i Visoka škola u Oslu i Akershusu (HOA), a od pojedinačnih studija doseljenicima su najprivlačnije farmacija i stomatologija, premda se visoko kotiraju i prirodno-naučni i tehnološki smerovi. Ni doseljenici nisu naročito zainteresovani za učiteljski poziv.

Stranci koji žele da studiraju na norveškom jeziku moraju imati dokaz o zavidnom nivou jezičkih veština. Srećom, odnedavno takav dokaz mogu (bar delom) steći i u našem glavnom gradu. 

S druge strane, većina visokoškolskih ustanova nudi i programe na stranom jeziku (tj. engleskom). Po udelu programa na stranom jeziku prednjače Visoka škola za arhitekturu i dizajn u Oslu (AHO), Trondhejmski NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU.