Testovi iz švedskog

Potreban vam je dokaz o poznavanju švedskog jezika na određenom nivou, a niste sigurni koji ispit možete da polažete i gde? Planirate studije ili traženje posla u Švedskoj i pitate se šta će univerzitet/poslodavac da traži od vas? Evo nekoliko najpoznatijih ispita koji su priznati širom sveta.

SWEDEX

Photo: http://www.folkuniversitetet.com

Na kom nivou je?

A2, B1, B2

Gde se može polagati?

Ispit organizuje Narodni univerzitet (Folkuniversitetet) tako da ga je moguće polagati u raznim gradovima u Švedskoj, ali i u test centrima u Srbiji. Za više informacija pogledajte link. 

Kada se može izaći na ispit?

Spisak termina za polaganje možete pronaći na sledećem linku.

Iz čega se sastoji?

Bez obzira na nivo, svaki ispit sadrži razumevanje teksta (läsförståelse), proveru usmenog razumevanja (hörförsåelse), samostalno pisanje (skriftligt prov), usmeni ispit (muntligt prov), a na nivoima A2 i B1 i proveru gramatike i rečnika (ord och grammatik). Pismeni deo ispita na A2 nivou traje oko 2 sata, uključujući i pauzu, a na nivoima B1 i B2 3 sata sa 2 pauze. Usmeni deo na A2 nivou traje 8 minuta, na B1 15 minuta uz još 15 minuta pripreme, a na B2 20-25 minuta uz 15 minuta pripreme. Ovde možete pogledati primere testova. 

Na A2 i B1 nivou sabiraju se poeni za usmeno razumevanje, razumevanje teksta i proveru gramatike i rečnika. Procena pismenog i usmenog dela vrši se prema utvrđenim kriterijumima. Sabira se ukupan broj poena, tako da se lošiji rezultat na jednom delu može popraviti boljim učinkom u drugom delu. Granica za prolaz je 60%. Rezultat se opisuje sledećom skalom: underkänd (nedovoljan), godkänd (dovoljan), väl godkänd (vrlo dobar) i mycket väl godkänd (odličan).

Na B2 nivou možete na svakom delu testa postići zadovoljavajući rezultat (godkänd), prolaznu ocenu (minimigränsen) ili nedovoljan učinak (underkänd). Da biste dobili diplomu, neophodno je da iz najmanje 3 dela dobijete zadovoljavajući rezultat, a iz jednog prolaznu ocenu. Konačni rezultat se opisuje kao godkänd (dovoljan) ili underkänd (nedovoljan).

Kome je neophodan?

Swedex test je obično neophodan ljudima koji u Švedskoj žele da pronađu posao koji ne zahteva napredni nivo jezika ili žele dalje da nastave učenje jezika. Da biste studirali na švedskim univerzitetima na švedskom jeziku, neophodno je da imate diplomu C1 nivoa (TISUS test).

TISUS

Na kom nivou je?

C1

Gde se može polagati?

Test organizuje Stokholmski univerzitet, ali ga je pored Stokholma moguće polagati i u nekoliko drugih gradova u Švedskoj. U Srbiji se polaže pri Ambasadi Švedske u Beogradu, ali je prethodno neophodno poslati prijavu nakon koje se dobija potvrda da će se ispiti održati.  

Kada se može izaći na ispit?

Ispit se organizuje 2 puta godišnje, na jesen i proleće. Tačne datume možete pronaći na internet stranici ispita. Polaže se istog datuma i u Švedskoj i u inostranstvu, ali su termini prijave različiti.

Iz čega se sastoji?

Ispit se sastoji iz tri dela: razumevanja teksta (läsfärdighet), pisanja eseja (skriftlig färdighet) i usmene provere (muntlig färdighet).

Razumevanje teksta je podeljeno u dva dela: prvi deo čini 5 tekstova sa po 4-8 pitanja ili tvrdnji. Na pitanja je ponuđeno nekoliko odgovora među kojima treba odabrati tačan, a za tvrdnje navesti da li su tačne ili ne. Ovaj deo ima ukupno 30 pitanja i traje 50 minuta. Drugi deo je duži tekst, 3-5 stranica, sa 15 pitanja. Cilj je da kandidat pronađe tražene informacije bez čitanja celog teksta i udubljivanja. Odgovori su često vrlo kratki, jedna ili dve-tri reči. Trajanje ovog dela je 25 minuta. Primer razumevanja teksta možete pogledati ovde.

Pisanje eseja podrazumeva da na zadatu temu treba sastaviti tekst od otprilike 400 reči. Teme su opšte i zadatak je da se sagledaju iz više različitih perspektiva. Na ispitu se dobija papir sa instrukcijama, papir sa statističkim podacima, dijagramima i citatima koji mogu, a ne moraju, da se iskoriste na testu, kao i papir za pisanje. Dozvoljeno je koristiti švedsko-švedski rečnik, ali ne i rečnike sinonima. Ovaj deo ispita traje dva i po sata. Primer ovog dela nalazi se na sledećem linku.

Usmena provera se razlikuje u zavisnosti od toga da li se ispit polaže u Švedskoj ili u inostranstvu. U Švedskoj se ovaj deo sastoji iz grupnog i individualnog zadatka. Grupni zadatak se odvija sa tri kandidata koji diskutuju o jednoj od dve ponuđene teme koje su im dostavljene nedelju dana pre samog ispita. Ovaj deo traje oko 20 minuta. Individualni deo podrazumeva da svaki kandidat dobije pitanje o kom može da razmišlja oko 2 minuta i potom iznese stavove u dodatna 2 minuta. Pogledajte primer.

Kada se TISUS polaže u inostranstvu, usmeni deo se sastoji od 10-15 minuta individualnog izlaganja o jednoj od dve ponuđene teme i ovo se snima. Priprema za izlaganje traje oko 15 minuta. Ppgledajte primer. 

Za svaki deo možete dobiti ocene nedovoljno (underkänd) i prolazno (godkänd). Da biste dobili diplomu, neophodno je da dobijete prolaznu ocenu iz sva tri dela. Ukoliko položite 2 dela, moguće je polagati preostali deo pojedinačno.

Kome je neophodan?

Ukoliko želite da studirate na švedskom jeziku na nekom od univerziteta preduslov je da položite TISUS. Pored toga, TISUS je validan i za dobijanje licence za rad u medicinskoj struci (lekarima, farmaceutima, medicinskim sestrama…).

C1-TEST

Na kom nivou je?

C1

Gde se može polagati?

Ovo je ispit koji organizuje Folkuniversitetet pa se, kao i Swedex, može polagati u više gradova u Švedskoj.

Kada se može izaći na ispit?

Termine možete pronaći na stranici ispita.

Iz čega se sastoji?

Photo: http://www.folkuniversitetet.com

Ispit se sastoji iz sledećih delova:

• Lucktest (provera gramatike i rečnika)
• Hörförståelse (provera usmenog razumevanja)
• Läsförståelse (razumevanje teksta)
• Skriftlig uppgift (pismeni zadatak)
• Muntlig kommunikation (usmena provera)

Ispit traje oko 7 sati, uključujući i pauze. Za svaki deo možete dobiti ocene nedovoljno (underkänd) i prolazno (godkänd). Ukoliko ne položite samo jedan deo, moguće ga je polagati pojedinačno, ali u roku od 6 meseci.

Primer ispita pogledajte na sledećem linku.

Kome je neophodan?

C1-test je prepoznat od strane Uprave za socijalne poslove (Socialstyrelsen) u procesu izdavanja licence za rad. Ovaj test vam, međutim, ne omogućava da upišete studije na švedskom jeziku, jer se za to priznaje isključivo TISUS ispit.

5 skandinavskih serija koje ne smete propustiti

Ako ovog proleća poželite da pratite neku baš dobru seriju, ovo su naše najtoplije preporuke.

Most (Bron/Broen, SE/DK)

Photo: https://ekstrabladet.dk/flash/filmogtv/dr-klipper-broen-om/6980419

Ako ste ljubitelji nordijskog noara, pratite sa interesovanjem romane Jua Nesbea i filmove o Lisbet Salander, verovatno ste već čuli za ovu seriju. Prva sezona emitovana je 2011. a ima ih ukupno 4, od kojih se poslednja upravo završila. Most ima sve što treba svakom pravom ljubitelju skandinavskih krimića: neprilagođenu detektivku koja voli da radi stvari po svom, teme koje zadiru u najveće traume skandinavskog društva, sumorne pejzaže i prizeman, naizgled realističan pristup policijskom poslu. Svaka sezona se bavi po jednim slučajem na kome sarađuju policije Kopenhagena i Malmea – dva skandinavska grada povezana dugim mostom preko moreuza Eresund. U prve 2 sezone glavnoj glumici Sofiji Helin koja igra protagonistkinju Sagu Noren društvo pravi veteran danske kinematografije, Kim Bodnia, dok ga u druge 2 menja mlađi kolega Ture Lindhart. Saga kao lik i njena interakcija sa drugima je najzanimljiviji element ove serije, koji je najviše odvaja od drugih. Njena potpuna isključenost iz društva i nebriga za socijalne norme dovode do mnogih neprijatnih, ali i komičnih situacija, što posebno dolazi do izražaja u odnosu na partnera Martina Redea (Bodnia) u prve 2 sezone. Ukoliko do sada već niste pogledali ovu briljantnu seriju, učinite to što pre, a ako ste do sada pratili, uživajte u četvrtoj sezoni.

Okupirani (Okkupert, NO)

http://www.videomagasinet.no/artikkel/de-forste-bildene-fra-okkupert-2/

Šta će se desiti jednog dana kada na svetu ne bude bilo dovoljno nafte? Koliko su velike sile prijatelji Norveškoj, a koliko svako gleda samo svoj interes? Šta bi bilo kada bi poželele da preuzmu direktnu kontrolu nad norveškim naftnim izvorima? Smeštena u blisku budućnost, serija Okupirani bavi se ovakvim pitanjima. U svetu u kome nafta koja polako nestaje postaje sve bitnija, norveška vlada se odlučuje da prekine njenu proizvodnju i pređe na bezbednu nuklearnu energiju. Međutim, to ne odgovara Evropskoj uniji, koja, uz pomoć Rusije, vrši pritisak na Norvešku da nastavi sa eksploatacijom nafte. Situacija postepeno eskalira sa svih strana, a serija prati više nivoa priče, od političkog vrha, preko policije do običnih građana i njihovog snalaženja u novoj situaciji. Vrlo je zanimljiv način na koji su prikazani međunarodni odnosi i kako ponekad, iako svi žele najmirnije moguće rešenje, ono zapravo nije moguće. Okupirani imaju 18 epizoda emitovanih u 2 sezone, od kojih je prva izašla 2015. a druga 2017. godine, a treba napomenuti i da je prvih nekoliko epizoda napisao poznati autor kriminalističkih romana, Ju Nesbe.

Ubistvo (Forbrydelsen, DK)

https://nordicdrama.com/the-killing-forbrydelsen-season-1/

Još popularnija od Mosta, danska serija Ubistvo koja se prikazivala u preko 120 zemalja, između ostalog i kod nas, takođe nam predstavlja detektivku hladnog srca, Saru Lund, i, kao i Most, prati jedan slučaj po sezoni, za razliku od formata anglo-američkih kriminalističkih serija, u kojima svaka epizoda ima svoj. Lundova, uz pomoć različitih partnera, rešava zamršene slučajeve na ulicama Kopenhagena, istovremeno se boreći sa privatnim problemima. U duhu poznatih danskih kriminalističkih filmova 21. veka (U Kini jedu pse, Diler), Ubistvo nam pruža jednu sasvim drugačiju sliku Kopenhagena od onoga što vidimo na razglednicama: umesto raskošnih fasada i uređenih parkova, vidimo kišne ulice pritisnute olovnim nebom i savremen, betonski krajolik. Ljubitelji ove serije takođe ističu realnost kojom je prikazan policijski rad, pun beskonačnog istraživanja tragova koji ne vode nikuda, sporih forenzičkih analiza i ćorsokaka. Međutim, kao i u Mostu, glavna junakinja je razlog što se i ovoj kriminalističkoj seriji toliko broj gledalaca vraća iz sezone u sezonu. Ako već niste, proverite da li ste i vi jedan od njih.

Sram (SKAM, NO)

https://www.dn.no/etterBors/2017/10/18/1211/Tv/

Norveška TV serija prerasla u međunarodni kulturni fenomen, čija se radnja bavi životima srednjoškolaca i svakojakim problemima sa kojima se suočavaju, od porodičnih problema, do ljubavnih i svađa sa prijateljima. Ovu seriju je od mnoštva sličnih izdvojio njen format. Epizode su u Norveškoj emitovane petkom uveče, ali gledalac je takođe mogao da prati živote likova na zvaničnom sajtu serije. Svaka sezona se primarno bavi jednim likom i gledaoci su na sajtu imali pristup objavama koje taj lik deli na Fejsbuku i Instagramu, kao i svim porukama i četovima koje prima i šalje. Na taj način likovi iz serije postaju poput pravih ljudi, sa pravim Fejsbuk i Instagram profilima koje je moguće pratiti: šta god da se dešava tokom nedelje, kao da se zaista dešava.  Na sajtu su takođe objavljivani i kratki video klipovi, kada bi se nešto desilo liku tokom nedelje, a petkom uveče je zajedno emitovan niz  klipova objavljenih tokom nedelje. Na ovaj način serija je izazvala nivo angažmana gledalaca kao ni jedna pre nje, i njena popularnost se proširila daleko van granica Norveške. Takođe je bitno istaći koliko su autori seriji bili pažljivi u izboru tema kojima se bave, kao i veštinu s kojom su izgradili likove kao žive ljude, daleko od svakog stereotipa. Zamišljena kao realni prikaz života tinejdžera u Norveškoj, ova serija je daleko prevazišla svoju inicijalnu nameru, postavši najkvalitetnija omladinska serija današnjice, sa gledaocima svih starosnih doba. Emitovane su 4 sezone, između 2015. i 2017.

Premijerka (Borgen, DK)

https://opendatacharter.net/new-strategy-learning-borgen/

Serija o stranačkim koalicijama u Danskoj? Pa može li biti dosadnije? Varate se. U maniru najboljih svetskih političkih serija, od The West Wing do The Thick of It, Premijerka uspeva da od naizgled najsuvoparnijih mogućih stvari napravi napet politički triler. Serija prati uspone i padove izmišljene prve danske premijerke, Birgite Niborg (maestralno je igra Sidse Babet Knudsen, široj publici poznata iz HBO-ove serije Zapadni svet), izazove sa kojima se suočava u poslovnom i privatnom životu, vešto preplićući intrige u danskoj politici sa porodičnom dramom. U plivanju u tim nemirnim vodama pomaže joj inteligentni i svim bojama premazani spin doktor Kasper Jul (Juron Grejdžoj iz Igre prestola – Pilu Asbek), dok takođe pratimo i njegov komplikovan odnos sa prodornom novinarkom Katrine Fensmark (Birgite Jurt Serensen). Premijerka ima tri sezone od po 10 epizoda, tokom kojih se Birgite Niborg suočava sa mnogobrojnim problemima, od konflikata sa koalicionim partnerima, preko skandala vezanih za pojedine saradnike, do unutrašnjeg razdora u partiji, dok njen porodični život sve vreme izuzetno trpi. Ako ste ljubitelj političke drame sa majstorski izgrađenim likovima i uzbudljivim preokretima, ovo je prava serija za vas.

Piše: Sofija Vuković

Uskrs u Skandinaviji: čuvajte se veštica!

Dok većina na našim prostorima Uskrs tek očekuje, Skandinavci su danas i zvanično završili svoj uskršnji raspust. A kako i uz koje običaje, pročitajte u sledećem tekstu.

U planine - til fjells!
Većini je verovatno poznato da Norvežani vole da vreme provode u prirodi, a tradicija je da se Uskrs provodi na planini. Pošto u vreme uskršnjih praznika najčešće i dalje ima snega, veći deo vremena se provodi na skijama. Påskefjell (påske - Uskrs i fjell- planina) je običaj koji datira iz starih vremena, kada se na sam Uskrs išlo na planine da se vidi izlazak sunca.

Neke od omiljenih norveških uskršnjih poslastica
Photo: Synne Folsland Olsen

Na skijanje ili nordijsko skijanje se po pravilu nosi Kvikklunsj, a umesto ove omiljene tursjokolade (izletničke čokoladice), u ovo doba godine se može poneti i påskemarsipan – uskršnji marcipan.
Slatkiši poput bombona, čokoladica i uskršnjeg marcipana se najčešće nalaze u uskršnjem jajetu – šuplje kartonsko ili plastično jaje koje sa napuni slatkišima. Jaje donosi usršnji zeka koji ga sakriva u kuću ili u dvorište. Deca ovo jaje dobijaju na sam Uskrs, ali tek pošto se potrude da ga nađu, a nekada roditelji naprave mape ili čak zadatke koje deca treba da reše kako bi pronašla jaje.
Nedavno smo pisali o najzanimljivijim složenicama. Da li ste nekada čuli za påskenøtter? Ne, to nisu uskršnji orasi, iako bi to bio bukvalan prevod ove složenice (påske- Uskrs + nøtter-orašasto voće). Påskenøtter su uskršnje zagonetke, pitalice i kvizovi koji se tradicinalno emituju na tv i radio stanicama. Pitanja koja se postavljaju mogu biti religijskog karaktera, ali i pitanja opšte kulture i informisanosti.
Vreme provedeno u vikendicama i na planinama je često ispunjeno čitanjem tradicionalnog uskršnjeg krimi romana – påskekrim. Nije najjasnije kako, kada i zašto je nastala ova tradicija, ali je očigledno da su uskršnji običaji u Norveškoj danas mešavina starih i novih nastalih kako u samoj Norveškoj, tako i u drugim zemljama i delovima sveta.

Čuvaj se veštica!
U svim skandinavskim zemljama je uskršnja dekoracija kuće i vikendice neizostavna, te ćete u prozorima neretko videti žute piliće, venčiće i simbol novog života- uskršnja jaja. Samo što ćete u Švedskoj čuti i o uskršnjim vešticama – påskkäringen. Pretpostavlja se da je ovaj običaj nastao u zapadnom delu zemlje, a da se u 19. veku proširio na celu Švedsku. U to vreme se verovalo da veštice postoje, a na veliki četvrtak se u kuće sklanjalo sve na čemu bi mogle da lete jer se verovalo da tog dana veštice lete u Blåkulla (Bloksberg, Nemačka) kako bi se tamo sastale sa đavolom. U nekim delovima zapadne Švedske se za Uskrs pali i lomača koja bi veštice držala podalje od ljudi.

Uskršnje "veštice" i "starci"
Photo: https://1.vgc.no/drpublish/images/article/2014/04/18/23036633/1/834x470/2135618.jpg

Danas je velika subota dan kada se devojčice maskiraju u veštice a dečaci u påskegubbene- usršnje starce, šunjaju do kuća gde ostavljaju anonimna pisma, pokucaju na vrata, viknu „Glad påsk“ (Srećan Uskrs) i pobegnu kako ih ne bi prepoznali. Pisma koje ostavljaju su najčešće u stihu, ali neretko sadrže i crtež. Danas se pisma pišu sve manje, a deca sve više idu od vrata do vrata i traže slatkiše. U stara vremena su se mladi i odrasli prerušavali u veštice i plašili druge ljude, što je moglo biti prilično komično ukoliko bi se neko zaista uplašio.
"Puss i påsk", "påskenuss", ili u prevodu – uskršnji poljubac. Nastao najverovatnije kao igra reči, običaj je u početku bio komercijalnog karaktera, a danas predstavlja lični pozdrav. I kada se razmene „påskenuss“ može se ručati, a tradicionalna uskršnja trpeza u Švedskoj (ali i u Danskoj i Norveškoj)  se sastoji od jagnjetine, jaja i slatkiša poput marcipana.

Pravac u letnjikovac
I dok Norvežani Uskrs provode na planinama, kao da zima ne traje dovoljno dugo, Danci vole da Uskrs provode u svojim letnjikovcima, gde šetaju plažom i uživaju u pogledu na more. Danci danas za vreme uskršnjih praznika često idu u galerije i muzeje koji su uprkos praznicima otvoreni sve vreme. U ovom periodu se izlažu radovi nastali tokom zime, pa zaljubljenici u umetnost, čak i pre tradicionalnog uskršnjeg ručka u krugu porodice, prošetaju nekom od mnogobrojnih galerija.
Na sam Uskrs su se u Danskoj nekada davno kotrljala jaja. Kotrljala su se kako unutra tako i napolju, a nekada i dok ne puknu, pa su se onda jela ili ostavljala pticama. U nekim delovima zemlje su se ljudi takmičili čije će se jaje dalje otkotrljati štako što su ih puštali sa uzbrdica.

Umetnost i Uskrs u Danskoj su isprepletani više stotina godina. Običaj star oko 400 godina u Danskoj je da se za Uskrs se šalju anonimna pisma- gækkebreve, često u stihu, a primalac treba da pogodi ko je pismo poslao. Ukoliko primalac ne pogodi ko je pošiljalac, on ili ona bi bili „kažnjeni“, odnosno da „plate“ uskršnjim jajima, poljupcem ili gozbom. Ova pisma su po pravilu isečenih ivica i ukrašena, doduše manje spretno nego na slici.
Evo primera anonimnog pisma u stihu za sve zaljubljenike u Dansku u danski jezik:

Gækkebreve
Photo: https://www.pinterest.co.uk/pin/549861435741138216/

"Jeg læste i Gækkeloven nys

at man kan fortjene et Æg og et Kys,

naar man med Held kan de skønne gække

saa vil i blød jeg Hovedet lægge

og undrette Dem, kære, om

at hvis der ellers er Lov og Dom

for Gækkeri skal De sikkert bøde

et Kys - til Paaske jeg nok møde."

Piše: Jelena Joksimović