U planine - til fjells!
Većini je verovatno poznato da Norvežani vole da vreme provode u prirodi, a tradicija je da se Uskrs provodi na planini. Pošto u vreme uskršnjih praznika najčešće i dalje ima snega, veći deo vremena se provodi na skijama. Påskefjell (påske - Uskrs i fjell- planina) je običaj koji datira iz starih vremena, kada se na sam Uskrs išlo na planine da se vidi izlazak sunca.
 |
| Neke od omiljenih norveških uskršnjih poslastica Photo: Synne Folsland Olsen |
Slatkiši poput bombona, čokoladica i uskršnjeg marcipana se najčešće nalaze u uskršnjem jajetu – šuplje kartonsko ili plastično jaje koje sa napuni slatkišima. Jaje donosi usršnji zeka koji ga sakriva u kuću ili u dvorište. Deca ovo jaje dobijaju na sam Uskrs, ali tek pošto se potrude da ga nađu, a nekada roditelji naprave mape ili čak zadatke koje deca treba da reše kako bi pronašla jaje.
Nedavno smo pisali o najzanimljivijim složenicama. Da li ste nekada čuli za påskenøtter? Ne, to nisu uskršnji orasi, iako bi to bio bukvalan prevod ove složenice (påske- Uskrs + nøtter-orašasto voće). Påskenøtter su uskršnje zagonetke, pitalice i kvizovi koji se tradicinalno emituju na tv i radio stanicama. Pitanja koja se postavljaju mogu biti religijskog karaktera, ali i pitanja opšte kulture i informisanosti.
Vreme provedeno u vikendicama i na planinama je često ispunjeno čitanjem tradicionalnog uskršnjeg krimi romana – påskekrim. Nije najjasnije kako, kada i zašto je nastala ova tradicija, ali je očigledno da su uskršnji običaji u Norveškoj danas mešavina starih i novih nastalih kako u samoj Norveškoj, tako i u drugim zemljama i delovima sveta.
Čuvaj se veštica!
U svim skandinavskim zemljama je uskršnja dekoracija kuće i vikendice neizostavna, te ćete u prozorima neretko videti žute piliće, venčiće i simbol novog života- uskršnja jaja. Samo što ćete u Švedskoj čuti i o uskršnjim vešticama – påskkäringen. Pretpostavlja se da je ovaj običaj nastao u zapadnom delu zemlje, a da se u 19. veku proširio na celu Švedsku. U to vreme se verovalo da veštice postoje, a na veliki četvrtak se u kuće sklanjalo sve na čemu bi mogle da lete jer se verovalo da tog dana veštice lete u Blåkulla (Bloksberg, Nemačka) kako bi se tamo sastale sa đavolom. U nekim delovima zapadne Švedske se za Uskrs pali i lomača koja bi veštice držala podalje od ljudi.
 |
| Uskršnje "veštice" i "starci" Photo: https://1.vgc.no/drpublish/images/article/2014/04/18/23036633/1/834x470/2135618.jpg |
Danas je velika subota dan kada se devojčice maskiraju u veštice a dečaci u påskegubbene- usršnje starce, šunjaju do kuća gde ostavljaju anonimna pisma, pokucaju na vrata, viknu „Glad påsk“ (Srećan Uskrs) i pobegnu kako ih ne bi prepoznali. Pisma koje ostavljaju su najčešće u stihu, ali neretko sadrže i crtež. Danas se pisma pišu sve manje, a deca sve više idu od vrata do vrata i traže slatkiše. U stara vremena su se mladi i odrasli prerušavali u veštice i plašili druge ljude, što je moglo biti prilično komično ukoliko bi se neko zaista uplašio.
"Puss i påsk", "påskenuss", ili u prevodu – uskršnji poljubac. Nastao najverovatnije kao igra reči, običaj je u početku bio komercijalnog karaktera, a danas predstavlja lični pozdrav. I kada se razmene „påskenuss“ može se ručati, a tradicionalna uskršnja trpeza u Švedskoj (ali i u Danskoj i Norveškoj) se sastoji od jagnjetine, jaja i slatkiša poput marcipana.
Pravac u letnjikovac
I dok Norvežani Uskrs provode na planinama, kao da zima ne traje dovoljno dugo, Danci vole da Uskrs provode u svojim letnjikovcima, gde šetaju plažom i uživaju u pogledu na more. Danci danas za vreme uskršnjih praznika često idu u galerije i muzeje koji su uprkos praznicima otvoreni sve vreme. U ovom periodu se izlažu radovi nastali tokom zime, pa zaljubljenici u umetnost, čak i pre tradicionalnog uskršnjeg ručka u krugu porodice, prošetaju nekom od mnogobrojnih galerija.
Na sam Uskrs su se u Danskoj nekada davno kotrljala jaja. Kotrljala su se kako unutra tako i napolju, a nekada i dok ne puknu, pa su se onda jela ili ostavljala pticama. U nekim delovima zemlje su se ljudi takmičili čije će se jaje dalje otkotrljati štako što su ih puštali sa uzbrdica.
Umetnost i Uskrs u Danskoj su isprepletani više stotina godina. Običaj star oko 400 godina u Danskoj je da se za Uskrs se šalju anonimna pisma- gækkebreve, često u stihu, a primalac treba da pogodi ko je pismo poslao. Ukoliko primalac ne pogodi ko je pošiljalac, on ili ona bi bili „kažnjeni“, odnosno da „plate“ uskršnjim jajima, poljupcem ili gozbom. Ova pisma su po pravilu isečenih ivica i ukrašena, doduše manje spretno nego na slici.
Evo primera anonimnog pisma u stihu za sve zaljubljenike u Dansku u danski jezik:
 |
| Gækkebreve Photo: https://www.pinterest.co.uk/pin/549861435741138216/ |
"Jeg læste i Gækkeloven nys
at man kan fortjene et Æg og et Kys,
naar man med Held kan de skønne gække
saa vil i blød jeg Hovedet lægge
og undrette Dem, kære, om
at hvis der ellers er Lov og Dom
for Gækkeri skal De sikkert bøde
et Kys - til Paaske jeg nok møde."
Piše: Jelena Joksimović
Нема коментара:
Постави коментар