Male tajne (velikog) Kopenhagena

U današnjem tekstu ćemo pokušati da vas upoznamo sa prestonicom Danske, ali iz jednog nesvakidašnjeg ugla. Naime, u brošurama možete pročitati o impozantnim pogledima sa Kružnog tornja (Rundtaarn),  crkvi Spasitelja (Vor Fresels kirke), zgradi parlamenta, ringispilu u Tivoliju (jedan od najstarijih zabavnih parkova u Evropi); o pogledu na veliki most-tunel između Kopenhagena i Malmea, kraljevskoj rezidenciji Amalienborg. O velikim piscima, umetnicima koji su nekad i koji sad hodaju ulicama ovog grada, ljudima koji decu voze u kristijanija-biciklima u vrtić i školu, nebitno da li sija sunce, pada kiša, ili sneg. Sve ove stvari čine tu neku magičnu atmosferu Kopenhagena, ali ovde ćemo se pozabaviti nekim detaljima kojih retko ima u literaturi za turiste.

Realnost i očekivanja
Photo: newsoholic.com

Da krenemo od najveće atrakcije. Biciklisticke staze koje vode do gomile turista okupljenih sa svojim fotoaparatima i selfie stick-ovima oko spomenika Maloj sireni. Ta Mala sirena je bajka svetski poznatog Hansa Kristijana Andersena, po čijim je motivima snimljen i Diznijev dugometražni crtani film, a ovaj spomenik jedan je od simbola Kopenhagena. Treba ga posetiti. Problem je što ljudi imaju izvesna očekivanja kada je nešto simbol grada, pa i cele države. Mala sirena je zaista mala i ukoliko se za posećivanje ove atrakcije odlučite subotom posle podne u julu mesecu, okrenite se i vratite u hotel. Teško ćete je videti. Još jedna zanimljivost je da je glava spomenika bila žrtva vandala i to čak 2 PUTA! A ako Sirenu malo bolje zagledamo, možda i zaključimo zašto sami Danci uopšte nisu impresionirani ovim spomenikom, štaviše veliki broj će ga prokomentarisati kao ne naročito lepog.  

Jedan od lokala u ulici Istedgade - Madame Amour
Photo: stripclubguide.com

Idemo dalje, do jednog od mnogih starih delova grada, Vesterbro. On se pruža od glavne železnicke stanice (Hovedbanegården) do Zapadnog groblja (Vestre Kirkegård), a obožavaoce sage o čarobnjaku Hari Poteru će vrlo verovatno podsetiti na Kings Kros. Prvi meštani ovog dela grada bili su uglavnom radnička klasa. Jedna od popularnih ulica koja i danas svedoči o istoriji ovog dela je Istedgade. Ovo je bio tzv. crveni distrikt sa više bordela u okolnim zgradama iako je danas ovo jedan od traženijih i prestižnijih delova grada za život. Najstariji zanat nije međutim u potpunosti ugašen, danas doprinosi tome da pojedini stranci (naravno ne ovi željni ove vrste avanture) pomalo izbegavaju ovaj kraj i logično radije se okreću poznatim turističkim atrakcijama u centru grada. 

Trg Tove Ditlevsen
Photo: magasinetkbh.dk

Ako se nastavi niz Istedgade, posle stecišta seksualnih komercijalnih radnica, nailazi se na prefinjene restorane, galerije, cvećare i butike. Nakon ovog poteza sa papreno skupim restoranima, dolazi se do hipsterskih kafića gde se za 10 danskih kruna može dobiti čitanje pesme od strane barmena (Byens bogcafe), piće u nekom od barova, ili obići neki od povoljnih bike shopova, prodavnica polovne odeće i knjiga i sl. U neposrednoj blizini se nalazi i čuveno mesto za izlaske, nekadašnji fabrički prostor za proizvodnju mesa, tzv. Mesni grad (Kødbyen). Ono što se na samom kraju nalazi jeste porodični kvart, sa osnovnom školom gde stanuje mnogo porodica sa malom decom. Eto šta sve može da stane u 1km dugu ulicu! 

Ne pričinjava vam se, zaista je skučeno kao što izgleda.
Photo: lav-det-selv.dk

Ovaj deo grada se uglavnom odlikuje starom gradnjom, i neke od tih zgrada i dan-danas stoje postojano i prkose zubu vremena. Stanovi u starim zgradama su bili pravljeni za radnike, te nisu imali zasebna kupatila i toalet nego su oni bili smešteni u podrumu. Nekima je poznata borba za kupatilo sa ukućanima, a sad zamislite to isto sa celim komšilukom zgrade od po 4-5 spratova. Kada su u nekom trenutku u 19. i 20. veku ljudi počeli da ugrađuju kupatila u svoje stanove, morali su biti kreativni kako ne bi izgubili na prostoru u već relativno malim stanovima. Najpopularnije rešenje bilo je tuš u toaletu, međutim bilo je onih koji su imali i neke svoje ideje te su tuš izgradili u dnevnoj sobi. (Ovo je istinita priča jedne devojke koja je iznajmila stan u jednoj od ovih zgrada. U 21. veku.) I dan danas, ovi stanovi, iako potpuno moderno opremljeni, imaju najčudnija kupatila, a kade i tuš-kabine koje mi poznajemo su izuzetno retke. Njihova prednost je što se korisnici ne moraju brinuti oko ribanja kupatila - ionako ga peru svaki dan dok rade na ličnoj higijeni. A ako ne verujete slici, pogledajte na snimku kako jedno takvo kupatilo izgleda.

Piše: Miroslava Nikolić

Luciadagen – Dan Svete Lucije

Većini je poznato da je Švedska protestantska zemlja sa malo praznika koje bismo povezali sa hrišćanstvom. Njihovi praznici više slave prirodu i u velikoj meri su vezani za korišćenje lepog vremena za druženje. Međutim, to ih ne sprečava da svake godine proslave 13. decembar uz dobru pesmu, hranu i piće.

To sam ja, Lucija - možete me zvati i Svetlana.
Photo: solom.se

Postoji više razloga i legendi zašto se baš ovaj dan obeležava.  Jedna verzija je vezana za religiju i ima korene u hrišćanstvu. Po njoj se slavi mučenica Lucija koja je rođena na Siciliji u III veku i koja i danas predstavlja zaštitnicu Sicilije. Ona je bila devojka koju su nasilno ubili pošto je odbila da se uda za svog prosca. Suprotno ovom verovanju, postoji legenda po kojoj je Lucija zapravo bila Adamova prva žena. Druga verzija više predstavlja narodno verovanje koje delimično ima paganske korene, a najpopularnije je u Skandinaviji. Budući da je 13. decembra noć bila najduža, ljudi su verovali da su tada sva čudovišta izlazila u pohod, pa su ostajali budni celu noć kako bi ih oterali i pokušali da prizovu dobre sile. Tako je i nastala legenda o Luciji, nekoj vrsti anđela, devojci koja je nosilac svetlosti u mračnim vremenima. Danas ovaj praznik generalno uvodi u odbrojavanje poslednjih dana do Božića i proslavlja se širom Švedske, ali i u Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Način proslavljanja 13. decembra menjao se vremenom i mešao sa običajima iz drugih zemalja. Na primer, ranije je bio običaj da ukućani imaju pravo da tuku prutićem po nogama osobu koja poslednja ustane tog dana, kako ne bi bila lenja tokom cele godine. Uzevši u obzir zakonske okvire u današnjoj Švedskoj, jasno je zašto je ovaj običaj odavno napušten.
Postoji nekoliko značajnijih načina obeležavanja ovog Dana svetlosti, koji su gotovo isti u svim švedskim gradovima.

Luciatåget – Povorka u čast Lucije

Dečaci i devojčice u povorci svete Lucije.
Photo: jypo.blogspot.rs

Budući da se u školama 13. decembar obeležava tako što se umesto časova organizuju predstave, ne treba da bude čudno što ovaj dan najviše vole školarci. Pored toga, sredina decembra označava da je ostalo još samo nekoliko dana do božićnog raspusta (šv. jullov), pa je to još jedan razlog zašto se svi raduju ovom prazniku. U školama se bira „Lucija“, odnosno devojčica koja se nalazi na čelu povorke, koju čine dečaci i devojčice obučeni u belo. Dečaci nose i štapiće sa zvezdom na vrhu, kao i kartonske kape sa zašiljenim vrhom (fišek-kape), a devojčice duge bele haljine i venčiće, a u rukama drže upaljene sveće. Lucija je obučena u belu haljinu, sa crvenom trakom oko struka, a na glavi nosi krunu od sveća koja treba da simbolizuje pobedu svetlosti nad mrakom. Ako su u pitanju mlađa deca, bitno je napomenuti da onda umesto krune od pravih sveća, Lucija nosi krunu od plastičnih lampica koje samo podsećaju na sveće kako pobeda svetlosti ne bi dobila (daleko bilo) požarne razmere. Ranije je bilo značajno da devojčica koja bude izabrana da predstavlja Luciju ima dugu plavu kosu i plave oči, međutim, ovaj običaj je odavno napušten kako bi svi imali jednako pravo da učestvuju. Pored škola, Lucija se bira i u okviru grada, pa tako većina gradova ima svoju Luciju na čelu povorke u kojoj mogu da učestvuju i deca i odrasli.

Luciakonsert – Koncert u čast Lucije

Koncert u čast Lucije održanog 2011. godine
Photo: monnah.se

U Stokholmu se svake godine u prostorijama Globena održava posebna povorka uz koncert koji izvode učenici muzičkih škola. Ova povorka je zabeležena i u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveća povorka organizovana u čast Lucije. Koncert je dinamičan i svake godine se menja repertoar dela koja se izvode, a jedino ostaje isti način oblačenja učesnika (bele haljine).

Lussekatter, lussebullar

Lussebullar spremni za grickanje
Photo: hemmets.se

Naravno, gde je pesme, tu je i hrane. Skandinavci su poznati po tome da se za svaki praznik sprema neka hrana koja je specifična samo za taj dan. Tradicionalno se 13. decembra spremaju peciva sa šafranom i suvim grožđem (šv. lussekatter, lussebullar) koja su najčešće u obliku slova „S“ čiji se krajevi uvijaju, mada se danas mogu naći u raznim oblicima. Ali, vreme je za priču! Postoji više verzija kako se baš ova poslastica našla na meniju za proslavljanje Lucije, a jedna od njih je da su se tog dana dobroj deci delili hlepčići, dok je lošu decu kažnjavao Lucifer koji je bio transformisan u mačku (šv. en katt – mačka), pa otuda naziv za lussekatter. Budući da se on plašio zlatne boje, koja je ujedno bila i boja svetlosti, tako su Šveđani počeli da prave peciva baš u toj boji. Druga verzija je da je sama Lucija delila slična peciva uz topli napitak deci i odraslima dok je pevajući pokušavala da otera zla bića. Bilo koju priču da izaberete, jedno je sigurno – lussekatter su odličnog ukusa!

Pepparkakor

Koji preživi Božić, možda nešto i ispriča.
Photo: allas.se

Pepparkakor su jedna vrsta medenjaka koji se vezuju i za Luciju i za Božić. Tada se po tradiciji prave, ali se mogu kupovati bilo kada i bilo gde tokom cele godine. Oni su različitog oblika i prave se na razne načine. Iako bi se po njihovom nazivu moglo zaključiti da su ljuti (šv. peppar – biber, kaka – kolač), ukus im uglavnom daju začini poput cimeta, đumbira, kardamoma ili limuna uz med ili šećer. Oni su neizostavna poslastica Božićne pretpraznične atmosfere u mnogim zemljama, poznatiji po imenu Gingerbread.

Glögg

Ne samo što je ukusno, već tera i viruse i bakterije.
Photo: gp.se

Proslava, naravno, ide i uz piće. Ne obraća se mnogo pažnja na piće koje se nudi, ali se obično sprema tradicionalno kuvano vino koje se začini (velikog li iznenađenja) cimetom, kardamomom, anisom i korom pomorandže, a služi se uz bademe i suvo grožđe. Za domaću varijantu je potrebno početi s pripremom par dana unapred, ali tako spravljeno kuvano vino može da stoji i nekoliko nedelja (mada u praksi retko kome toliko potraje). Gotova varijanta se može kupiti i na Božićnim marketima što je veoma praktično ukoliko želite da se ugrejete. Pored kuvanog vina, kafa je još jedno (mada ne alkoholno) piće koje se služi u velikim količinama na ovaj dan.

Piše: Marija Rakić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Skandinavski vs. nordijski

Jedna od prvih stvari koje ste sigurno primetili je da sve zemlje Severne Evrope imaju jedan te isti šablon na zastavama koje se jedino razlikuju u bojama. Ove zastave su ujedno i pokazatelj koliko su ove države međusobno blisko povezane, kako istorijski, tako i kulturološki u jedan u svetu veoma specifičan region.

S leva na desno: danska, islandska, švedska, norveška i finska zastava.
Photo: kininfo.no

I opet, kada govorimo o ovom regionu, tu se u upotrebi mogu čuti različite odrednice, koje se ponekad ne koriste dovoljno precizno. Ukoliko bismo, što bi se reklo, hteli da idemo u sitna crevca ili da cepidlačimo u strogo geografskom smislu, jedine zaista skandinavske države jesu Norveška i Švedska, jer se upravo one nalaze na Skandinavskom poluostrvu. Ipak, ove države se gotovo ni u jednom kontekstu ne mogu posmatrati odvojeno od Danske, čija se teritorija prostire na poluostrvu Jiland i okolnim ostrvima. Sve tri zemlje dele zajedničku istoriju, kulturu, a može se, doduše malo slobodnije reći, i jedan jezik.

Kako nordijske mačke mjauču. 
Photo: Pinterest

Istina, sva tri jezika imaju svoje specifičnosti, ali isto tako u velikoj meri imaju zajedničku leksiku i gotovo identične gramatičke šablone i konstrukcije. I možda najvažnije od svega, govornici ovih jezika, doduše uz nešto manji napor i prilagođavanje izgovora mogu u velikoj meri da se međusobno (spo)razumeju, pa i da vode razgovor koji je dosta složeniji od banalnih tema, poput onoga što ste doručkovali ili kukanja na vremenske (ne)prilike. Iz tog razloga, kada govorimo o Skandinavskim zemljama, tada uglavnom podrazumevamo upravo ove tri gorenavedene zemlje: Dansku, Norvešku i Švedsku.

Nordijske zemlje
Photo: Pinterest

Ova odrednica se ponekad ne koristi dovoljno precizno, pa se s vremena na vreme može čuti da se pod njom misli još i na Finsku i Island. U tom slučaju je bolje koristiti termin Nordijske zemlje (od reči Norden što znači sever). Severnoevropske zemlje  je kao odrednica tokom poslednjih decenija postala dosta fleksibilna. Neko pod tim podrazumeva Nordijske zemlje plus Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje opet podvodimo pod Baltičke zemlje, ali s druge strane, u mnogim izvorima one se navode kao deo Istočne Evrope. Istini za volju, one jesu malko „istočnije“, a i bile su u sastavu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Sve te tri zemlje danas kao da sistematski rade na brisanju tog dela svoje istorije i ulažu velike napore da ih ne stavljaju u isti koš sa Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom i Rusijom. Sličnu situaciju imamo i kada govorimo o skandinavskim i nordijskim jezicima. Skandinavski jezici su isključivo germanski jezici koji se koriste u ovom regionu, odnosno danski, norveški, švedski (zarad preciznije terminologije, njih nazivamo još i kontinentalni skandinavski jezici), farski (ili ferojski), islandski. S druge strane, nordijski jezici (pod kojim neko opet podrazumeva isključivo skandinavske jezike) su svi jezici ovog regiona i obuhvataju već pomenute skandinavske jezike, finski, laponski (ili samiski) koji ima više različitih dijalekata i koji se ponekad posmatraju i kao zasebni jezici (na osnovu međusobnog (ne)razumevanja), potom kvenski (jezik Kvena, etničke grupe koja vodi poreklo od Finaca koji su emigrirali sa severa Finske i Švedske na teritoriju današnje severne Norveške tokom XVI veka), finsko-švedski (zaseban vid švedskog koji se govori na zapadu Finske), i na kraju grenlandski koji pripada eskimsko-aleutskoj jezičkoj porodici.

Levo: Izgled današnje zastave Grenlanda usvojen 1985. godine
Desno: Predlog zastave za nordijskim krstom (koji je u tesnoj trci zamalo nadglasan)
Photo: Wikipedia

Ponovo, slična problematika je i sa šablonom koji viđamo na zastavama ovih zemalja, kao i teritorija koje u njihovom sastavu uživaju izvesnu autonomiju. Svih pet zastava na sebi imaju tzv. skandinavski (a ponegde stoji i nordijski) krst, čiji se kraci pružaju do ivica zastave. Specifičnost šablona je u tome da je vertikalni deo krsta, odnosno  vertikalna pruga pomerena više ulevo, prema jarbolu, tako da njene ivice sa leve strane sa ivicama zastave formiraju dva kvadrata. Prva zastava sa ovim krstom bila ja zastava Danske (Danneborg), najstarija državna zastava koja je i dalje u konstantnoj upotrebi od XIII veka, i čiji su šablon potom usvojile i blago izmenile sve ostale države ovog regiona. Za nastanak ove zastave vezuje vezuju se jedno zanimljivo predanje i jedan bitan datum u danskoj istoriji – 15. jun 1219. godine. Tog dana odigrala se Bitka kod Lindanisa, odnosno današnje estonske prestonice, Talina. Ova bitka bila je samo jedna u nizu bitaka u okviru Livonskog krstaškog rata (jednog od Severnih krstaških ratova), vođenog na tlu ondašnje srednjovekovne Livonije (današnja Letonija i Estonija), poslednje oblasti gde stanovništvo i dalje nije primilo hrišćanstvo. Tada su sukobile vojska pod vođstvom danskog kralja Valdemara II Pobednika (u nekim izvorima i Valdemar II Osvajač) sa jedne i estonske vojske sa druge strane.

Valdemar II Pobednik
 Photo: Wikipedia

Prema ovom predanju, nedaleko od bojnog polja, na jednom brežuljku, nalazio se Anders Sunesen, nadbiskup iz Lunda. Sunesen je sve vreme tokom ove bitke proveo na kolenima, u molitvi za pobedu danske vojske. Predanje dalje kaže da je danska vojska bila u prednosti sve vreme dok su njegove ruke bile podignute ka nebu. Kada bi zbog umora morao da spusti ruke, Estonci bi počeli da jače nadiru i time primoravaju protivnika na povlačenje. Kako je vreme prolazilo, pored nadbiskupa su smenjivali vojnici koji su mu pridržavali ruke kako bi se osigurala pobeda Danaca. U jednom trenutku kada je danska vojska bilo gotovo na ivici poraza, nadbiskup, sada već na izmaku snage, počeo je da preklinje Boga za čudo. Tada je među danske vojnike niotkuda sa neba pala crvena zastava sa belim krstom, i oni su pod to istom zastavom uspeli da potisnu pagansku estonsku vojsku i izvojevaju pobedu u ovoj bici. Istorijska činjenica je ipak malo dosadnija. Na strani danske vojske borili su i pripadnici Malteškog odreda, čija zastava izgleda ovako:

Malteška zastava
Photo: orderofmalta.int

Ostale zemlje samo su nadalje pratile šablon koji je korišćen na danskoj zastavi. U sećanje na ovu bitku, počevši od 1912. godine, 15. jun se u Danskoj obeležava kao Dan Valdemara (valdemarsdag). Ovom prazniku su se nekada posebno radovala deca, jer je sve do 1948. godine to bio dan kada nije bilo nastave u školi. Danas je to ono što u Srbiji zovemo „praznik koji se obeležava radno“. Ovaj isti datum je takođe značajan zbog jednog drugog događaja u novijoj danskoj istoriji. Nedugo po završetku Prvog svetskog rata, 15. juna 1920. godine, nakon održanog referenduma, Danskoj je i formalno pripojen južni deo poluostrva Jiland, koji se do tada nalazio u sastavu Nemačke i koji je dugo vremena bio predmet spora između ove dve zemlje. Taj dan je poznat i kao Genforeningsdag, odnosno Dan ujedinjenja.

Danska sada poziva svoju decu, zbogom zauvek, nemačka orlušino!
Photo: stamps.dk

Piše Nemanja Vidaković

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

5 najčuvenijih detektiva u skandinavskoj književnosti

Iako Skandinavci detektivske romane najradije čitaju tokom prolećnog raspusta, pa su s tim u vezi skovali i naročit termin påskekrim, „uskršnji krimići“,  ovo zimsko pretpraznično i praznično doba predstavlja pravu priliku za putovanje u svet nordijskog noara. Reč je o književnom, ali i televizijskom i filmskom žanru koji nam, uz zamršene misterije u ravni sa svetskim dometima kriminalističkog žanra, nudi i uvid u razne aspekte modernog skandinavskog društva i donosi niz originalnih junaka, tragača za istinom i pravdom. 

Detektivi u skandinavskim kriminalističkim romanima međusobno se veoma razlikuju. Za sve kojima je svet nordijskog noara sasvim nepoznat teren na polju književnosti, kao i za one koji su se upoznali s jednim serijalom iz tog univerzuma, pa se pitaju gde mogu naći još toga, nudimo lične karte petoro najslavnijih detektiva iz pera skandinavskih pisaca, uz putokaz od koje knjige treba početi: 

1. Kurt Volander

Kenet Brana kao Volander u istoimenoj britanskoj seriji.
Izvor: bbc.uk

Debitovao: 1991.
Nacionalnost: švedska
Uzrast: 43 godine
Status: sveže razveden, ima odraslu ćerku i dementnog oca
Ljubav: opera
Poroci: alkohol i loša ishrana
Narav: sklon izlivima besa
Zanimanje: policijski komesar
Istražuje: ubistva
Na teritoriji: Istad, Skone, Švedska
Supermoć: Volander je običan, normalno nenormalan čovek, podložan svim boljkama i nedaćama koje mogu zadesiti sve nas. Zato ga i volimo.
Odakle početi: Ubice bez lica. Kod nas je prevedeno ukupno sedam romana.

Hening Mankel
Izvor: bokon.se

O piscu:

Hening Mankel (1948–2015) bio je dramaturg i pisac, celog života dosledan u političkom angažmanu protiv rata, rasizma, društvenog raslojavanja i siromaštva na teritoriji nekadašnjih kolonija. Mankel se tu nije zadržavao na vatrenim rečima, već je i obilato donirao dobrotvorne organizacije koje pomažu najugroženijima u svetu.

2. Smila Jaspersen

Debitovala: 1992.

Džulija Ormond u ekranizaciji Osećaja gospođice Smile za sneg
Izvor: imdb.com

Nacionalnost: Polu-Eskimka, polu danska bogatašica
Uzrast: 37 godina
Status: do samog kraja neizvestan
Ljubav: sneg i led
Poroci: čaj od nane
Narav: skandinavski suzdržana, eskimski spontana
Zanimanje: glaciolog
Istražuje: smrt jednog dečaka iz komšiluka 
Na teritoriji: Danske i Grenlanda
Supermoć: pa, osećaj za sneg.
Odakle početi: Osećaj gospođice Smile za sneg. Tu se priča i završava. Na neki svoj način...

Peter Heg
Izvor: wikipedia.org

O piscu:

Danski književnik Peter Heg (rođ. 1957) nije imao nameru da piše detektivski serijal, pa to nije ni učinio. Ipak, njegova Smila ga je, i samo jednim romanom, dovela u sam svetski vrh kriminalističkog žanra i pokrenula trend internacionalnih i visokobudžetnih ekranizacija skandinavskih krimića. 

3. Konrad Sejer

Debitovao: 1995.

Sejera i njegovog mladog pomoćnika Skarea na norveškoj
televiziji tumače Bjern Sundkvist i Kristijan Skolmen
Izvor: ReadingBlog

Nacionalnost: norveška, ali rođen u...
Uzrast: u najboljim godinama, tj. sredovečan
Status: udovac, ima odraslu ćerku, usvojenog unuka i velikog psa
Ljubav: zakon i red
Poroci: jedna cigareta i jedna čaša viskija u smiraj dana
Narav: učtiv, odmeren, saosećajan
Zanimanje: policijski inspektor
Istražuje: ubistva, otmice - sve što mora
Na teritoriji: ruralne Norveške
Supermoć: skače iz aviona. Doduše, s padobranom. Ali u tim godinama!
Odakle početi: Ne osvrći se. Kod nas je prevedeno ukupno tri romana.

Karin Fosum - norveška kraljica krimića
Izvor: roxelana.org

O piscu: 

Karin Fosum (rođ. 1954) je norveška „kraljica krimića“. Uz detektivske romane, Fosum piše i poeziju, a radila je i kao taksista i medicinska sestra. Veliki žiri lista Dagblade proglasio je 2009. njen roman o Sejeru Nevesta iz Mumbaja najboljim norveškim krimićem svih vremena.

4. Hari Hule

Debitovao: 1997.

Majkl Fasbender kao Hari Hule u ekranizaciji romana Sneško.

Izvor: imdb.com

Nacionalnost: norveška
Uzrast: 32 godine
Status: u stalnom pokušaju da se skrasi
Ljubav: pank i rok muzika, filmovi iz sedamdesetih
Poroci: Hule, slično Sejeru, rado konzumira džim bim i kamel cigarete. Ali, za razliku od starijeg kolege, to čini u bilo koje doba dana i u neograničenim količinama.
Narav: sklon melanholiji i bekstvu iz stvarnosti putem opijata
Zanimanje: policijski (viši) inspektor, uz povremene pokušaje promene karijere (profesor, uterivač dugova)
Istražuje: ubistva, mahom serijske prirode
Na teritoriji: Osla, Norveške, Afrike, Australije i Jugoistočne Azije
Supermoć: Hule vidi sve što treba već na prvom uviđaju. Ali mu treba vremena da otrezni šta je video.
Odakle početi: Slepi miš. Kod nas je prevedeno svih 11 romana.

Ju Nesbe
Izvor: wikipedia.org

O piscu

Ju Nesbe (rođ. 1960) je nesuđeni fudbaler, školovani ekonomista, nekadašnji broker, uspešni pop muzičar, novinar, pisac i planinar. Već za prvi roman o Huleu nagrađen je Zlatnim revolverom kluba Riverton za najbolji norveški krimić u datoj godini, a otad niže nagrade u Norveškoj, Skandinaviji i širom sveta. I Nesbeov roman Crvendać, treći u seriji o Huleu, proglašen je za najbolji norveški kriminalistički roman svih vremena, ovog puta od žirija Norveške državne televizije 2004. godine.

5. Lisbet Salander

Debitovala: 2005.

Numi Rapas tumači Lisbetin lik u švedskim
filmskim ekranizacijama trilogije Milenijum.
Izvor: schneeblog.com

Nacionalnost: švedska
Uzrast: 24 godine
Status: nedefinisan, naročito po pitanju novinara Blumkvista s kojim sarađuje u istragama
Ljubav: sve što vole mladi
Poroci: v. gore 
Narav: agresivna i osvetoljubiva usled tegobnog odrastanja
Zanimanje: hakerka
Istražuje: ubistva, korporativni kriminal, ali i vlastito, mračno poreklo
Na teritoriji: Stokholma i sajber svemira
Supermoć: fotografsko pamćenje
Odakle početi: Muškarci koji mrze žene, što je prvi deo trilogije Milenijum. Kod nas je prevedeno svih pet romana o Lisbet.

Gde ja stadoh, ti produži.
Stig Lašon i David Lagerkranc.
Izvor: metro.se

O piscu: 

Stig Lašon, švedski novinar i pisac, nameravao je da napiše deset romana o Lisbet, ali je naprasno preminuo 2004. u 51. godini, usred rada na četvrtoj knjizi. Prvi roman je objavljen godinu dana kasnije i Lašonu je posthumno doneo nagradu Stakleni ključ za najbolji skandinavski krimić. Lašonov rad nastavio je njegov kolega i zemljak David Lagerkranc (rođ. 1962). Lagerkranc je dovršio četvrtu knjigu o Lisbet, a nedavno je objavio i petu.

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija