Male tajne (velikog) Kopenhagena

U današnjem tekstu ćemo pokušati da vas upoznamo sa prestonicom Danske, ali iz jednog nesvakidašnjeg ugla. Naime, u brošurama možete pročitati o impozantnim pogledima sa Kružnog tornja (Rundtaarn),  crkvi Spasitelja (Vor Fresels kirke), zgradi parlamenta, ringispilu u Tivoliju (jedan od najstarijih zabavnih parkova u Evropi); o pogledu na veliki most-tunel između Kopenhagena i Malmea, kraljevskoj rezidenciji Amalienborg. O velikim piscima, umetnicima koji su nekad i koji sad hodaju ulicama ovog grada, ljudima koji decu voze u kristijanija-biciklima u vrtić i školu, nebitno da li sija sunce, pada kiša, ili sneg. Sve ove stvari čine tu neku magičnu atmosferu Kopenhagena, ali ovde ćemo se pozabaviti nekim detaljima kojih retko ima u literaturi za turiste.

Realnost i očekivanja
Photo: newsoholic.com

Da krenemo od najveće atrakcije. Biciklisticke staze koje vode do gomile turista okupljenih sa svojim fotoaparatima i selfie stick-ovima oko spomenika Maloj sireni. Ta Mala sirena je bajka svetski poznatog Hansa Kristijana Andersena, po čijim je motivima snimljen i Diznijev dugometražni crtani film, a ovaj spomenik jedan je od simbola Kopenhagena. Treba ga posetiti. Problem je što ljudi imaju izvesna očekivanja kada je nešto simbol grada, pa i cele države. Mala sirena je zaista mala i ukoliko se za posećivanje ove atrakcije odlučite subotom posle podne u julu mesecu, okrenite se i vratite u hotel. Teško ćete je videti. Još jedna zanimljivost je da je glava spomenika bila žrtva vandala i to čak 2 PUTA! A ako Sirenu malo bolje zagledamo, možda i zaključimo zašto sami Danci uopšte nisu impresionirani ovim spomenikom, štaviše veliki broj će ga prokomentarisati kao ne naročito lepog.  

Jedan od lokala u ulici Istedgade - Madame Amour
Photo: stripclubguide.com

Idemo dalje, do jednog od mnogih starih delova grada, Vesterbro. On se pruža od glavne železnicke stanice (Hovedbanegården) do Zapadnog groblja (Vestre Kirkegård), a obožavaoce sage o čarobnjaku Hari Poteru će vrlo verovatno podsetiti na Kings Kros. Prvi meštani ovog dela grada bili su uglavnom radnička klasa. Jedna od popularnih ulica koja i danas svedoči o istoriji ovog dela je Istedgade. Ovo je bio tzv. crveni distrikt sa više bordela u okolnim zgradama iako je danas ovo jedan od traženijih i prestižnijih delova grada za život. Najstariji zanat nije međutim u potpunosti ugašen, danas doprinosi tome da pojedini stranci (naravno ne ovi željni ove vrste avanture) pomalo izbegavaju ovaj kraj i logično radije se okreću poznatim turističkim atrakcijama u centru grada. 

Trg Tove Ditlevsen
Photo: magasinetkbh.dk

Ako se nastavi niz Istedgade, posle stecišta seksualnih komercijalnih radnica, nailazi se na prefinjene restorane, galerije, cvećare i butike. Nakon ovog poteza sa papreno skupim restoranima, dolazi se do hipsterskih kafića gde se za 10 danskih kruna može dobiti čitanje pesme od strane barmena (Byens bogcafe), piće u nekom od barova, ili obići neki od povoljnih bike shopova, prodavnica polovne odeće i knjiga i sl. U neposrednoj blizini se nalazi i čuveno mesto za izlaske, nekadašnji fabrički prostor za proizvodnju mesa, tzv. Mesni grad (Kødbyen). Ono što se na samom kraju nalazi jeste porodični kvart, sa osnovnom školom gde stanuje mnogo porodica sa malom decom. Eto šta sve može da stane u 1km dugu ulicu! 

Ne pričinjava vam se, zaista je skučeno kao što izgleda.
Photo: lav-det-selv.dk

Ovaj deo grada se uglavnom odlikuje starom gradnjom, i neke od tih zgrada i dan-danas stoje postojano i prkose zubu vremena. Stanovi u starim zgradama su bili pravljeni za radnike, te nisu imali zasebna kupatila i toalet nego su oni bili smešteni u podrumu. Nekima je poznata borba za kupatilo sa ukućanima, a sad zamislite to isto sa celim komšilukom zgrade od po 4-5 spratova. Kada su u nekom trenutku u 19. i 20. veku ljudi počeli da ugrađuju kupatila u svoje stanove, morali su biti kreativni kako ne bi izgubili na prostoru u već relativno malim stanovima. Najpopularnije rešenje bilo je tuš u toaletu, međutim bilo je onih koji su imali i neke svoje ideje te su tuš izgradili u dnevnoj sobi. (Ovo je istinita priča jedne devojke koja je iznajmila stan u jednoj od ovih zgrada. U 21. veku.) I dan danas, ovi stanovi, iako potpuno moderno opremljeni, imaju najčudnija kupatila, a kade i tuš-kabine koje mi poznajemo su izuzetno retke. Njihova prednost je što se korisnici ne moraju brinuti oko ribanja kupatila - ionako ga peru svaki dan dok rade na ličnoj higijeni. A ako ne verujete slici, pogledajte na snimku kako jedno takvo kupatilo izgleda.

Piše: Miroslava Nikolić