Luciadagen – Dan Svete Lucije

Većini je poznato da je Švedska protestantska zemlja sa malo praznika koje bismo povezali sa hrišćanstvom. Njihovi praznici više slave prirodu i u velikoj meri su vezani za korišćenje lepog vremena za druženje. Međutim, to ih ne sprečava da svake godine proslave 13. decembar uz dobru pesmu, hranu i piće.

To sam ja, Lucija - možete me zvati i Svetlana.
Photo: solom.se

Postoji više razloga i legendi zašto se baš ovaj dan obeležava.  Jedna verzija je vezana za religiju i ima korene u hrišćanstvu. Po njoj se slavi mučenica Lucija koja je rođena na Siciliji u III veku i koja i danas predstavlja zaštitnicu Sicilije. Ona je bila devojka koju su nasilno ubili pošto je odbila da se uda za svog prosca. Suprotno ovom verovanju, postoji legenda po kojoj je Lucija zapravo bila Adamova prva žena. Druga verzija više predstavlja narodno verovanje koje delimično ima paganske korene, a najpopularnije je u Skandinaviji. Budući da je 13. decembra noć bila najduža, ljudi su verovali da su tada sva čudovišta izlazila u pohod, pa su ostajali budni celu noć kako bi ih oterali i pokušali da prizovu dobre sile. Tako je i nastala legenda o Luciji, nekoj vrsti anđela, devojci koja je nosilac svetlosti u mračnim vremenima. Danas ovaj praznik generalno uvodi u odbrojavanje poslednjih dana do Božića i proslavlja se širom Švedske, ali i u Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Način proslavljanja 13. decembra menjao se vremenom i mešao sa običajima iz drugih zemalja. Na primer, ranije je bio običaj da ukućani imaju pravo da tuku prutićem po nogama osobu koja poslednja ustane tog dana, kako ne bi bila lenja tokom cele godine. Uzevši u obzir zakonske okvire u današnjoj Švedskoj, jasno je zašto je ovaj običaj odavno napušten.
Postoji nekoliko značajnijih načina obeležavanja ovog Dana svetlosti, koji su gotovo isti u svim švedskim gradovima.

Luciatåget – Povorka u čast Lucije

Dečaci i devojčice u povorci svete Lucije.
Photo: jypo.blogspot.rs

Budući da se u školama 13. decembar obeležava tako što se umesto časova organizuju predstave, ne treba da bude čudno što ovaj dan najviše vole školarci. Pored toga, sredina decembra označava da je ostalo još samo nekoliko dana do božićnog raspusta (šv. jullov), pa je to još jedan razlog zašto se svi raduju ovom prazniku. U školama se bira „Lucija“, odnosno devojčica koja se nalazi na čelu povorke, koju čine dečaci i devojčice obučeni u belo. Dečaci nose i štapiće sa zvezdom na vrhu, kao i kartonske kape sa zašiljenim vrhom (fišek-kape), a devojčice duge bele haljine i venčiće, a u rukama drže upaljene sveće. Lucija je obučena u belu haljinu, sa crvenom trakom oko struka, a na glavi nosi krunu od sveća koja treba da simbolizuje pobedu svetlosti nad mrakom. Ako su u pitanju mlađa deca, bitno je napomenuti da onda umesto krune od pravih sveća, Lucija nosi krunu od plastičnih lampica koje samo podsećaju na sveće kako pobeda svetlosti ne bi dobila (daleko bilo) požarne razmere. Ranije je bilo značajno da devojčica koja bude izabrana da predstavlja Luciju ima dugu plavu kosu i plave oči, međutim, ovaj običaj je odavno napušten kako bi svi imali jednako pravo da učestvuju. Pored škola, Lucija se bira i u okviru grada, pa tako većina gradova ima svoju Luciju na čelu povorke u kojoj mogu da učestvuju i deca i odrasli.

Luciakonsert – Koncert u čast Lucije

Koncert u čast Lucije održanog 2011. godine
Photo: monnah.se

U Stokholmu se svake godine u prostorijama Globena održava posebna povorka uz koncert koji izvode učenici muzičkih škola. Ova povorka je zabeležena i u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveća povorka organizovana u čast Lucije. Koncert je dinamičan i svake godine se menja repertoar dela koja se izvode, a jedino ostaje isti način oblačenja učesnika (bele haljine).

Lussekatter, lussebullar

Lussebullar spremni za grickanje
Photo: hemmets.se

Naravno, gde je pesme, tu je i hrane. Skandinavci su poznati po tome da se za svaki praznik sprema neka hrana koja je specifična samo za taj dan. Tradicionalno se 13. decembra spremaju peciva sa šafranom i suvim grožđem (šv. lussekatter, lussebullar) koja su najčešće u obliku slova „S“ čiji se krajevi uvijaju, mada se danas mogu naći u raznim oblicima. Ali, vreme je za priču! Postoji više verzija kako se baš ova poslastica našla na meniju za proslavljanje Lucije, a jedna od njih je da su se tog dana dobroj deci delili hlepčići, dok je lošu decu kažnjavao Lucifer koji je bio transformisan u mačku (šv. en katt – mačka), pa otuda naziv za lussekatter. Budući da se on plašio zlatne boje, koja je ujedno bila i boja svetlosti, tako su Šveđani počeli da prave peciva baš u toj boji. Druga verzija je da je sama Lucija delila slična peciva uz topli napitak deci i odraslima dok je pevajući pokušavala da otera zla bića. Bilo koju priču da izaberete, jedno je sigurno – lussekatter su odličnog ukusa!

Pepparkakor

Koji preživi Božić, možda nešto i ispriča.
Photo: allas.se

Pepparkakor su jedna vrsta medenjaka koji se vezuju i za Luciju i za Božić. Tada se po tradiciji prave, ali se mogu kupovati bilo kada i bilo gde tokom cele godine. Oni su različitog oblika i prave se na razne načine. Iako bi se po njihovom nazivu moglo zaključiti da su ljuti (šv. peppar – biber, kaka – kolač), ukus im uglavnom daju začini poput cimeta, đumbira, kardamoma ili limuna uz med ili šećer. Oni su neizostavna poslastica Božićne pretpraznične atmosfere u mnogim zemljama, poznatiji po imenu Gingerbread.

Glögg

Ne samo što je ukusno, već tera i viruse i bakterije.
Photo: gp.se

Proslava, naravno, ide i uz piće. Ne obraća se mnogo pažnja na piće koje se nudi, ali se obično sprema tradicionalno kuvano vino koje se začini (velikog li iznenađenja) cimetom, kardamomom, anisom i korom pomorandže, a služi se uz bademe i suvo grožđe. Za domaću varijantu je potrebno početi s pripremom par dana unapred, ali tako spravljeno kuvano vino može da stoji i nekoliko nedelja (mada u praksi retko kome toliko potraje). Gotova varijanta se može kupiti i na Božićnim marketima što je veoma praktično ukoliko želite da se ugrejete. Pored kuvanog vina, kafa je još jedno (mada ne alkoholno) piće koje se služi u velikim količinama na ovaj dan.

Piše: Marija Rakić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija