Švedski izumi 1

I stigosmo do istočnih Skandinavaca koji su možda najproduktivniji inovatori i osnivači firmi. Danas su kompanije poput Spotifaja i Skajpa te koje postavljaju Švedsku na sam vrh izumiteljske lestvice, ali u ovom tekstu ćemo se pozabaviti nekim malo starijim stvaraocima sa ovog prostora.

Dynamiten – Dinamit 

- Boooooom! - Mig-mig!
Photo: wonderopolis.org

Pa da krenemo od najpoznatijeg - Alfreda Nobela i njegovog eksplozivnog štapina. Rođen u Stokholmu 1833. godine, preminuo u Sanremu 1896. godine, a školovan za hemičara u Petrogradu, gde je eksperimentisao kako da uz pomoć fitilja i baruta zapali ranije otkriveni nitroglicerin. Dinamit je eksploziv koji sadrži ovu aktivnu substancu, ali problem je bio taj što je eksplozivnost nitroglicerina velika i teško ga je kontrolisati. Nobel je rešio ovaj problem tako što ga je sjedinio sa infuzorijskom zemljom (kiselgur), i time 1867. godine patentirao dinamit kao švedski izum. Međutim, on ga je skupo platio. Tri godine pre toga u laboratoriji je izbila silovita eksplozija dogodila i pet osoba je preminulo, a među njima i Alfredov brat Emil. Za života je odlučio da se sva njegova imovima između ostalog koristiti kao nagrada u oblasti nauke, književnosti i mira. Nagrade za fiziku i hemiju dodeljuje Akademija za nauku, nagradu za medicinu Karolinski institut, nagradu za književnost Švedska Akademija, a nagradu za mir norveški parlament i to na godišnjicu njegove smrti, 10. decembra. 

Dobrobit: 7 – samo treba paziti da ne prođete kao Alfredov mlađi brat (ili vuk iz crtanog sa pticom trkačicom) 
Zabava: 7 – naročito za ptice trkačice 
Profit: 10 – dovoljno je samo pogledati fond za Nobelovu nagradu

Kullagret – kuglični ležaj

Čuvena kompanija i švedski izum ove godine slave 110. rođendan!
Photo: autofficinaferentillivitebro.it.

Sledi zatim manje poznat, ali svakako podjednako značajan izum – kuglični ležaj. Sven Vingkvist bio je mladi inženjer u geteborškoj fabrici tekstila, a problem sa kojim se ova kao i ostale fabrike širom sveta susretala, ticao se kugličnih ležajeva koji bi se često kvarili, što je značilo i zastoje u prozvodnji koje su fabrike skupo koštale. Vingkvistov pronalazak patentiran 1907. godine bio je stoga revolucionaran, značajno je doprineo izdržljivosti mašina (i uopšte inudstrijalizaciji), ali i uštedi energije. No, kakav je zapravo ovo ležaj? To je vrsta sprave koja ima kuglice kao valjna tela, a najčešći tip je takozvani jednostavni kuglični ležaj. U svom modernom obliku on je razvijen tokom druge polovine 19. veka, a najčešća upotreba ležaja tada bila je za bicikle i kočije. Tokom prošlog veka nastalo je više različitih vrsta kugličnih ležaja, između ostalog samopodesivi kuglični ležaj koji je izumeo Vingkvist 1907. godine. On je, između ostalog, bio i šef Švedske fabrike kugličnih ležajeva (Svenska Kullagerfabriken), koja je na njegovu inicijativu osnovana 1907. godine.

Dobrobit: 10 – Vingkvist je svojim izumom obradovao sve, a ponajviše vlasnike fabrika 
Zabava: 3 – osim ako volite mašine kao industrijalci profit 
Profit: 10 – danas „skromnih“ 4,209 milijardi kruna

Kylskåpet – Frižider

Lepota dolazi iznutra!
Photo: Pinterest.com

U početku svog postojanja frižider je bio samo kutija napunjena blokovima koji su zimi vađeni iz leda i potom čuvani u piljevini kako bi zadržali hladnoću. Posao bi obavljali muškarci koji su bili isuviše stari za običan posao, a oni koji su u to vreme imali „frižider” donosili bi blokove leda kući jednom sedmično. Oni koji bi dolazili kući sa ovim blokovima bili bi nazivani “ledonošama” (na švedskom “iskarl”). Danas se, na sreću, ne oslanjamo na vađenje ledenih blokova i snagu muškaraca kada želimo da rashladimo svoje omiljeno piće, već svoje frižidere hladimo uz pomoć moderne tehnologije koja se bazira na sakupljanju toplote i ispumpavanju iste uz pomoć kompresora, ventilatora i cevi napunjenih tečnošću koje transportuju toplotu. Ali ko je zapravo zaslužan za to što iće i piće možemo rashladiti tako brzo i jednostavno? Za ovaj izum imamo zahvaliti diplomskom radu iz 1921, delu dvojice tada mladih Šveđanina sa Kraljevskog tehničkog instituta (KTH), koji je nesumnjivo nadmašio sve ostale radove zajedno. Baltzar von Pleten i Karl Munters izumeli su novi sistem hlađenja na kom su zasnovani moderni frižideri, a švedska kompanija Elektrolux prepoznala je potencijal patenta (iliti namirisala profi), i kupila prava na licencu već 1925. godine. 
Dobrobit: 10 – Ima li dobre žurke bez ladnog piva? 
Zabava: 10 – Vidi „dobrobit“ 
Profit: 8 - Da li ste znali da frižderi troše približno 15% električne energije u domaćinstvu?

Skiftnyckel – Francuski ključ

Toliko je praktičan da ga ima čak i Majstor Bob
(šv. Byggare Bob)!
Photo: youtube.com

Da, nismo pogrešili, kod nas se zove francuski, ali nije njihov već dakle švedski pronalazak, i to izumitelja Johana Petera Johansona, a može se opisati kao podesivi alat za okretanje šrafova i navrtaka. Model koji je Johanson patentirao 1892. godine isti je model koji koristimo i danas, bez nekih većih promena te najveća godišnja proizvodnja francuskog ključa jeste proizvodnja upravo ovog modela. Johanson je izumeo ključ pre više od jednog veka, verovatno u rodnom selu Vorgorda. Međutim, prvi podesivi ključ izumeo je pola veka ranije, 1840. godine, Englez Jozef Stabz, mada se ocem modernog ključa smatra Johanson. Moguće je da postoji još jedan model, ali to još uvek nije dokazano, no koliko je Johanson bio plodan govori i podatak da je ovaj Šveđanin iza sebe ostavio čak 118 patenata. U Rusiji francuski ključ nazivaju i ”švedik” što znači mali Šveđanin, a i u danskom nazivu zadržan je koren reči koji upućuje na Švedsku, a zašto ga mi pripisujemo Francuzima ostaje i dalje enigma.

Dobrobit: 10 - Večna zahvalnost Johansonu od strane svih majstora na svetu
Zabava: 5 - Ima i onih koji vole da se igraju šrafovima i navrcima
Profit: 10 - Godine 1998. u švedskom gradu Enćepingu je proizveden stomilioniti ključ (a koliko kopija proizvedu druge fabrike, to možemo samo da nagađamo)

Tetra Pak

I naša kravica se pakuje u švedski tetrapak.
Photo: advertiser-serbia.com

Za to što danas sok, mleko i jogurt pijemo iz Tetra Pak ambalaža možemo zahvaliti dvojici Šveđana. Ruben Rausing osnovao je 1930. godine zajedno sa Erikom Okerlundom preduzeće za ambalažu ”Okerlund i Rausing” (Å&R), no Okerlund se otarasio Rausinga posle nekoliko godina, što se ubrzo pokazalo pogrešnim. Još u Å&R počeo je razvoj plastificiranih kartonskih ambalaža za tečnosti, a ono je vremenom postalo baza za zasebno preduzeće. Tako je 1950. godine Ruben Rausing osnovao čuveni Tetra Pak. Sistem pakovanja koji je razvijen u Å&R već 40-ih godina prošlog veka bio je revolucionaran, ne samo zbog svog oblika, punjenja i zatvaranja, već i zbog jedinstvene kombinacije materijala. Prva mašina za proizvodnju ovog pakovanja postavljena je u mlekari u Lundu, 1952. godine. Dobra zaštita patenta omogućila je kako brz razvoj na domaćem, tako i razvoj na velikom broju stranih tržišta. Tetra Pak pakovanja nesumnjivo su imala proboj tokom 60-ih godina prošlog veka kada su ove nove kartonske ambalaže zamenile staklene boce za mleko. 

Dobrobit: 10 - Danas teško možemo da zamislimo piće u nekoj drugoj ambalaži
Zabava: 10 - Naročito ako vam padne na pamet da ga nagazite iz sve snage dok u njemu još ima malo soka
Profit: 10 - Jer bi nam se piće mnogo brzo kvarilo da nam nije tetrapaka.

Piše: Anja Vojvodić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Danski izumi 1

Prošle sedmice ste čitali o nekim norveškim izumima i jednom "izumu", a sad stigoše na red i Danci. Iako površinski mala zemlja, osim strastvenog biciklizma, recepta za sreću, Danska ima i pokoji izum kojim može pred svetom da se pohvali. Mnoge od njih koristimo svakodnevno i ne znajući odakle potiču.

Panoramski pogled s nekog mesta na Grenlandu.
Photo: Google Map screenshot

Google Maps – Gugl Mape

Svako ko je krenuo put neke destinacije, a nije siguran kako da najlakše i najbrže do nje i stigne, verovatno je prvo izguglao željeno mesto. Do pre 15 godina nismo baš imali opciju da o mestu saznamo toliko preciznih informacija iz prve ruke, ali zahvaljujući dvojici braće iz Danske, sad možemo mnogo toga da saznamo udobno smešteni u fotelji. Google Maps je internet servis mapa koji je razvio Google. Nudi satelitski snimak, ulični prikaz – street map, 360° stepeni panoramskog prikaza ulica, trenutno stanje okolnog saobraćaja – Google traffic, kao i planiranje ruta za kretanje pešice, kolima, biciklom ili javnim prevozom sa vrlo preciznim vremenskim računicama. Google Maps je prvobitno bio C++ desktop program koji su dizajnirali Lars i Jens Eilstrup Rasmusen u kompaniji Where 2 Technologies. U oktobru 2004. godine, kompaniju je preuzeo Google koji je program preveo u aplikaciju. Nakon svih dodatnih unapređivanja geoprostorne vizuelizacije podataka i analizatora trenutnog stanja u saobraćaju, Google Maps je pušten u rad februara 2005. godine. Google Maps danas nudi API (Application programming interface), koji omogućava dostupnost mape putem drugih internet stranica (trećeg lica), i nudi lokator urbanim poslovnim i drugim organizacijama raznih zemalja širom sveta.

Dobrobit: 10 – ko nema u vugla ima u gugla

Zabava: 10 – za mnoge je ovo jedinstvena prilika da uživaju u panoramskom pogledu sa obale najsevernije danske provincije

Profit: 10 – svako dodatno objašnjenje je suvišno

Lego kocke

Moto kompanije Lego Group
"Samo najbolje je dovoljno dobro."
Photo: lego.com

Svima nam je poznat ovaj brend, danas jedan od pet najuspešnijih proizvođača u svetu. Ali da li znate da je kompanija Lego postojala čitavih deset godina pre nego što je uvela danas u celom svetu dobro poznatu igračku? Kada je Ule Kirk Kristiansen 1932. godine započeo posao u svom rodnom selu Billundu u Danskoj, kompanija se bavila proizvodnjom stepenica, daski za peglanje, stolica i pored svega toga i drvenih igračaka. Tada je brojala svega 6-7 radnika. Tek 1934. godine igra reči LEG GOdt (igraj se dobro) postaje ime firme. Jedna od njihovih poznatih drvenih igračaka je drvena patka koju je LEGO predstavio 1935. godine. Tokom 40-ih godina prošlog veka, kompanija prolazi kroz

Legova drvena patka
Photo: lego.com

uspone i padove, a ono što je najznačajnije za ovaj period u kompaniji je svakako izbacivanje plastičnih igračaka na tržište 1948. godine, među kojima su prvi bili riba i mornar, ali do 1949, proizvodilo se preko 200 različitih vrsti igračaka. Tada se prvi put pojavljuju kocke koje su nam i dan danas dobro poznate. Bilo je i drugih proizvođača kocki, ali nijedan drugi proizvođač nije kao Lego usepo da dizajnira kockicu koja se tako dobro drži zajedno (a istovremeno i lako razdvaja). Tek su kasnije saznali da ime kompanije u prevodu sa latinskog znači Ja spajam. Kompanija je 1958. godine dobila patent za dizajn kockice.

Dobrobit: 10 – LEGO® filozofija obogaćuje život deteta dobrim kvalitetom

Zabava: 10 – svi LEGO proizvodi su bazirani na osnovnoj filozofiji učenja i razvoja kroz igru

Profit: 10 – procenjuje se da se danas u svetu koristi oko 300 milijardi Lego kockica

Insulin

Insulin danas
Photo: lifescript.com

A ako se vratimo malo dalje u prošlost, doći ćemo do jednog potpuno drugačijeg, ali za čovečanstvo možda i korisnijeg pronalaska. Iako je Kanađanin Fredrik Banting prvi put 1921. godine izolovao insulin iz psećeg pankreasa, danski naučnik, Avgust Krogh toliko je doprineo poboljšanju njegove proizvodnje u Danskoj, da se on smatra ključnom figurom u veštačkom razvoju i kasnije masovnoj proizvodnji ovog hormona. Jedan od rezultata njegovog rada bio je osnivanje Laboratorije Nordisk Insulin 1923. godine, koja je kasnije postala deo Novo Nordiska. Osim toga, Avgust Krogh je za otkrivanje kapilarnog regulatornog mehanizma u skeletnim mišićima nagrađen Nobelovom nagradom 1920. godine.
Dobrobit: 10 – milioni života su uspešno produženi zahvaljujući ovoj supstanci

Zabava: 1

Profit: 10 – čak i ako izuzmemo teorije zavere o profitu farmaceutskih kompanija

Zvučnik – Højttaleren

Jedan od prvih modela zvučnika
Photo: pinterest.com

Idemo još koju godinu unazad, na početak 20. veka. Badnje veče 1915. godine, publika koja je brojala oko 75.000 ljudi stajala je ispred zgrade Gradske kuće u San Francisku, posmatrajući danskog pronalazača Pitera L. Jensena pri demonstraciji prvog zvučnika. Oduševljenje se širilo masom, dok je glas tada popularne operske pevačice izlazio iz zvučnika i bojio vazduh, publika je prisustvovala istorijskom trenutku! Danas praktično ne možemo zamisliti svakodnevicu bez veštački generisanog zvuka, tako da nam je teško zamisliti količinu oduševljenja koja je preplavila taj skup. Prvi zvučnik mogao je da emituje zvuk do distance od oko 1,5 kilometara, ali je vremenom tehnologija napredovala i ta razdaljina bivala sve veća. U S.A.D.-u je Jensen proglašen za danskog Edisona, i dan danas njegovo ime krasi neke od najskupljih, najekskluzivnijih brendova zvučnika. Bilo kako bilo, nemili događaji koji su usledili vezani za ratove u 20. veku, su ga primorali da izjavi žalost zbog svog doprinosa nauci, uvidevši na koji način su razni diktatori, pa među njima i Hitler, iskoristili njegov izum kao oruđe za širenje sopstvene propagande. Ali to valjda bude pre ili kasnije sudbina svakog izuma.

Dobrobit: 7 - osim ako ste komšija studenata koji svako veče prave žurke, onda 0

Zabava: 10 - kako bi svet bio tih bez EXIT-a i sličnih muzičkih festivala

Profit: 10 - izguglajte malo profite muzičke i filmske industrije koje bez ovoga ne bi bilo

Pisaća lopta – Skrivekuglen

Jedan od prvih modela pisaće polulopte
Photo: wikipedia.org

Ovaj predak današnjih kompjutera izmišljen je 1865. od strane danskog sveštenika i nadzornika na Kraljevskom institutu gluvih u Kopenhagenu, Rasmusa Maling-Hansena. Zahvaljujući spisima njegove ćerke znamo da je on eksperimentisao sa postavljanjem slova na porcelanskoj polulopti dok mu je zet merio vreme kucanja u različitim kombinacijama. Najveću brzinu pisanja postigao je smestivši samoglasnike sa leve, a suglasnike sa desne strane. "Jedina" mana je bila ta što niste mogli da čitate ono što ste napisali pre nego što bi pismo bilo završeno. Moling Hansen je izložio tu svoju "loptu" za pisanje na nekoliko velikih izložbi 1870-ih, a na svetskim izložbama u Beču i Parizu je dobio i nagrade. Uprkos relativno dobroj prodaji u sedamdesetim i osamdesetim godinama 19. veka, pisaća lopta nikada nije postala komercijalni uspeh. Postojala je jaka konkurencija, uključujući i američku mašinu Remington, koja je bila znatno jeftinija i bolje izreklamirana, iako je pisanje na njoj inicijalno bilo nešto sporije zbog zglobnog položaja i QWERTY tastature. Poslednji model ove lopte predstavljen je na velikoj umetničkoj i industrijskoj izložbi u Kopenhagenu 1888. godine, a danas je veoma cenjena isključivo među kolekcionarima i muzejima.

Dobrobit: ? – da li iko zna kako bi svet izgledao da ovo nije nikad ni izmišljeno?
Zabava: 4 – ipak je obogatila ponudu Danskog tehničkog muzeja
Profit: 5 – računa se da kolekcionarski primerak ovog čuda staje oko 200.000 danskih kruna

Piše: Miroslava Nikolić, prof. danskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Norveški izumi 1

Norveška se teško može pohvaliti pompeznom istorijom ili akademskim dostignućima, realnije bi bilo opisati je kao zemlju seljaka koja tek od 1905. godine postoji kao samostalna konstitutivna državna tvorevina. Ipak, njeno tle iznedrilo je neke pojedince koji su dali doprinos u vidu izuma (manje ili više) poznatih širom sveta.

Granatharpun – Harpunska puška

Al' ću da probušim ovog kita, ima da budem glavni baja u selu!
Photo: aftenposten.no

Prvobitni ručni harpun koristio se još u kamenom dobu u lovu na velike morske ribe i sisare, i ne bi se moglo reći da je norveški izum. Ali harpunska puška jeste. Kao i u slučaju mnogih drugih izuma, i ovde je prvobitni idejni tvorac i konstruktor – Jakob Nikolaj Valse – ostao u senci zbog nekog drugog koji je pokupio slavu (i profit) – u ovom slučaju Sven Fojn. On je tek nekih 40 godina nakon prvih Jakobovih radova, tačnije 1886. godine zaštitio ovaj izum patentom. Nije slučajno što su baš Norvežani radili na ovom izumu, kad je lov na kitove nešto što je dugo vremena unazad deo norveške tradicije. Ova puška je opremljena metkom na vrhu strele koja nakon prodiranja u plen eksplodira. Ovo oružje je bilo toliko moćno da je njegov izum predstavljao prekretnicu ka modernom lovu na kitove. Ovo je potom dovelo do toga da kitovi postanu zaštićena vrsta, a lov na njih strogo kontrolisan u današnje vreme. Dakle, bravo za ovaj izum.

Dobrobit: 1 - ako uzmemo u obzir da jedan kit može da nahrani prosečno norveško selo

Zabava: 0 - naročito za kitove i foke

Profit: 10

Birkeland-Eyde-prosessen – Birkeland-Eideov proces

Birkeland u svojoj radionici, pravi azot od vazduha.
Photo: fusionfarming.com

Za potpuno razumevanje ovog izuma potrebno nam je nešto predzanja iz neorganske hemije, ali za razumevanje njegovog značaja za norvešku privredu dovoljno je samo reći da je ovo prvi proces kojim je veštačkim putem dobijeno azotno đubrivo iz vazduha. Kristian Birkeland i Sam Eide su 1903. godine prvi put opisali dobijanje električnih lukova velike površine koji su služili za odvajanje gasova iz gasne smeše. Uvođenje azotnog đubriva u uzgoj biljaka je bio prvi korak ka razvoju moderne poljoprivrede. Iako je taj proces brzo prevaziđen i zamenjen naprednijim procesima od Birkeland-Eideovog, oni su ostali upamćeni kao pioniri u ovom polju.

Dobrobit: 8 - jer biljke izgleda baš vole taj azot

Zabava: 1 - i to samo zbog onog dela populacije koji smatra da u hemiji ima ičeg zabavnog

Profit: 5 - a bilo bi 10 da su umesto Nemaca osmislili proces koji se danas koristi

Binders – Spajalica

Preteklo nam cevi od uvođenja grejanja 1989. godine,
pa smo od ostataka napravili spomenik ispred Više
poslovne škole u Sandviki (posle smo ga
preselili ispred zgrade  škole u Nidalen)
Photo: innsikt.bt.no

Ako biste danas priupitali nekog Norvežanina po kom izumu je njihova zemlja postala svetski poznata, većina bi verovatno odgovorila da je to spajalica. Parče žice kojom obično spajamo par listova hartije. Međutim, oni baš nisu sasvim u pravu. Tačno je da je Norvežanin Juhan Voler 1899. godine zaštitio svoj izum patentom, ali to nije spajalica koja se danas nalazi u svakoj kancelariji (Gem Paper Fastner). Njegova spajalica po izgledu je nešto drugačija i dokazano nepraktičnija od engleskog patenta koji je inače uveliko bio u proizvodnji kada je Voler patentirao svoju. Zabluda da je spajalica norveški izum je nastala dvadesetih godina prošlog veka, kad je neko pogrešno protumačio nemačke zapise o patentima, pa se ta dezinformacija polako, ali sigurno proširila Norveškom, praćena romantičarskim predstavaljanjem spajalice kao simbola zajedništva norveškog naroda. I tako je hiljadu puta ponovljena laž postala istina, a spajalica, jelte, norveški izum. Jedino ako uzmemo u obzir činjenicu da nigde drugde na svetu ne postoji statua spajalice veličine višespratnice, tek onda se spajalica može nazvati "norveškom".

Dobrobit: 2

Zabava: 3 - jer zašto ne posetiti džinovsku spajalicu

Profit: 2 - džinovska spajalica sigurno krije veliki turistički potencijal

Håndgranat – Ručna granata

Nije pogrešna slika, ovako je stvarno izgledao prvi prototip
granate, danas izložen u Tehničkom muzeju u Oslu.
Photo: digitalmuseum.no

Iako su preteče ovog izuma postojale još u 17. veku, njihov oblik je bio daleko primitivniji od onog kojeg je 1906. godine patentirao podoficir Nils Valtersen Osen. Ime ove naprave potiče od francuske reči (pome)grenate – iliti na srpskom "nar", pošto struktura te voćke podseća na dizajn ovog oružja. Malo je apsurdno što je kreator ovog izuma poreklom iz zemlje koja je 1000 godina unazad učestvovala u manje oružanih sukoba od verovatno bilo koje druge evropske, ali njega je izgleda razvijanje novih vrsta municije veoma zanimalo. Osim granate koju je patentirao, smatra se i tvorcem podzemne mine neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata, iako nju nije zaštitio patentom. Kako Norveška nije učestvovala u Prvom svetskom ratu, nije imao prilike da svoje umeće stavi u službu svoje domovine, ali je zato rukovodio čak 13 fabrika koje je tokom celog rata proizvodilo oružje za potrebe francuske vojske.

Dobrobit: 1 - jer ipak su Francuzi bili na strani pozitivaca u ovom ratu

Zabava: 0 - osim ako imate interesovanja kao i Nils Valtersen Osen

Profit: 10

Ostehøvel – Sekač za sir

Apsolutni pobenik među izumima prošlog veka bi svakako bio popularni sekač za sir kojeg je izumeo Tur Bjerklund 1925. godine. Ali šta će nekome uopšte specijalizovani sekač za sir? Po svoj prilici, Tur je patio od blažeg oblika OCD-a, jer ga je jako nerviralo što običnim nožem ne može da iseče savršenu krišku sira, pa je sklepao nešto što je po funkciji podsećalo na stolarsko rende. Iako je tehnologija generalno od tad mnogo napredovala, ovaj praktični sekač se i dalje proizvodi prema prvobitnom nacrtu, sa manjim estetskim varijacijama. Tur se ipak nije zaustavio samo na izumiteljstvu, već je osnovao i svoju fabriku "Tur Bjerklund i sinovi" (danas samo "Bjerkelund") koja je od osnivanja do danas proizvela preko 50 miliona primeraka ove sprave. Naročito je praktičan za sečenje norveškog smeđeg sira koji je po svojoj strukturi mnogo mekši i lepljiviji od sireva poput trapista ili kačkavalja. A on je najukusniji kad se konzumira tanko isečen, između parčeta hrskavog hleba i džema od nekog crvenog voća.

Dobrobit: 9 - jer Skandinavci ne mogu da opstanu bez ovog

Zabava: 4 - zna svako ko prvi put pokuša da upotrebi ovo čudo

Profit: 8 - mada isključivo na skandinavskom tržištu

Piše: Aleksandra Milovanović

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija