Švedski izumi 1

I stigosmo do istočnih Skandinavaca koji su možda najproduktivniji inovatori i osnivači firmi. Danas su kompanije poput Spotifaja i Skajpa te koje postavljaju Švedsku na sam vrh izumiteljske lestvice, ali u ovom tekstu ćemo se pozabaviti nekim malo starijim stvaraocima sa ovog prostora.

Dynamiten – Dinamit 

- Boooooom! - Mig-mig!
Photo: wonderopolis.org

Pa da krenemo od najpoznatijeg - Alfreda Nobela i njegovog eksplozivnog štapina. Rođen u Stokholmu 1833. godine, preminuo u Sanremu 1896. godine, a školovan za hemičara u Petrogradu, gde je eksperimentisao kako da uz pomoć fitilja i baruta zapali ranije otkriveni nitroglicerin. Dinamit je eksploziv koji sadrži ovu aktivnu substancu, ali problem je bio taj što je eksplozivnost nitroglicerina velika i teško ga je kontrolisati. Nobel je rešio ovaj problem tako što ga je sjedinio sa infuzorijskom zemljom (kiselgur), i time 1867. godine patentirao dinamit kao švedski izum. Međutim, on ga je skupo platio. Tri godine pre toga u laboratoriji je izbila silovita eksplozija dogodila i pet osoba je preminulo, a među njima i Alfredov brat Emil. Za života je odlučio da se sva njegova imovima između ostalog koristiti kao nagrada u oblasti nauke, književnosti i mira. Nagrade za fiziku i hemiju dodeljuje Akademija za nauku, nagradu za medicinu Karolinski institut, nagradu za književnost Švedska Akademija, a nagradu za mir norveški parlament i to na godišnjicu njegove smrti, 10. decembra. 

Dobrobit: 7 – samo treba paziti da ne prođete kao Alfredov mlađi brat (ili vuk iz crtanog sa pticom trkačicom) 
Zabava: 7 – naročito za ptice trkačice 
Profit: 10 – dovoljno je samo pogledati fond za Nobelovu nagradu

Kullagret – kuglični ležaj

Čuvena kompanija i švedski izum ove godine slave 110. rođendan!
Photo: autofficinaferentillivitebro.it.

Sledi zatim manje poznat, ali svakako podjednako značajan izum – kuglični ležaj. Sven Vingkvist bio je mladi inženjer u geteborškoj fabrici tekstila, a problem sa kojim se ova kao i ostale fabrike širom sveta susretala, ticao se kugličnih ležajeva koji bi se često kvarili, što je značilo i zastoje u prozvodnji koje su fabrike skupo koštale. Vingkvistov pronalazak patentiran 1907. godine bio je stoga revolucionaran, značajno je doprineo izdržljivosti mašina (i uopšte inudstrijalizaciji), ali i uštedi energije. No, kakav je zapravo ovo ležaj? To je vrsta sprave koja ima kuglice kao valjna tela, a najčešći tip je takozvani jednostavni kuglični ležaj. U svom modernom obliku on je razvijen tokom druge polovine 19. veka, a najčešća upotreba ležaja tada bila je za bicikle i kočije. Tokom prošlog veka nastalo je više različitih vrsta kugličnih ležaja, između ostalog samopodesivi kuglični ležaj koji je izumeo Vingkvist 1907. godine. On je, između ostalog, bio i šef Švedske fabrike kugličnih ležajeva (Svenska Kullagerfabriken), koja je na njegovu inicijativu osnovana 1907. godine.

Dobrobit: 10 – Vingkvist je svojim izumom obradovao sve, a ponajviše vlasnike fabrika 
Zabava: 3 – osim ako volite mašine kao industrijalci profit 
Profit: 10 – danas „skromnih“ 4,209 milijardi kruna

Kylskåpet – Frižider

Lepota dolazi iznutra!
Photo: Pinterest.com

U početku svog postojanja frižider je bio samo kutija napunjena blokovima koji su zimi vađeni iz leda i potom čuvani u piljevini kako bi zadržali hladnoću. Posao bi obavljali muškarci koji su bili isuviše stari za običan posao, a oni koji su u to vreme imali „frižider” donosili bi blokove leda kući jednom sedmično. Oni koji bi dolazili kući sa ovim blokovima bili bi nazivani “ledonošama” (na švedskom “iskarl”). Danas se, na sreću, ne oslanjamo na vađenje ledenih blokova i snagu muškaraca kada želimo da rashladimo svoje omiljeno piće, već svoje frižidere hladimo uz pomoć moderne tehnologije koja se bazira na sakupljanju toplote i ispumpavanju iste uz pomoć kompresora, ventilatora i cevi napunjenih tečnošću koje transportuju toplotu. Ali ko je zapravo zaslužan za to što iće i piće možemo rashladiti tako brzo i jednostavno? Za ovaj izum imamo zahvaliti diplomskom radu iz 1921, delu dvojice tada mladih Šveđanina sa Kraljevskog tehničkog instituta (KTH), koji je nesumnjivo nadmašio sve ostale radove zajedno. Baltzar von Pleten i Karl Munters izumeli su novi sistem hlađenja na kom su zasnovani moderni frižideri, a švedska kompanija Elektrolux prepoznala je potencijal patenta (iliti namirisala profi), i kupila prava na licencu već 1925. godine. 
Dobrobit: 10 – Ima li dobre žurke bez ladnog piva? 
Zabava: 10 – Vidi „dobrobit“ 
Profit: 8 - Da li ste znali da frižderi troše približno 15% električne energije u domaćinstvu?

Skiftnyckel – Francuski ključ

Toliko je praktičan da ga ima čak i Majstor Bob
(šv. Byggare Bob)!
Photo: youtube.com

Da, nismo pogrešili, kod nas se zove francuski, ali nije njihov već dakle švedski pronalazak, i to izumitelja Johana Petera Johansona, a može se opisati kao podesivi alat za okretanje šrafova i navrtaka. Model koji je Johanson patentirao 1892. godine isti je model koji koristimo i danas, bez nekih većih promena te najveća godišnja proizvodnja francuskog ključa jeste proizvodnja upravo ovog modela. Johanson je izumeo ključ pre više od jednog veka, verovatno u rodnom selu Vorgorda. Međutim, prvi podesivi ključ izumeo je pola veka ranije, 1840. godine, Englez Jozef Stabz, mada se ocem modernog ključa smatra Johanson. Moguće je da postoji još jedan model, ali to još uvek nije dokazano, no koliko je Johanson bio plodan govori i podatak da je ovaj Šveđanin iza sebe ostavio čak 118 patenata. U Rusiji francuski ključ nazivaju i ”švedik” što znači mali Šveđanin, a i u danskom nazivu zadržan je koren reči koji upućuje na Švedsku, a zašto ga mi pripisujemo Francuzima ostaje i dalje enigma.

Dobrobit: 10 - Večna zahvalnost Johansonu od strane svih majstora na svetu
Zabava: 5 - Ima i onih koji vole da se igraju šrafovima i navrcima
Profit: 10 - Godine 1998. u švedskom gradu Enćepingu je proizveden stomilioniti ključ (a koliko kopija proizvedu druge fabrike, to možemo samo da nagađamo)

Tetra Pak

I naša kravica se pakuje u švedski tetrapak.
Photo: advertiser-serbia.com

Za to što danas sok, mleko i jogurt pijemo iz Tetra Pak ambalaža možemo zahvaliti dvojici Šveđana. Ruben Rausing osnovao je 1930. godine zajedno sa Erikom Okerlundom preduzeće za ambalažu ”Okerlund i Rausing” (Å&R), no Okerlund se otarasio Rausinga posle nekoliko godina, što se ubrzo pokazalo pogrešnim. Još u Å&R počeo je razvoj plastificiranih kartonskih ambalaža za tečnosti, a ono je vremenom postalo baza za zasebno preduzeće. Tako je 1950. godine Ruben Rausing osnovao čuveni Tetra Pak. Sistem pakovanja koji je razvijen u Å&R već 40-ih godina prošlog veka bio je revolucionaran, ne samo zbog svog oblika, punjenja i zatvaranja, već i zbog jedinstvene kombinacije materijala. Prva mašina za proizvodnju ovog pakovanja postavljena je u mlekari u Lundu, 1952. godine. Dobra zaštita patenta omogućila je kako brz razvoj na domaćem, tako i razvoj na velikom broju stranih tržišta. Tetra Pak pakovanja nesumnjivo su imala proboj tokom 60-ih godina prošlog veka kada su ove nove kartonske ambalaže zamenile staklene boce za mleko. 

Dobrobit: 10 - Danas teško možemo da zamislimo piće u nekoj drugoj ambalaži
Zabava: 10 - Naročito ako vam padne na pamet da ga nagazite iz sve snage dok u njemu još ima malo soka
Profit: 10 - Jer bi nam se piće mnogo brzo kvarilo da nam nije tetrapaka.

Piše: Anja Vojvodić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija