Norveški izumi 1

Norveška se teško može pohvaliti pompeznom istorijom ili akademskim dostignućima, realnije bi bilo opisati je kao zemlju seljaka koja tek od 1905. godine postoji kao samostalna konstitutivna državna tvorevina. Ipak, njeno tle iznedrilo je neke pojedince koji su dali doprinos u vidu izuma (manje ili više) poznatih širom sveta.

Granatharpun – Harpunska puška

Al' ću da probušim ovog kita, ima da budem glavni baja u selu!
Photo: aftenposten.no

Prvobitni ručni harpun koristio se još u kamenom dobu u lovu na velike morske ribe i sisare, i ne bi se moglo reći da je norveški izum. Ali harpunska puška jeste. Kao i u slučaju mnogih drugih izuma, i ovde je prvobitni idejni tvorac i konstruktor – Jakob Nikolaj Valse – ostao u senci zbog nekog drugog koji je pokupio slavu (i profit) – u ovom slučaju Sven Fojn. On je tek nekih 40 godina nakon prvih Jakobovih radova, tačnije 1886. godine zaštitio ovaj izum patentom. Nije slučajno što su baš Norvežani radili na ovom izumu, kad je lov na kitove nešto što je dugo vremena unazad deo norveške tradicije. Ova puška je opremljena metkom na vrhu strele koja nakon prodiranja u plen eksplodira. Ovo oružje je bilo toliko moćno da je njegov izum predstavljao prekretnicu ka modernom lovu na kitove. Ovo je potom dovelo do toga da kitovi postanu zaštićena vrsta, a lov na njih strogo kontrolisan u današnje vreme. Dakle, bravo za ovaj izum.

Dobrobit: 1 - ako uzmemo u obzir da jedan kit može da nahrani prosečno norveško selo

Zabava: 0 - naročito za kitove i foke

Profit: 10

Birkeland-Eyde-prosessen – Birkeland-Eideov proces

Birkeland u svojoj radionici, pravi azot od vazduha.
Photo: fusionfarming.com

Za potpuno razumevanje ovog izuma potrebno nam je nešto predzanja iz neorganske hemije, ali za razumevanje njegovog značaja za norvešku privredu dovoljno je samo reći da je ovo prvi proces kojim je veštačkim putem dobijeno azotno đubrivo iz vazduha. Kristian Birkeland i Sam Eide su 1903. godine prvi put opisali dobijanje električnih lukova velike površine koji su služili za odvajanje gasova iz gasne smeše. Uvođenje azotnog đubriva u uzgoj biljaka je bio prvi korak ka razvoju moderne poljoprivrede. Iako je taj proces brzo prevaziđen i zamenjen naprednijim procesima od Birkeland-Eideovog, oni su ostali upamćeni kao pioniri u ovom polju.

Dobrobit: 8 - jer biljke izgleda baš vole taj azot

Zabava: 1 - i to samo zbog onog dela populacije koji smatra da u hemiji ima ičeg zabavnog

Profit: 5 - a bilo bi 10 da su umesto Nemaca osmislili proces koji se danas koristi

Binders – Spajalica

Preteklo nam cevi od uvođenja grejanja 1989. godine,
pa smo od ostataka napravili spomenik ispred Više
poslovne škole u Sandviki (posle smo ga
preselili ispred zgrade  škole u Nidalen)
Photo: innsikt.bt.no

Ako biste danas priupitali nekog Norvežanina po kom izumu je njihova zemlja postala svetski poznata, većina bi verovatno odgovorila da je to spajalica. Parče žice kojom obično spajamo par listova hartije. Međutim, oni baš nisu sasvim u pravu. Tačno je da je Norvežanin Juhan Voler 1899. godine zaštitio svoj izum patentom, ali to nije spajalica koja se danas nalazi u svakoj kancelariji (Gem Paper Fastner). Njegova spajalica po izgledu je nešto drugačija i dokazano nepraktičnija od engleskog patenta koji je inače uveliko bio u proizvodnji kada je Voler patentirao svoju. Zabluda da je spajalica norveški izum je nastala dvadesetih godina prošlog veka, kad je neko pogrešno protumačio nemačke zapise o patentima, pa se ta dezinformacija polako, ali sigurno proširila Norveškom, praćena romantičarskim predstavaljanjem spajalice kao simbola zajedništva norveškog naroda. I tako je hiljadu puta ponovljena laž postala istina, a spajalica, jelte, norveški izum. Jedino ako uzmemo u obzir činjenicu da nigde drugde na svetu ne postoji statua spajalice veličine višespratnice, tek onda se spajalica može nazvati "norveškom".

Dobrobit: 2

Zabava: 3 - jer zašto ne posetiti džinovsku spajalicu

Profit: 2 - džinovska spajalica sigurno krije veliki turistički potencijal

Håndgranat – Ručna granata

Nije pogrešna slika, ovako je stvarno izgledao prvi prototip
granate, danas izložen u Tehničkom muzeju u Oslu.
Photo: digitalmuseum.no

Iako su preteče ovog izuma postojale još u 17. veku, njihov oblik je bio daleko primitivniji od onog kojeg je 1906. godine patentirao podoficir Nils Valtersen Osen. Ime ove naprave potiče od francuske reči (pome)grenate – iliti na srpskom "nar", pošto struktura te voćke podseća na dizajn ovog oružja. Malo je apsurdno što je kreator ovog izuma poreklom iz zemlje koja je 1000 godina unazad učestvovala u manje oružanih sukoba od verovatno bilo koje druge evropske, ali njega je izgleda razvijanje novih vrsta municije veoma zanimalo. Osim granate koju je patentirao, smatra se i tvorcem podzemne mine neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata, iako nju nije zaštitio patentom. Kako Norveška nije učestvovala u Prvom svetskom ratu, nije imao prilike da svoje umeće stavi u službu svoje domovine, ali je zato rukovodio čak 13 fabrika koje je tokom celog rata proizvodilo oružje za potrebe francuske vojske.

Dobrobit: 1 - jer ipak su Francuzi bili na strani pozitivaca u ovom ratu

Zabava: 0 - osim ako imate interesovanja kao i Nils Valtersen Osen

Profit: 10

Ostehøvel – Sekač za sir

Apsolutni pobenik među izumima prošlog veka bi svakako bio popularni sekač za sir kojeg je izumeo Tur Bjerklund 1925. godine. Ali šta će nekome uopšte specijalizovani sekač za sir? Po svoj prilici, Tur je patio od blažeg oblika OCD-a, jer ga je jako nerviralo što običnim nožem ne može da iseče savršenu krišku sira, pa je sklepao nešto što je po funkciji podsećalo na stolarsko rende. Iako je tehnologija generalno od tad mnogo napredovala, ovaj praktični sekač se i dalje proizvodi prema prvobitnom nacrtu, sa manjim estetskim varijacijama. Tur se ipak nije zaustavio samo na izumiteljstvu, već je osnovao i svoju fabriku "Tur Bjerklund i sinovi" (danas samo "Bjerkelund") koja je od osnivanja do danas proizvela preko 50 miliona primeraka ove sprave. Naročito je praktičan za sečenje norveškog smeđeg sira koji je po svojoj strukturi mnogo mekši i lepljiviji od sireva poput trapista ili kačkavalja. A on je najukusniji kad se konzumira tanko isečen, između parčeta hrskavog hleba i džema od nekog crvenog voća.

Dobrobit: 9 - jer Skandinavci ne mogu da opstanu bez ovog

Zabava: 4 - zna svako ko prvi put pokuša da upotrebi ovo čudo

Profit: 8 - mada isključivo na skandinavskom tržištu

Piše: Aleksandra Milovanović

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija