Male tajne (velikog) Kopenhagena

U današnjem tekstu ćemo pokušati da vas upoznamo sa prestonicom Danske, ali iz jednog nesvakidašnjeg ugla. Naime, u brošurama možete pročitati o impozantnim pogledima sa Kružnog tornja (Rundtaarn),  crkvi Spasitelja (Vor Fresels kirke), zgradi parlamenta, ringispilu u Tivoliju (jedan od najstarijih zabavnih parkova u Evropi); o pogledu na veliki most-tunel između Kopenhagena i Malmea, kraljevskoj rezidenciji Amalienborg. O velikim piscima, umetnicima koji su nekad i koji sad hodaju ulicama ovog grada, ljudima koji decu voze u kristijanija-biciklima u vrtić i školu, nebitno da li sija sunce, pada kiša, ili sneg. Sve ove stvari čine tu neku magičnu atmosferu Kopenhagena, ali ovde ćemo se pozabaviti nekim detaljima kojih retko ima u literaturi za turiste.

Realnost i očekivanja
Photo: newsoholic.com

Da krenemo od najveće atrakcije. Biciklisticke staze koje vode do gomile turista okupljenih sa svojim fotoaparatima i selfie stick-ovima oko spomenika Maloj sireni. Ta Mala sirena je bajka svetski poznatog Hansa Kristijana Andersena, po čijim je motivima snimljen i Diznijev dugometražni crtani film, a ovaj spomenik jedan je od simbola Kopenhagena. Treba ga posetiti. Problem je što ljudi imaju izvesna očekivanja kada je nešto simbol grada, pa i cele države. Mala sirena je zaista mala i ukoliko se za posećivanje ove atrakcije odlučite subotom posle podne u julu mesecu, okrenite se i vratite u hotel. Teško ćete je videti. Još jedna zanimljivost je da je glava spomenika bila žrtva vandala i to čak 2 PUTA! A ako Sirenu malo bolje zagledamo, možda i zaključimo zašto sami Danci uopšte nisu impresionirani ovim spomenikom, štaviše veliki broj će ga prokomentarisati kao ne naročito lepog.  

Jedan od lokala u ulici Istedgade - Madame Amour
Photo: stripclubguide.com

Idemo dalje, do jednog od mnogih starih delova grada, Vesterbro. On se pruža od glavne železnicke stanice (Hovedbanegården) do Zapadnog groblja (Vestre Kirkegård), a obožavaoce sage o čarobnjaku Hari Poteru će vrlo verovatno podsetiti na Kings Kros. Prvi meštani ovog dela grada bili su uglavnom radnička klasa. Jedna od popularnih ulica koja i danas svedoči o istoriji ovog dela je Istedgade. Ovo je bio tzv. crveni distrikt sa više bordela u okolnim zgradama iako je danas ovo jedan od traženijih i prestižnijih delova grada za život. Najstariji zanat nije međutim u potpunosti ugašen, danas doprinosi tome da pojedini stranci (naravno ne ovi željni ove vrste avanture) pomalo izbegavaju ovaj kraj i logično radije se okreću poznatim turističkim atrakcijama u centru grada. 

Trg Tove Ditlevsen
Photo: magasinetkbh.dk

Ako se nastavi niz Istedgade, posle stecišta seksualnih komercijalnih radnica, nailazi se na prefinjene restorane, galerije, cvećare i butike. Nakon ovog poteza sa papreno skupim restoranima, dolazi se do hipsterskih kafića gde se za 10 danskih kruna može dobiti čitanje pesme od strane barmena (Byens bogcafe), piće u nekom od barova, ili obići neki od povoljnih bike shopova, prodavnica polovne odeće i knjiga i sl. U neposrednoj blizini se nalazi i čuveno mesto za izlaske, nekadašnji fabrički prostor za proizvodnju mesa, tzv. Mesni grad (Kødbyen). Ono što se na samom kraju nalazi jeste porodični kvart, sa osnovnom školom gde stanuje mnogo porodica sa malom decom. Eto šta sve može da stane u 1km dugu ulicu! 

Ne pričinjava vam se, zaista je skučeno kao što izgleda.
Photo: lav-det-selv.dk

Ovaj deo grada se uglavnom odlikuje starom gradnjom, i neke od tih zgrada i dan-danas stoje postojano i prkose zubu vremena. Stanovi u starim zgradama su bili pravljeni za radnike, te nisu imali zasebna kupatila i toalet nego su oni bili smešteni u podrumu. Nekima je poznata borba za kupatilo sa ukućanima, a sad zamislite to isto sa celim komšilukom zgrade od po 4-5 spratova. Kada su u nekom trenutku u 19. i 20. veku ljudi počeli da ugrađuju kupatila u svoje stanove, morali su biti kreativni kako ne bi izgubili na prostoru u već relativno malim stanovima. Najpopularnije rešenje bilo je tuš u toaletu, međutim bilo je onih koji su imali i neke svoje ideje te su tuš izgradili u dnevnoj sobi. (Ovo je istinita priča jedne devojke koja je iznajmila stan u jednoj od ovih zgrada. U 21. veku.) I dan danas, ovi stanovi, iako potpuno moderno opremljeni, imaju najčudnija kupatila, a kade i tuš-kabine koje mi poznajemo su izuzetno retke. Njihova prednost je što se korisnici ne moraju brinuti oko ribanja kupatila - ionako ga peru svaki dan dok rade na ličnoj higijeni. A ako ne verujete slici, pogledajte na snimku kako jedno takvo kupatilo izgleda.

Piše: Miroslava Nikolić

Luciadagen – Dan Svete Lucije

Većini je poznato da je Švedska protestantska zemlja sa malo praznika koje bismo povezali sa hrišćanstvom. Njihovi praznici više slave prirodu i u velikoj meri su vezani za korišćenje lepog vremena za druženje. Međutim, to ih ne sprečava da svake godine proslave 13. decembar uz dobru pesmu, hranu i piće.

To sam ja, Lucija - možete me zvati i Svetlana.
Photo: solom.se

Postoji više razloga i legendi zašto se baš ovaj dan obeležava.  Jedna verzija je vezana za religiju i ima korene u hrišćanstvu. Po njoj se slavi mučenica Lucija koja je rođena na Siciliji u III veku i koja i danas predstavlja zaštitnicu Sicilije. Ona je bila devojka koju su nasilno ubili pošto je odbila da se uda za svog prosca. Suprotno ovom verovanju, postoji legenda po kojoj je Lucija zapravo bila Adamova prva žena. Druga verzija više predstavlja narodno verovanje koje delimično ima paganske korene, a najpopularnije je u Skandinaviji. Budući da je 13. decembra noć bila najduža, ljudi su verovali da su tada sva čudovišta izlazila u pohod, pa su ostajali budni celu noć kako bi ih oterali i pokušali da prizovu dobre sile. Tako je i nastala legenda o Luciji, nekoj vrsti anđela, devojci koja je nosilac svetlosti u mračnim vremenima. Danas ovaj praznik generalno uvodi u odbrojavanje poslednjih dana do Božića i proslavlja se širom Švedske, ali i u Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Način proslavljanja 13. decembra menjao se vremenom i mešao sa običajima iz drugih zemalja. Na primer, ranije je bio običaj da ukućani imaju pravo da tuku prutićem po nogama osobu koja poslednja ustane tog dana, kako ne bi bila lenja tokom cele godine. Uzevši u obzir zakonske okvire u današnjoj Švedskoj, jasno je zašto je ovaj običaj odavno napušten.
Postoji nekoliko značajnijih načina obeležavanja ovog Dana svetlosti, koji su gotovo isti u svim švedskim gradovima.

Luciatåget – Povorka u čast Lucije

Dečaci i devojčice u povorci svete Lucije.
Photo: jypo.blogspot.rs

Budući da se u školama 13. decembar obeležava tako što se umesto časova organizuju predstave, ne treba da bude čudno što ovaj dan najviše vole školarci. Pored toga, sredina decembra označava da je ostalo još samo nekoliko dana do božićnog raspusta (šv. jullov), pa je to još jedan razlog zašto se svi raduju ovom prazniku. U školama se bira „Lucija“, odnosno devojčica koja se nalazi na čelu povorke, koju čine dečaci i devojčice obučeni u belo. Dečaci nose i štapiće sa zvezdom na vrhu, kao i kartonske kape sa zašiljenim vrhom (fišek-kape), a devojčice duge bele haljine i venčiće, a u rukama drže upaljene sveće. Lucija je obučena u belu haljinu, sa crvenom trakom oko struka, a na glavi nosi krunu od sveća koja treba da simbolizuje pobedu svetlosti nad mrakom. Ako su u pitanju mlađa deca, bitno je napomenuti da onda umesto krune od pravih sveća, Lucija nosi krunu od plastičnih lampica koje samo podsećaju na sveće kako pobeda svetlosti ne bi dobila (daleko bilo) požarne razmere. Ranije je bilo značajno da devojčica koja bude izabrana da predstavlja Luciju ima dugu plavu kosu i plave oči, međutim, ovaj običaj je odavno napušten kako bi svi imali jednako pravo da učestvuju. Pored škola, Lucija se bira i u okviru grada, pa tako većina gradova ima svoju Luciju na čelu povorke u kojoj mogu da učestvuju i deca i odrasli.

Luciakonsert – Koncert u čast Lucije

Koncert u čast Lucije održanog 2011. godine
Photo: monnah.se

U Stokholmu se svake godine u prostorijama Globena održava posebna povorka uz koncert koji izvode učenici muzičkih škola. Ova povorka je zabeležena i u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveća povorka organizovana u čast Lucije. Koncert je dinamičan i svake godine se menja repertoar dela koja se izvode, a jedino ostaje isti način oblačenja učesnika (bele haljine).

Lussekatter, lussebullar

Lussebullar spremni za grickanje
Photo: hemmets.se

Naravno, gde je pesme, tu je i hrane. Skandinavci su poznati po tome da se za svaki praznik sprema neka hrana koja je specifična samo za taj dan. Tradicionalno se 13. decembra spremaju peciva sa šafranom i suvim grožđem (šv. lussekatter, lussebullar) koja su najčešće u obliku slova „S“ čiji se krajevi uvijaju, mada se danas mogu naći u raznim oblicima. Ali, vreme je za priču! Postoji više verzija kako se baš ova poslastica našla na meniju za proslavljanje Lucije, a jedna od njih je da su se tog dana dobroj deci delili hlepčići, dok je lošu decu kažnjavao Lucifer koji je bio transformisan u mačku (šv. en katt – mačka), pa otuda naziv za lussekatter. Budući da se on plašio zlatne boje, koja je ujedno bila i boja svetlosti, tako su Šveđani počeli da prave peciva baš u toj boji. Druga verzija je da je sama Lucija delila slična peciva uz topli napitak deci i odraslima dok je pevajući pokušavala da otera zla bića. Bilo koju priču da izaberete, jedno je sigurno – lussekatter su odličnog ukusa!

Pepparkakor

Koji preživi Božić, možda nešto i ispriča.
Photo: allas.se

Pepparkakor su jedna vrsta medenjaka koji se vezuju i za Luciju i za Božić. Tada se po tradiciji prave, ali se mogu kupovati bilo kada i bilo gde tokom cele godine. Oni su različitog oblika i prave se na razne načine. Iako bi se po njihovom nazivu moglo zaključiti da su ljuti (šv. peppar – biber, kaka – kolač), ukus im uglavnom daju začini poput cimeta, đumbira, kardamoma ili limuna uz med ili šećer. Oni su neizostavna poslastica Božićne pretpraznične atmosfere u mnogim zemljama, poznatiji po imenu Gingerbread.

Glögg

Ne samo što je ukusno, već tera i viruse i bakterije.
Photo: gp.se

Proslava, naravno, ide i uz piće. Ne obraća se mnogo pažnja na piće koje se nudi, ali se obično sprema tradicionalno kuvano vino koje se začini (velikog li iznenađenja) cimetom, kardamomom, anisom i korom pomorandže, a služi se uz bademe i suvo grožđe. Za domaću varijantu je potrebno početi s pripremom par dana unapred, ali tako spravljeno kuvano vino može da stoji i nekoliko nedelja (mada u praksi retko kome toliko potraje). Gotova varijanta se može kupiti i na Božićnim marketima što je veoma praktično ukoliko želite da se ugrejete. Pored kuvanog vina, kafa je još jedno (mada ne alkoholno) piće koje se služi u velikim količinama na ovaj dan.

Piše: Marija Rakić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Skandinavski vs. nordijski

Jedna od prvih stvari koje ste sigurno primetili je da sve zemlje Severne Evrope imaju jedan te isti šablon na zastavama koje se jedino razlikuju u bojama. Ove zastave su ujedno i pokazatelj koliko su ove države međusobno blisko povezane, kako istorijski, tako i kulturološki u jedan u svetu veoma specifičan region.

S leva na desno: danska, islandska, švedska, norveška i finska zastava.
Photo: kininfo.no

I opet, kada govorimo o ovom regionu, tu se u upotrebi mogu čuti različite odrednice, koje se ponekad ne koriste dovoljno precizno. Ukoliko bismo, što bi se reklo, hteli da idemo u sitna crevca ili da cepidlačimo u strogo geografskom smislu, jedine zaista skandinavske države jesu Norveška i Švedska, jer se upravo one nalaze na Skandinavskom poluostrvu. Ipak, ove države se gotovo ni u jednom kontekstu ne mogu posmatrati odvojeno od Danske, čija se teritorija prostire na poluostrvu Jiland i okolnim ostrvima. Sve tri zemlje dele zajedničku istoriju, kulturu, a može se, doduše malo slobodnije reći, i jedan jezik.

Kako nordijske mačke mjauču. 
Photo: Pinterest

Istina, sva tri jezika imaju svoje specifičnosti, ali isto tako u velikoj meri imaju zajedničku leksiku i gotovo identične gramatičke šablone i konstrukcije. I možda najvažnije od svega, govornici ovih jezika, doduše uz nešto manji napor i prilagođavanje izgovora mogu u velikoj meri da se međusobno (spo)razumeju, pa i da vode razgovor koji je dosta složeniji od banalnih tema, poput onoga što ste doručkovali ili kukanja na vremenske (ne)prilike. Iz tog razloga, kada govorimo o Skandinavskim zemljama, tada uglavnom podrazumevamo upravo ove tri gorenavedene zemlje: Dansku, Norvešku i Švedsku.

Nordijske zemlje
Photo: Pinterest

Ova odrednica se ponekad ne koristi dovoljno precizno, pa se s vremena na vreme može čuti da se pod njom misli još i na Finsku i Island. U tom slučaju je bolje koristiti termin Nordijske zemlje (od reči Norden što znači sever). Severnoevropske zemlje  je kao odrednica tokom poslednjih decenija postala dosta fleksibilna. Neko pod tim podrazumeva Nordijske zemlje plus Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje opet podvodimo pod Baltičke zemlje, ali s druge strane, u mnogim izvorima one se navode kao deo Istočne Evrope. Istini za volju, one jesu malko „istočnije“, a i bile su u sastavu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Sve te tri zemlje danas kao da sistematski rade na brisanju tog dela svoje istorije i ulažu velike napore da ih ne stavljaju u isti koš sa Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom i Rusijom. Sličnu situaciju imamo i kada govorimo o skandinavskim i nordijskim jezicima. Skandinavski jezici su isključivo germanski jezici koji se koriste u ovom regionu, odnosno danski, norveški, švedski (zarad preciznije terminologije, njih nazivamo još i kontinentalni skandinavski jezici), farski (ili ferojski), islandski. S druge strane, nordijski jezici (pod kojim neko opet podrazumeva isključivo skandinavske jezike) su svi jezici ovog regiona i obuhvataju već pomenute skandinavske jezike, finski, laponski (ili samiski) koji ima više različitih dijalekata i koji se ponekad posmatraju i kao zasebni jezici (na osnovu međusobnog (ne)razumevanja), potom kvenski (jezik Kvena, etničke grupe koja vodi poreklo od Finaca koji su emigrirali sa severa Finske i Švedske na teritoriju današnje severne Norveške tokom XVI veka), finsko-švedski (zaseban vid švedskog koji se govori na zapadu Finske), i na kraju grenlandski koji pripada eskimsko-aleutskoj jezičkoj porodici.

Levo: Izgled današnje zastave Grenlanda usvojen 1985. godine
Desno: Predlog zastave za nordijskim krstom (koji je u tesnoj trci zamalo nadglasan)
Photo: Wikipedia

Ponovo, slična problematika je i sa šablonom koji viđamo na zastavama ovih zemalja, kao i teritorija koje u njihovom sastavu uživaju izvesnu autonomiju. Svih pet zastava na sebi imaju tzv. skandinavski (a ponegde stoji i nordijski) krst, čiji se kraci pružaju do ivica zastave. Specifičnost šablona je u tome da je vertikalni deo krsta, odnosno  vertikalna pruga pomerena više ulevo, prema jarbolu, tako da njene ivice sa leve strane sa ivicama zastave formiraju dva kvadrata. Prva zastava sa ovim krstom bila ja zastava Danske (Danneborg), najstarija državna zastava koja je i dalje u konstantnoj upotrebi od XIII veka, i čiji su šablon potom usvojile i blago izmenile sve ostale države ovog regiona. Za nastanak ove zastave vezuje vezuju se jedno zanimljivo predanje i jedan bitan datum u danskoj istoriji – 15. jun 1219. godine. Tog dana odigrala se Bitka kod Lindanisa, odnosno današnje estonske prestonice, Talina. Ova bitka bila je samo jedna u nizu bitaka u okviru Livonskog krstaškog rata (jednog od Severnih krstaških ratova), vođenog na tlu ondašnje srednjovekovne Livonije (današnja Letonija i Estonija), poslednje oblasti gde stanovništvo i dalje nije primilo hrišćanstvo. Tada su sukobile vojska pod vođstvom danskog kralja Valdemara II Pobednika (u nekim izvorima i Valdemar II Osvajač) sa jedne i estonske vojske sa druge strane.

Valdemar II Pobednik
 Photo: Wikipedia

Prema ovom predanju, nedaleko od bojnog polja, na jednom brežuljku, nalazio se Anders Sunesen, nadbiskup iz Lunda. Sunesen je sve vreme tokom ove bitke proveo na kolenima, u molitvi za pobedu danske vojske. Predanje dalje kaže da je danska vojska bila u prednosti sve vreme dok su njegove ruke bile podignute ka nebu. Kada bi zbog umora morao da spusti ruke, Estonci bi počeli da jače nadiru i time primoravaju protivnika na povlačenje. Kako je vreme prolazilo, pored nadbiskupa su smenjivali vojnici koji su mu pridržavali ruke kako bi se osigurala pobeda Danaca. U jednom trenutku kada je danska vojska bilo gotovo na ivici poraza, nadbiskup, sada već na izmaku snage, počeo je da preklinje Boga za čudo. Tada je među danske vojnike niotkuda sa neba pala crvena zastava sa belim krstom, i oni su pod to istom zastavom uspeli da potisnu pagansku estonsku vojsku i izvojevaju pobedu u ovoj bici. Istorijska činjenica je ipak malo dosadnija. Na strani danske vojske borili su i pripadnici Malteškog odreda, čija zastava izgleda ovako:

Malteška zastava
Photo: orderofmalta.int

Ostale zemlje samo su nadalje pratile šablon koji je korišćen na danskoj zastavi. U sećanje na ovu bitku, počevši od 1912. godine, 15. jun se u Danskoj obeležava kao Dan Valdemara (valdemarsdag). Ovom prazniku su se nekada posebno radovala deca, jer je sve do 1948. godine to bio dan kada nije bilo nastave u školi. Danas je to ono što u Srbiji zovemo „praznik koji se obeležava radno“. Ovaj isti datum je takođe značajan zbog jednog drugog događaja u novijoj danskoj istoriji. Nedugo po završetku Prvog svetskog rata, 15. juna 1920. godine, nakon održanog referenduma, Danskoj je i formalno pripojen južni deo poluostrva Jiland, koji se do tada nalazio u sastavu Nemačke i koji je dugo vremena bio predmet spora između ove dve zemlje. Taj dan je poznat i kao Genforeningsdag, odnosno Dan ujedinjenja.

Danska sada poziva svoju decu, zbogom zauvek, nemačka orlušino!
Photo: stamps.dk

Piše Nemanja Vidaković

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

5 najčuvenijih detektiva u skandinavskoj književnosti

Iako Skandinavci detektivske romane najradije čitaju tokom prolećnog raspusta, pa su s tim u vezi skovali i naročit termin påskekrim, „uskršnji krimići“,  ovo zimsko pretpraznično i praznično doba predstavlja pravu priliku za putovanje u svet nordijskog noara. Reč je o književnom, ali i televizijskom i filmskom žanru koji nam, uz zamršene misterije u ravni sa svetskim dometima kriminalističkog žanra, nudi i uvid u razne aspekte modernog skandinavskog društva i donosi niz originalnih junaka, tragača za istinom i pravdom. 

Detektivi u skandinavskim kriminalističkim romanima međusobno se veoma razlikuju. Za sve kojima je svet nordijskog noara sasvim nepoznat teren na polju književnosti, kao i za one koji su se upoznali s jednim serijalom iz tog univerzuma, pa se pitaju gde mogu naći još toga, nudimo lične karte petoro najslavnijih detektiva iz pera skandinavskih pisaca, uz putokaz od koje knjige treba početi: 

1. Kurt Volander

Kenet Brana kao Volander u istoimenoj britanskoj seriji.
Izvor: bbc.uk

Debitovao: 1991.
Nacionalnost: švedska
Uzrast: 43 godine
Status: sveže razveden, ima odraslu ćerku i dementnog oca
Ljubav: opera
Poroci: alkohol i loša ishrana
Narav: sklon izlivima besa
Zanimanje: policijski komesar
Istražuje: ubistva
Na teritoriji: Istad, Skone, Švedska
Supermoć: Volander je običan, normalno nenormalan čovek, podložan svim boljkama i nedaćama koje mogu zadesiti sve nas. Zato ga i volimo.
Odakle početi: Ubice bez lica. Kod nas je prevedeno ukupno sedam romana.

Hening Mankel
Izvor: bokon.se

O piscu:

Hening Mankel (1948–2015) bio je dramaturg i pisac, celog života dosledan u političkom angažmanu protiv rata, rasizma, društvenog raslojavanja i siromaštva na teritoriji nekadašnjih kolonija. Mankel se tu nije zadržavao na vatrenim rečima, već je i obilato donirao dobrotvorne organizacije koje pomažu najugroženijima u svetu.

2. Smila Jaspersen

Debitovala: 1992.

Džulija Ormond u ekranizaciji Osećaja gospođice Smile za sneg
Izvor: imdb.com

Nacionalnost: Polu-Eskimka, polu danska bogatašica
Uzrast: 37 godina
Status: do samog kraja neizvestan
Ljubav: sneg i led
Poroci: čaj od nane
Narav: skandinavski suzdržana, eskimski spontana
Zanimanje: glaciolog
Istražuje: smrt jednog dečaka iz komšiluka 
Na teritoriji: Danske i Grenlanda
Supermoć: pa, osećaj za sneg.
Odakle početi: Osećaj gospođice Smile za sneg. Tu se priča i završava. Na neki svoj način...

Peter Heg
Izvor: wikipedia.org

O piscu:

Danski književnik Peter Heg (rođ. 1957) nije imao nameru da piše detektivski serijal, pa to nije ni učinio. Ipak, njegova Smila ga je, i samo jednim romanom, dovela u sam svetski vrh kriminalističkog žanra i pokrenula trend internacionalnih i visokobudžetnih ekranizacija skandinavskih krimića. 

3. Konrad Sejer

Debitovao: 1995.

Sejera i njegovog mladog pomoćnika Skarea na norveškoj
televiziji tumače Bjern Sundkvist i Kristijan Skolmen
Izvor: ReadingBlog

Nacionalnost: norveška, ali rođen u...
Uzrast: u najboljim godinama, tj. sredovečan
Status: udovac, ima odraslu ćerku, usvojenog unuka i velikog psa
Ljubav: zakon i red
Poroci: jedna cigareta i jedna čaša viskija u smiraj dana
Narav: učtiv, odmeren, saosećajan
Zanimanje: policijski inspektor
Istražuje: ubistva, otmice - sve što mora
Na teritoriji: ruralne Norveške
Supermoć: skače iz aviona. Doduše, s padobranom. Ali u tim godinama!
Odakle početi: Ne osvrći se. Kod nas je prevedeno ukupno tri romana.

Karin Fosum - norveška kraljica krimića
Izvor: roxelana.org

O piscu: 

Karin Fosum (rođ. 1954) je norveška „kraljica krimića“. Uz detektivske romane, Fosum piše i poeziju, a radila je i kao taksista i medicinska sestra. Veliki žiri lista Dagblade proglasio je 2009. njen roman o Sejeru Nevesta iz Mumbaja najboljim norveškim krimićem svih vremena.

4. Hari Hule

Debitovao: 1997.

Majkl Fasbender kao Hari Hule u ekranizaciji romana Sneško.

Izvor: imdb.com

Nacionalnost: norveška
Uzrast: 32 godine
Status: u stalnom pokušaju da se skrasi
Ljubav: pank i rok muzika, filmovi iz sedamdesetih
Poroci: Hule, slično Sejeru, rado konzumira džim bim i kamel cigarete. Ali, za razliku od starijeg kolege, to čini u bilo koje doba dana i u neograničenim količinama.
Narav: sklon melanholiji i bekstvu iz stvarnosti putem opijata
Zanimanje: policijski (viši) inspektor, uz povremene pokušaje promene karijere (profesor, uterivač dugova)
Istražuje: ubistva, mahom serijske prirode
Na teritoriji: Osla, Norveške, Afrike, Australije i Jugoistočne Azije
Supermoć: Hule vidi sve što treba već na prvom uviđaju. Ali mu treba vremena da otrezni šta je video.
Odakle početi: Slepi miš. Kod nas je prevedeno svih 11 romana.

Ju Nesbe
Izvor: wikipedia.org

O piscu

Ju Nesbe (rođ. 1960) je nesuđeni fudbaler, školovani ekonomista, nekadašnji broker, uspešni pop muzičar, novinar, pisac i planinar. Već za prvi roman o Huleu nagrađen je Zlatnim revolverom kluba Riverton za najbolji norveški krimić u datoj godini, a otad niže nagrade u Norveškoj, Skandinaviji i širom sveta. I Nesbeov roman Crvendać, treći u seriji o Huleu, proglašen je za najbolji norveški kriminalistički roman svih vremena, ovog puta od žirija Norveške državne televizije 2004. godine.

5. Lisbet Salander

Debitovala: 2005.

Numi Rapas tumači Lisbetin lik u švedskim
filmskim ekranizacijama trilogije Milenijum.
Izvor: schneeblog.com

Nacionalnost: švedska
Uzrast: 24 godine
Status: nedefinisan, naročito po pitanju novinara Blumkvista s kojim sarađuje u istragama
Ljubav: sve što vole mladi
Poroci: v. gore 
Narav: agresivna i osvetoljubiva usled tegobnog odrastanja
Zanimanje: hakerka
Istražuje: ubistva, korporativni kriminal, ali i vlastito, mračno poreklo
Na teritoriji: Stokholma i sajber svemira
Supermoć: fotografsko pamćenje
Odakle početi: Muškarci koji mrze žene, što je prvi deo trilogije Milenijum. Kod nas je prevedeno svih pet romana o Lisbet.

Gde ja stadoh, ti produži.
Stig Lašon i David Lagerkranc.
Izvor: metro.se

O piscu: 

Stig Lašon, švedski novinar i pisac, nameravao je da napiše deset romana o Lisbet, ali je naprasno preminuo 2004. u 51. godini, usred rada na četvrtoj knjizi. Prvi roman je objavljen godinu dana kasnije i Lašonu je posthumno doneo nagradu Stakleni ključ za najbolji skandinavski krimić. Lašonov rad nastavio je njegov kolega i zemljak David Lagerkranc (rođ. 1962). Lagerkranc je dovršio četvrtu knjigu o Lisbet, a nedavno je objavio i petu.

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Švedski izumi 1

I stigosmo do istočnih Skandinavaca koji su možda najproduktivniji inovatori i osnivači firmi. Danas su kompanije poput Spotifaja i Skajpa te koje postavljaju Švedsku na sam vrh izumiteljske lestvice, ali u ovom tekstu ćemo se pozabaviti nekim malo starijim stvaraocima sa ovog prostora.

Dynamiten – Dinamit 

- Boooooom! - Mig-mig!
Photo: wonderopolis.org

Pa da krenemo od najpoznatijeg - Alfreda Nobela i njegovog eksplozivnog štapina. Rođen u Stokholmu 1833. godine, preminuo u Sanremu 1896. godine, a školovan za hemičara u Petrogradu, gde je eksperimentisao kako da uz pomoć fitilja i baruta zapali ranije otkriveni nitroglicerin. Dinamit je eksploziv koji sadrži ovu aktivnu substancu, ali problem je bio taj što je eksplozivnost nitroglicerina velika i teško ga je kontrolisati. Nobel je rešio ovaj problem tako što ga je sjedinio sa infuzorijskom zemljom (kiselgur), i time 1867. godine patentirao dinamit kao švedski izum. Međutim, on ga je skupo platio. Tri godine pre toga u laboratoriji je izbila silovita eksplozija dogodila i pet osoba je preminulo, a među njima i Alfredov brat Emil. Za života je odlučio da se sva njegova imovima između ostalog koristiti kao nagrada u oblasti nauke, književnosti i mira. Nagrade za fiziku i hemiju dodeljuje Akademija za nauku, nagradu za medicinu Karolinski institut, nagradu za književnost Švedska Akademija, a nagradu za mir norveški parlament i to na godišnjicu njegove smrti, 10. decembra. 

Dobrobit: 7 – samo treba paziti da ne prođete kao Alfredov mlađi brat (ili vuk iz crtanog sa pticom trkačicom) 
Zabava: 7 – naročito za ptice trkačice 
Profit: 10 – dovoljno je samo pogledati fond za Nobelovu nagradu

Kullagret – kuglični ležaj

Čuvena kompanija i švedski izum ove godine slave 110. rođendan!
Photo: autofficinaferentillivitebro.it.

Sledi zatim manje poznat, ali svakako podjednako značajan izum – kuglični ležaj. Sven Vingkvist bio je mladi inženjer u geteborškoj fabrici tekstila, a problem sa kojim se ova kao i ostale fabrike širom sveta susretala, ticao se kugličnih ležajeva koji bi se često kvarili, što je značilo i zastoje u prozvodnji koje su fabrike skupo koštale. Vingkvistov pronalazak patentiran 1907. godine bio je stoga revolucionaran, značajno je doprineo izdržljivosti mašina (i uopšte inudstrijalizaciji), ali i uštedi energije. No, kakav je zapravo ovo ležaj? To je vrsta sprave koja ima kuglice kao valjna tela, a najčešći tip je takozvani jednostavni kuglični ležaj. U svom modernom obliku on je razvijen tokom druge polovine 19. veka, a najčešća upotreba ležaja tada bila je za bicikle i kočije. Tokom prošlog veka nastalo je više različitih vrsta kugličnih ležaja, između ostalog samopodesivi kuglični ležaj koji je izumeo Vingkvist 1907. godine. On je, između ostalog, bio i šef Švedske fabrike kugličnih ležajeva (Svenska Kullagerfabriken), koja je na njegovu inicijativu osnovana 1907. godine.

Dobrobit: 10 – Vingkvist je svojim izumom obradovao sve, a ponajviše vlasnike fabrika 
Zabava: 3 – osim ako volite mašine kao industrijalci profit 
Profit: 10 – danas „skromnih“ 4,209 milijardi kruna

Kylskåpet – Frižider

Lepota dolazi iznutra!
Photo: Pinterest.com

U početku svog postojanja frižider je bio samo kutija napunjena blokovima koji su zimi vađeni iz leda i potom čuvani u piljevini kako bi zadržali hladnoću. Posao bi obavljali muškarci koji su bili isuviše stari za običan posao, a oni koji su u to vreme imali „frižider” donosili bi blokove leda kući jednom sedmično. Oni koji bi dolazili kući sa ovim blokovima bili bi nazivani “ledonošama” (na švedskom “iskarl”). Danas se, na sreću, ne oslanjamo na vađenje ledenih blokova i snagu muškaraca kada želimo da rashladimo svoje omiljeno piće, već svoje frižidere hladimo uz pomoć moderne tehnologije koja se bazira na sakupljanju toplote i ispumpavanju iste uz pomoć kompresora, ventilatora i cevi napunjenih tečnošću koje transportuju toplotu. Ali ko je zapravo zaslužan za to što iće i piće možemo rashladiti tako brzo i jednostavno? Za ovaj izum imamo zahvaliti diplomskom radu iz 1921, delu dvojice tada mladih Šveđanina sa Kraljevskog tehničkog instituta (KTH), koji je nesumnjivo nadmašio sve ostale radove zajedno. Baltzar von Pleten i Karl Munters izumeli su novi sistem hlađenja na kom su zasnovani moderni frižideri, a švedska kompanija Elektrolux prepoznala je potencijal patenta (iliti namirisala profi), i kupila prava na licencu već 1925. godine. 
Dobrobit: 10 – Ima li dobre žurke bez ladnog piva? 
Zabava: 10 – Vidi „dobrobit“ 
Profit: 8 - Da li ste znali da frižderi troše približno 15% električne energije u domaćinstvu?

Skiftnyckel – Francuski ključ

Toliko je praktičan da ga ima čak i Majstor Bob
(šv. Byggare Bob)!
Photo: youtube.com

Da, nismo pogrešili, kod nas se zove francuski, ali nije njihov već dakle švedski pronalazak, i to izumitelja Johana Petera Johansona, a može se opisati kao podesivi alat za okretanje šrafova i navrtaka. Model koji je Johanson patentirao 1892. godine isti je model koji koristimo i danas, bez nekih većih promena te najveća godišnja proizvodnja francuskog ključa jeste proizvodnja upravo ovog modela. Johanson je izumeo ključ pre više od jednog veka, verovatno u rodnom selu Vorgorda. Međutim, prvi podesivi ključ izumeo je pola veka ranije, 1840. godine, Englez Jozef Stabz, mada se ocem modernog ključa smatra Johanson. Moguće je da postoji još jedan model, ali to još uvek nije dokazano, no koliko je Johanson bio plodan govori i podatak da je ovaj Šveđanin iza sebe ostavio čak 118 patenata. U Rusiji francuski ključ nazivaju i ”švedik” što znači mali Šveđanin, a i u danskom nazivu zadržan je koren reči koji upućuje na Švedsku, a zašto ga mi pripisujemo Francuzima ostaje i dalje enigma.

Dobrobit: 10 - Večna zahvalnost Johansonu od strane svih majstora na svetu
Zabava: 5 - Ima i onih koji vole da se igraju šrafovima i navrcima
Profit: 10 - Godine 1998. u švedskom gradu Enćepingu je proizveden stomilioniti ključ (a koliko kopija proizvedu druge fabrike, to možemo samo da nagađamo)

Tetra Pak

I naša kravica se pakuje u švedski tetrapak.
Photo: advertiser-serbia.com

Za to što danas sok, mleko i jogurt pijemo iz Tetra Pak ambalaža možemo zahvaliti dvojici Šveđana. Ruben Rausing osnovao je 1930. godine zajedno sa Erikom Okerlundom preduzeće za ambalažu ”Okerlund i Rausing” (Å&R), no Okerlund se otarasio Rausinga posle nekoliko godina, što se ubrzo pokazalo pogrešnim. Još u Å&R počeo je razvoj plastificiranih kartonskih ambalaža za tečnosti, a ono je vremenom postalo baza za zasebno preduzeće. Tako je 1950. godine Ruben Rausing osnovao čuveni Tetra Pak. Sistem pakovanja koji je razvijen u Å&R već 40-ih godina prošlog veka bio je revolucionaran, ne samo zbog svog oblika, punjenja i zatvaranja, već i zbog jedinstvene kombinacije materijala. Prva mašina za proizvodnju ovog pakovanja postavljena je u mlekari u Lundu, 1952. godine. Dobra zaštita patenta omogućila je kako brz razvoj na domaćem, tako i razvoj na velikom broju stranih tržišta. Tetra Pak pakovanja nesumnjivo su imala proboj tokom 60-ih godina prošlog veka kada su ove nove kartonske ambalaže zamenile staklene boce za mleko. 

Dobrobit: 10 - Danas teško možemo da zamislimo piće u nekoj drugoj ambalaži
Zabava: 10 - Naročito ako vam padne na pamet da ga nagazite iz sve snage dok u njemu još ima malo soka
Profit: 10 - Jer bi nam se piće mnogo brzo kvarilo da nam nije tetrapaka.

Piše: Anja Vojvodić, prof. švedskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Danski izumi 1

Prošle sedmice ste čitali o nekim norveškim izumima i jednom "izumu", a sad stigoše na red i Danci. Iako površinski mala zemlja, osim strastvenog biciklizma, recepta za sreću, Danska ima i pokoji izum kojim može pred svetom da se pohvali. Mnoge od njih koristimo svakodnevno i ne znajući odakle potiču.

Panoramski pogled s nekog mesta na Grenlandu.
Photo: Google Map screenshot

Google Maps – Gugl Mape

Svako ko je krenuo put neke destinacije, a nije siguran kako da najlakše i najbrže do nje i stigne, verovatno je prvo izguglao željeno mesto. Do pre 15 godina nismo baš imali opciju da o mestu saznamo toliko preciznih informacija iz prve ruke, ali zahvaljujući dvojici braće iz Danske, sad možemo mnogo toga da saznamo udobno smešteni u fotelji. Google Maps je internet servis mapa koji je razvio Google. Nudi satelitski snimak, ulični prikaz – street map, 360° stepeni panoramskog prikaza ulica, trenutno stanje okolnog saobraćaja – Google traffic, kao i planiranje ruta za kretanje pešice, kolima, biciklom ili javnim prevozom sa vrlo preciznim vremenskim računicama. Google Maps je prvobitno bio C++ desktop program koji su dizajnirali Lars i Jens Eilstrup Rasmusen u kompaniji Where 2 Technologies. U oktobru 2004. godine, kompaniju je preuzeo Google koji je program preveo u aplikaciju. Nakon svih dodatnih unapređivanja geoprostorne vizuelizacije podataka i analizatora trenutnog stanja u saobraćaju, Google Maps je pušten u rad februara 2005. godine. Google Maps danas nudi API (Application programming interface), koji omogućava dostupnost mape putem drugih internet stranica (trećeg lica), i nudi lokator urbanim poslovnim i drugim organizacijama raznih zemalja širom sveta.

Dobrobit: 10 – ko nema u vugla ima u gugla

Zabava: 10 – za mnoge je ovo jedinstvena prilika da uživaju u panoramskom pogledu sa obale najsevernije danske provincije

Profit: 10 – svako dodatno objašnjenje je suvišno

Lego kocke

Moto kompanije Lego Group
"Samo najbolje je dovoljno dobro."
Photo: lego.com

Svima nam je poznat ovaj brend, danas jedan od pet najuspešnijih proizvođača u svetu. Ali da li znate da je kompanija Lego postojala čitavih deset godina pre nego što je uvela danas u celom svetu dobro poznatu igračku? Kada je Ule Kirk Kristiansen 1932. godine započeo posao u svom rodnom selu Billundu u Danskoj, kompanija se bavila proizvodnjom stepenica, daski za peglanje, stolica i pored svega toga i drvenih igračaka. Tada je brojala svega 6-7 radnika. Tek 1934. godine igra reči LEG GOdt (igraj se dobro) postaje ime firme. Jedna od njihovih poznatih drvenih igračaka je drvena patka koju je LEGO predstavio 1935. godine. Tokom 40-ih godina prošlog veka, kompanija prolazi kroz

Legova drvena patka
Photo: lego.com

uspone i padove, a ono što je najznačajnije za ovaj period u kompaniji je svakako izbacivanje plastičnih igračaka na tržište 1948. godine, među kojima su prvi bili riba i mornar, ali do 1949, proizvodilo se preko 200 različitih vrsti igračaka. Tada se prvi put pojavljuju kocke koje su nam i dan danas dobro poznate. Bilo je i drugih proizvođača kocki, ali nijedan drugi proizvođač nije kao Lego usepo da dizajnira kockicu koja se tako dobro drži zajedno (a istovremeno i lako razdvaja). Tek su kasnije saznali da ime kompanije u prevodu sa latinskog znači Ja spajam. Kompanija je 1958. godine dobila patent za dizajn kockice.

Dobrobit: 10 – LEGO® filozofija obogaćuje život deteta dobrim kvalitetom

Zabava: 10 – svi LEGO proizvodi su bazirani na osnovnoj filozofiji učenja i razvoja kroz igru

Profit: 10 – procenjuje se da se danas u svetu koristi oko 300 milijardi Lego kockica

Insulin

Insulin danas
Photo: lifescript.com

A ako se vratimo malo dalje u prošlost, doći ćemo do jednog potpuno drugačijeg, ali za čovečanstvo možda i korisnijeg pronalaska. Iako je Kanađanin Fredrik Banting prvi put 1921. godine izolovao insulin iz psećeg pankreasa, danski naučnik, Avgust Krogh toliko je doprineo poboljšanju njegove proizvodnje u Danskoj, da se on smatra ključnom figurom u veštačkom razvoju i kasnije masovnoj proizvodnji ovog hormona. Jedan od rezultata njegovog rada bio je osnivanje Laboratorije Nordisk Insulin 1923. godine, koja je kasnije postala deo Novo Nordiska. Osim toga, Avgust Krogh je za otkrivanje kapilarnog regulatornog mehanizma u skeletnim mišićima nagrađen Nobelovom nagradom 1920. godine.
Dobrobit: 10 – milioni života su uspešno produženi zahvaljujući ovoj supstanci

Zabava: 1

Profit: 10 – čak i ako izuzmemo teorije zavere o profitu farmaceutskih kompanija

Zvučnik – Højttaleren

Jedan od prvih modela zvučnika
Photo: pinterest.com

Idemo još koju godinu unazad, na početak 20. veka. Badnje veče 1915. godine, publika koja je brojala oko 75.000 ljudi stajala je ispred zgrade Gradske kuće u San Francisku, posmatrajući danskog pronalazača Pitera L. Jensena pri demonstraciji prvog zvučnika. Oduševljenje se širilo masom, dok je glas tada popularne operske pevačice izlazio iz zvučnika i bojio vazduh, publika je prisustvovala istorijskom trenutku! Danas praktično ne možemo zamisliti svakodnevicu bez veštački generisanog zvuka, tako da nam je teško zamisliti količinu oduševljenja koja je preplavila taj skup. Prvi zvučnik mogao je da emituje zvuk do distance od oko 1,5 kilometara, ali je vremenom tehnologija napredovala i ta razdaljina bivala sve veća. U S.A.D.-u je Jensen proglašen za danskog Edisona, i dan danas njegovo ime krasi neke od najskupljih, najekskluzivnijih brendova zvučnika. Bilo kako bilo, nemili događaji koji su usledili vezani za ratove u 20. veku, su ga primorali da izjavi žalost zbog svog doprinosa nauci, uvidevši na koji način su razni diktatori, pa među njima i Hitler, iskoristili njegov izum kao oruđe za širenje sopstvene propagande. Ali to valjda bude pre ili kasnije sudbina svakog izuma.

Dobrobit: 7 - osim ako ste komšija studenata koji svako veče prave žurke, onda 0

Zabava: 10 - kako bi svet bio tih bez EXIT-a i sličnih muzičkih festivala

Profit: 10 - izguglajte malo profite muzičke i filmske industrije koje bez ovoga ne bi bilo

Pisaća lopta – Skrivekuglen

Jedan od prvih modela pisaće polulopte
Photo: wikipedia.org

Ovaj predak današnjih kompjutera izmišljen je 1865. od strane danskog sveštenika i nadzornika na Kraljevskom institutu gluvih u Kopenhagenu, Rasmusa Maling-Hansena. Zahvaljujući spisima njegove ćerke znamo da je on eksperimentisao sa postavljanjem slova na porcelanskoj polulopti dok mu je zet merio vreme kucanja u različitim kombinacijama. Najveću brzinu pisanja postigao je smestivši samoglasnike sa leve, a suglasnike sa desne strane. "Jedina" mana je bila ta što niste mogli da čitate ono što ste napisali pre nego što bi pismo bilo završeno. Moling Hansen je izložio tu svoju "loptu" za pisanje na nekoliko velikih izložbi 1870-ih, a na svetskim izložbama u Beču i Parizu je dobio i nagrade. Uprkos relativno dobroj prodaji u sedamdesetim i osamdesetim godinama 19. veka, pisaća lopta nikada nije postala komercijalni uspeh. Postojala je jaka konkurencija, uključujući i američku mašinu Remington, koja je bila znatno jeftinija i bolje izreklamirana, iako je pisanje na njoj inicijalno bilo nešto sporije zbog zglobnog položaja i QWERTY tastature. Poslednji model ove lopte predstavljen je na velikoj umetničkoj i industrijskoj izložbi u Kopenhagenu 1888. godine, a danas je veoma cenjena isključivo među kolekcionarima i muzejima.

Dobrobit: ? – da li iko zna kako bi svet izgledao da ovo nije nikad ni izmišljeno?
Zabava: 4 – ipak je obogatila ponudu Danskog tehničkog muzeja
Profit: 5 – računa se da kolekcionarski primerak ovog čuda staje oko 200.000 danskih kruna

Piše: Miroslava Nikolić, prof. danskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija