Šta vaše omiljeno norveško jelo govori o vama?

Kažu ljudi „s kim si, onakav si“, a u sledećem tekstu pročitajte ko ste na osnovu onoga što najviše volite da jedete, a da je karakteristično za norveško podneblje. Ili se barem slatko (ili slano) nasmejte.

Fiskesuppe med torsk (bela riblja čorba od bakalara)
Šta je i kako se pravi?

Photo: bunnpris.no

Skuvati dve-tri vrste povrća sa začinima i u to ubaciti komade filirane ribe. Za tradicionalni kremasti ukus riblje čorbe pred sam kraj dodati i mešavinu mleka i brašna.

Šta govori o vama?
Jako ste konzervativni i cenite tradicionalne norveške vrednosti, kao što su boravak na otvorenom i šetnje po šumi i planinama. Na prvom mestu vam je zdrav život i dobra forma. Ne mrzi vas da posle dugog radnog dana provedete sat vremena u kupovini (zdravih) namirnica i minimum duplo više u kuhinji dok spremate neko (ne)ukusno jelo.

Kvikk Lunsj (kopija američkog KitKat-a)

Photo: freia.no

Šta je i kako se pravi?
Oko 160 kilokalorija spakovanih u 47 grama keksa u kombinaciji sa čokoladom. Pravi se u fabrici čokolade Freia od 1937. godine.

Šta govori o vama?
Volite skijanje i to je jedino što možete da smislite da radite napolju i to samo ako imate neko društvo. Idealna mesta su vam inače teratana ili košarkaški teren. Volite sve što vole mladi i pomalo ste predvidivi. Uživate da budete u centru pažnje, kako u kolektivu na poslu tako i u slobodno vreme u društvu. U vaše omiljene zanimacije spadaju kompjuterske igre poput Clash Royale ili sviranje gitare.


Pizza Grandiosa (smrznuta pica grandioznog imena)

Photo: grandiosa.no

Šta je i kako se pravi?
Smrznuto testo sa dodacima koje nikad ne biste želeli da vidite na pici, kao što su sir teksture i ukusa gume i salama podriguša. Kupi se u prodavnici, ispeče za 10 minuta u prethodno zagrejanoj rerni. "Najbolji" ukus ima ako ne zaboravite da skinete najlon s nje i ako dodate pokoji kolut (prave) kobasice.

Šta govori o vama?
Vi ste prosek proseka, voleli biste da ste Amerikanac. Za sebe mislite da ste mirna i porodična osoba za uzor, a zapravo ste vrlo lenji, nemaštoviti i često se iznervirate kad nešto nije po vašem. Vaš idealni kućni ljubimac je Engleski buldog ili pekinezer. Omiljeni provod vam je na kauču uz neki stari, američki sitkom i par limenki piva.

Brunost (smeđi sir)

Photo: geocaching.com

Šta je i kako se pravi?
Kuva se surutka od kozijeg i/ili kravljeg mleka (postoje sve varijante, s tim da su ove samo sa kozijim imaju malo jači ukus) dok tečnost maltene ne ispari skroz i dok se šećer iz mleka po uticajem visoke temperature ne karamelizuje. Otuda siru smeđa boja i slatkast ukus.

Šta govori o vama?
U duši ste hipster, volite da izigravate da ste neobični i da imate istančano nepce. Jedino prevozno sredstvo koje priznajete je bajs, i generalno ste opsednuti očuvanjem životne sredine. Odeću kupujete tek kad se stara iscepa, i to polovnu, ali zato imate poslednji model iPhone-a i ne štedite na provodima poput muzičkih i filmskih festivala i ekstravagantnim pićima kao što su francusko vino Chateau de Beaucastel ili filipinska kafa Kopi Luwak. Fetiš vam je učenje nekog uvrnutog stranog jezika.

Pølse med brød (hot-dog)

Photo: nrk.no

Šta je i kako se pravi?
Grilovana viršla se stavi u slatkastu kiflu. Od priloga se obično služi sa lukom (sirovim ili prženim), senfom i/ili kečapom. Luksuzne varijante se prave i sa dodacima sira i slanine.  Uglavnom se prodaje po kioscima brze hrane i benzinskim stanicama.

Šta govori o vama?
Po svoj prilici imate veoma dosadan posao koji vas ubija u pojam. Ne volite preterano fizičke aktivnosti, ali zato nalazite zadovoljstvo u gledanju sapunica. Volite veze na jedno veče, ali ne izlazite preterano često jer smatrate da je piće u kafićima besmisleno skuplje od onog koje može da se kupi u prodavnici. Jedini valjan razlog da provodite vreme napolju je roštiljanje sa prijateljima.

Lakris (kao Negro bombone, samo slane)

Photo: dagligvarehandelen.no

Šta je i kako se pravi?
Slatkiš (ili slaniš) koji se pravi od ekstrakta korena sladića (lat. Glycyrrhiza glabra), eventualno sa raznim dodacima. Sastojci se zagreju do temperature od 135º C i izlivaju u modle željenog oblika.

Šta govori o vama?
Slušate blek metal i volite sve ono čega se svako normalan gnuša. Uglavnom živite noću, ne pamtite kad ste poslednji pojeli neki pristojan doručak. Verujete u stara nordijska božanstva i imate neki komad nakita u obliku Torovog čekića. Niste naročito istrajni u svojim životnim planovima, i previše lako odustajete. Najveće uzbuđenje vam predstavljaju sastanci na slepo. Robu kupujete isključivo preko interneta.

Røkelaks (dimljeni losos)

Photo: dagbladet.no

Šta je i kako se pravi?
Uvaljati filete lososa u mešavinu soli i malo šećera gde stoje oko tri dana, a potom ih dimiti u sušari tokom jednog dana na temperaturi ne višoj od 30ºC.

Šta govori o vama?
Sportski ste tip, ali ne nikako ne volite timske igre. Koristite svaki odmor da pobegnete iz gradske vreve kako biste pročitali neki dobar krimić. Najbolje se osećate na vikendici koja nema ni struje ni vode. Generalno ne volite mnogo ljude, u vezama se jako teško snalazite, ali smatrate su vukovi i medvedi idealno društvo. Omiljena boja vam je tirkizno plava.

Piše: Sandra & Sofija

Švedski izumi 2

U sledećoj epizodi skandinavskih izuma čitajte o stvarima koje (skoro) svako od nas koristi (skoro) svaki dan. Zahvaljujući Švedima.

Rajsfersluš ili cibzar (Blixtlås eller dragkedja)

Uvodna scena švedskog filma?
Photo: dhgate.com

Za mnoge osobe sa našeg govornog područja, ovo je pre svega pravopisni i izgovorni izazov. Šta ćemo kad nismo bili dovoljno kreativni da smislimo neku praktičniju reč za ovaj inače veoma praktičan izum. Kao što je slučaj i kod mnogih drugih izuma, i ovaj je prvobitno patentiran u ne naročito praktičnom obliku. Te rajsferšlus koji mi danas poznajemo nije verzija koju su Amerikanac Elias Huve 1851. godine i njegov sledbenik Vajtkomb Džadson 40 godina nakon toga petentirali, već unapređenu verziju koju je razvio Šveđanin Gideon Sundbek tek 1913. godine. Uostalom, bilo je potrebno i vremena da ljudi prihvate da popularnu dugmad može adekvatno da zameni niz metalnih (a kasnije i plastičnih) zubaca i patent koji ih spaja i razdvaja klizeći preko njih. Svoj proboj je doživeo kada je američka vojska odlučila da ga stavi na svoje uniforme, a potom 1930-ih godina je postao sastavni deo dečje odeće praćen reklamnom kampanjom koja ga predstavlja kao nešto što omogućava deci da se samostalno obuku.

Dobrobit: 9 – U proseku je potrebno 50 puta manje vremena da se zakopča odevni predmet pomoću cibzara nego pomoću dugmića
Zabava: 6 – Dobro dođe kao ubica vremena tokom dosadnih predavanja ili telefonskih razgovora. Dok se ne zaglavi.
Profit: 4 – Oboren sa 7 od kako su Kinezi počeli da ga proizvode.


Coca Cola flaša (Coca-Colas flaska)

Reklamni poster iz 1936. godine
Photo: coca-colacompany.com

Ova flašica je danas u svetu, čak i u mraku, toliko prepoznatljiva da se bez preterivanja može nazvati najpopularnijom ambalažom na svetu. Uprkos činjenici da je pre nekog vremena proslavila i svoj 100. rođendan. Ovu konturu je dizajnirao Aleksandar Samuelson 1915. godine, a tada verovatno nije nije mogao da pretpostavi da će ovaj dizajn u jednom trenutku postati ikona popularne kulture. Verovatno je tome doprineo masovni marketing ove kompanije, gde posebno mesto zauzimaju reklamne fotografije sa tadašnjim selebritijima Merilin Monro i Elvisom Prislijem koji piju kolu iz ove ambalaže. Osim toga je jedan drugi Šveđanin, Hadon Sundblom, zaslužan i za kreaciju Deda Mraza kakvog ga sada zamišljamo, jer ga je prvi put nacrtao u reklamnoj kampanji za Coca Colu 1931. godine i u narednih 30 godina je nastavio da ga crta kako cuga iz ove flašice. A kao takva, ova flaša je inspirisala i neke slikare koji su joj dali i umetničku vrednost. Salvador Dali je, primera radi, bio prvi umetnik koji ju je oslikao u delu "Poetry in America", a potom je to učinio i Endi Vorhol na slici "The Grocery Store".

Dobrobit: 2 – Ako pitate pobornike zdravog života, jedna velika nula, jer nam je svima poznato da je piće koje se prodaje u ovoj ambalaži dobro jedino za skidanje kamenca i rđe.
Zabava: 10 – Uprkos dobrobiti, ima li danas ijedne žurke bez čuvenog crnog soka?
Profit: 10+ – Sve što treba da znate o profitu Coca Cola kompanije 

Podvodni propeler (Propeller til fartyg)

Klasičan brodski vijak sa tri lopatice
Photo: krmsradio.com

Sledeća kreacija inženjerske nacije je prvobitno patentirana kako bi unapredila rad brodova i čamaca, ali je ubrzo našla primenu i u konstrukciji vazduhoplova. Iako je više naučnika radilo na ovoj ideji počev od kraja 18. veka, nijedan od tih uređaja nije bio zaista primenljiv u praksi, sve do verzije koju je razvio Jon Erikson 1836. godine.  Iako je taj svoj izum patentirao, i montirao ga na jedan omanji engleski brod, on u Engleskoj nije bio naročito zapažen. Jer ko je još lud da pomisli da stara dobra jedra i vesla imaju adekvatnu zamenu? Međutim, kada je tri godine kasnije prvi veći parobrod sa njegovim propelerima savladao Atlantski okean, može se reći da su propeleru odata i prva priznanja. Međutim do tada se već toliko smorio da je rešio i sam da se ukrca na taj brod i ostavi svoju ženu u Evropi, a sam pokuša da nađe sebi neki novi život u Americi.

Dobrobit: 10 – Danas skoro da nema prevoznog sredstva koji ne koristi propeler.
Zabava: 2 – Naročito glavnim likovima snimaka poput ovog.
Profit: 9 – Jednostavna konstrukcija udružena sa niskim troškovima proizvodnje i održavanja čine ovaj proizvod vrlo isplativim.

Grafička kartica (Grafikkort)

Pikseli i podpikseli
Photo: interaction-design.org

Zaljubljenici u kompjuterske igrice svakako mogu da podignu spomenik tvorcu rešenja koje je računarsku grafiku dovelo do jednog sasvim novog nivoa. Ali priča oko ovog izuma je prilično komplikovana i ujedno i dokaz kako nije sve uvek onako kako se čini. Sada već dekica koji je zašao u osmu deceniju života, a "davne"  1981. godine mladić u najboljim godinama, Hokan Lans je izumeo i patentirao tzv. Data processing system and apparatus for color graphics display koji su proizvođači računara vrlo rado primenili prilikom izrade novih modela. Međutim, nijedan nije baš smatrao da bi bilo fer i korektno da plati licencu izumitelju. Zbog toga je Hokan narednih par decenija proveo u sudskim procesima u nameri da ostvari svoje (pre svega materijalno) pravo na ovaj izum. Japansku kompaniju Hitachi je dobio na sudu, nakon čega je potpisao ugovor sa IMB-om. Kompanije Dell, HP i Compaq su međutim koristile tehnologiju bez licence, ali su (srećom po njih) imale vrlo prefrigane advokate. Protiv njih je proces izgubio jer ih je tužio pod svojim ličnim imenom, dok je patent bio zaštićen pod imenom njegove firme Uniboard AB (čiji je jedini vlasnik i jedini zaposleni). Iako je imao još neke fantastične ideje, izgubio je volju da se bavi tim poslom, pa je sve nacrte prepustio grupi mlađih kolega da biju neke nove bitke.

Dobrobit: 10 – Svako dodatno objašnjenje je suvišno.
Zabava: 10 –  Videti dobrobit.
Profit: ??? – Pričamo li o Lansu ili američkim kompanijama?

Pejsmejker (Pacemaker)

Rentgenski snimak grudnog koša sa pejsmejkerom.
Photo: livestrong.com

Usko stručno govoreći, prvi pejsmejker je nastao u procesu evolucije, ili za pristalice ove druge teorije – stvorio ga je Bog. Možda niste ni znali, ali pejsmejker svi koji su živi imaju, a u pitanju je skup ćelija koje proizvode specifične ritmičke impulse i time upumpavaju krv u srce i kontrolišu sinusni ritam. Međutim, kod nekih osoba ove ćelije baš ne rade taj posao kako treba, a one svoj produženi životni vek mogu da zahvale švedskom doktoru medicine po imenu Rune Elmkvist koji je 1958. godine uspeo da razvije ovu tehnološku protezu koja predstavlja savršen spoj medicine i elektronike. Njegov saradnik na ovom izumu je bio hirurg Oke Sening, isto Šveđanin, koji je ujedno izveo prvu operaciju ugradnje pejsmejkera iste godine u Stokholmu. Ova spravica se sastoji od generatora koji se ugrađuje u najvećem broju slučajeva u predeo levog ramena i elektrode koja se sprovodi do srca, a kroz koju se sprovode električnei impulsi. Potom se ona programira (sada se to čini eksterno) tako da reguliše rad srca svakog pojedinačnog pacijenta dajući optimalan ritam. Zahvaljujući jodo-litijumskoj bateriji, današnji pejsmejkeri mogu da traju i preko deset godina.

Dobrobit: 10 – Umreti mlad nije dobro.
Zabava: 10 – Umreti mlad nije ni zabavno.
Profit: 10 – Umreti mlad nije ni isplativo (osim možda za osiguravajuće kuće).

Piše: Aleksandra Milovanović

Norveški izumi 2

Prošle godine smo malo pisali o nekim skandinavskim izumima i "izumima", a ove godine sledi dopuna. Danas pročitajte nešto o još pet bisera iz zbirke norveških patenata.

Axelhoppet – Akselov skok

Zahvaljući potpunom odsustvu ograničenja i zabrana u klizačkim nastupima, zaljubljenici u umetničko klizanje imaju prilike da uživaju u ekskluzivnim skokovima i vratolomijama koje sportisti vrlo često sami osmisle. A kada se neki od njih pokaže kao izrazito ekskluzivan, drugi klizači ga neretko iskopiraju. Jedan od njih, koji zapravo predstavlja sastavni deo gotovo svake današnje tačke umetničkog klizanja je tzv. Akselov skok – danas već prisutan i u varijanti - dupli i trostruki aksel (četvorostruki još niko nije uspešno izveo na nekom od takmičenja). Taj skok je prvi put na svetskom prvenstvu u Beču 1882. godine izveo Norvežanin Aksel Paulsen. U to vreme je skok predstavljao pravu senzaciju, navodno je tome doprinela i činjenica da ga je izveo u klizaljkama za brzinsko, a ne umetničko klizanje. Da ni dan danas nije izgubio na svojoj vrednosti kao deo programa klizača, govori podatak da je jedan od elemenata koji nosi visok broj bodova. Iako je tada bio prozvan Kraljem klizaja, danas jedino u Stavangeru postoji ulica koja je po njemu dobila ime.

Dobrobit: 0 – realno, za ovo je verovatno 1% stanovništva izvan Norveške čulo
Zabava: 5 – bilo bi 10 kad bi ovaj skok uspeo iz prve, bez besomučnog razbijanja po ledu
Profit: ? – ako neko zna nešto o profitu umetničkih klizača, neka slobodno ostavi komentar…

Leca

Su sigurni oni da je ovo od gline, a ne od stiropora?
Photo: leca.no

Leca je građevinski materijal koji se pravi od gline, a svojom pojavom je glavni građevinski materijal – drvo – bacio u senku. Reč je o registrovanom brendu od 1954. godine čiji je naziv zapravo akronim od engleske fraze Light Expanded Clay Aggregate. Osim toga što je materijal lagan, on ima i dobra izolaciona svojstva. Leca se pravi od ekspandirane gline koja se peče u rotirajućim pećima na temperaturi od 1200°C, a jedan blok se sastoji od malih, poroznih kuglica koje imaju tvrdu površinu. Potom se kuglice zalivaju cementom i oblikuju u blokove potrebne veličine. Ovaj materijal je izrazito otporan na vlagu, mraz, hemikalije, a ujedno odbojan za mrave, miševe ili pacove. Još jedna prednost ovog materijala je povoljna cena, što je diprinelo izgradnji norveške infrastrukture koja je bila prilično pogođena tokom Drugog svetskog rata.

Dobrobit: 10 – konačno su mogli da umesto koliba sazidaju kuće od cigala koju vuk neće moći tako lako da oduva
Zabava: 8 – zabavno je kad ti vuk ne oduva kuću
Profit: 10 – danas je Leca deo kompanije Saint-Gorbain koja proizvodi ove blokove u 12 zemalja.

Sprayboks – Sprej boca

Umetnost iz boce
Photo: youtube.com

Svako od nas u kući sigurno ima najmanje jedan primerak ove boce koja služi za čuvanje i raspršivanje aerosoli – bilo da je u njima farba, dezodorans, sredstvo protiv bubašvaba ili nešto četvrto. Zasluge za ovaj izum pripadaju Norvežaninu Eriku Rothejmu koji je 1920-ih godina otkrio da se metalni cilindar može napuniti pogonskim gasom i željenom tečnošću koja bi onda pod pritiskom bila izbacivana napolje u obliku finih, mnogobrojnih kapljica. Da je bio pametniji da se malo više pozabavi i tim pogonskim gasovima, bilo bi bolje po čitavu planetu, jer je prvobitno korišćen isključivo CFC, iliti freon. A svi znamo da je on baš štetan gas. Njegova upotreba u bocama je posle izvesnog vremena i zabranjena, ali su Erikovi sledbenici srećom pronašli ekološkije alternative za aerosol boce.

Dobrobit: 3 – ode nam frtalj ozona zahvaljujući ovoj novotariji
Zabava: 10
Profit: 10+ – ovo je ujedno i najprodavaniji norveški izum u čitavom svetu i dan-danas

Trampe – Lift za biciklove

Ulica Brubaken u Trondhejmu
Photo: trampe.no

Možda niste znali da su Norvežani zaljubljenici u vožnju bicikala po svakakvim terenima i vremenskim (ne)prilikama, stoga ne iznenađuje činjenica da je ovako nešto po prvi put postavljeno baš u jednom norveškom gradu – Trondhejmu. Njegov prototip je napravio Jarle Vanvik 1993. godine, bio je dužine 130 metara, a pomagao biciklistima da savladaju visinsku razliku od 25 metara. Brzina kretanja je bila famoznih 7,4 km/h, što je svakako bolja alternativa od vožnje bicikla uzbrdo. Biciklista je samo trebalo da spusti desno stopalo na polaznu tačku, a levu da zadrži na pedali. Par sekundi nakon pritiska na start taster, stopalo bicikliste bi se našlo na ploči koja bi ga odabranom brzinom vukla nagore. Postojale su dve opcije, brzina za početnike ili za iskusne korisnike. Posle punih 18 godina i oko 300.000 vožnji lift je demontiran i premešten u Prirodni park u Trondhejmu, dok je na prvobitnoj lokaciji postavljena nova, poboljšana verzija koja može da vuče do 5 biciklista u isto vreme i to potpuno besplatno!

Dobrobit: 10 – svako ko je ikad vozio bicikl uzbrzo vrlo dobro zna prednosti ovoga
Zabava: 9 – treba par pokušaja dok uspe da se stigne od podnožja do vrha bez padanja
Profit: -6,6 miliona kruna koliko je koštala izgradnja novog lifta koji sad svi koriste za dž

Nycomeds kontrastvæske – Nikomedovo kontrastno sredstvo

Homeru Simpsonu nije potrebno.
Gif: giphy.com

Nycomeds kontrastvæske – Nikomedovo kontrastno sredstvo
Norvešku farmaceutsku kuću Nycomed je osnovao Morten Niegor u Oslu 1874. godine kao agenturu jedne nemačke kompanije. Tridesetdevet godina kasnije ona se odvojila i započela sopstvenu proizvodnju lekova. Od 1925. godine su sprovodili samostalno istraživanje, da bi oko 1970. konačno razvili nejonska kontrastna sredstva, između ostalog Omnipaque koji je predstavljao revoluciju u domenu medicinske dijagnostike. Kontrastno sredstvo kad se ubrizga u organizam daje nove moći mekim tkivima i ćelijama raka i čini da se one oslikaju na rentgenskom snimku na do tad neviđen način. Danas se ova sredstva koriste za rano otkrivanje malignih oboljenja, a računa se da se svakog sekunda negde u svetu ubrizga jedna doza kontrasta koja je proizvedena u ovoj fabrici.

Dobrobit: 10 – još uvek nije utvrđen tačan broj života koje je ovo sredstvo spasilo
Zabava: 2 – osim za Homera Simpsona
Profit: ? – recimo da ljudski život nema cenu

Panteordning for flasker – Uredba o prikupljanju praznih flaša

Pored lifta za biciklove, ovo je još jedan fantastičan izum ekološki svesnih Severnjaka. Još davne 1902. godine su oni uvideli značaj prikupljanja praznih pivskih flaša za koje su donosiocima plaćali 6 era (što je stoti deo krune) po komadu (što odgovara vrednosti od 3,3 današnje krune). Ubrzo su to uveli i za flaše od mineralne vode, a potom i za flaše od ostalih alkoholnih pića. To je kao praksa toliko zaživelo da su braća Ture i Peter Planke 1972. godine razvili automat za prikupljanje ambalaže. Svaka povratna flaša i limenka ima na sebi brojčanu oznaku koja određuje vrednost te određene ambalaže u krunama i bar-kod. Sistem funkcioniše tako što sa sobom ponesete ambalažu u prodavnicu, ubacite je u mašinu predviđenu za to, mašina je proguta, očita vrednost preko bar-koda i onda vas pita da li hoćete da vam izda priznanicu za taj iznos koji može da se unovči na kasi ili da se donira Crvenom krstu. U poslednjih 10 godina je zahvaljući ovoj tehnologiji procenat ambalaže koje se vrati na ovaj način iznad 90%, i to ne samo u Norveškoj, već i u Švedskoj i Danskoj gde je ovo uvedeno nešto kasnije, ali sa podjednako dobrim rezultatima.

Ovako danas izgledaju automati za prikupljanje praznih flaša i limenki (za video kliknite link) 

Dobrobit: 9 – mada je malo dosadan krajolik bez pokoje flaše bačene kraj puta
Zabava: 10 – naročito kad odete prvi put da probate ovaj aparat
Profit: 10 – jedna flaša koja se reciklira uštedi energiju potrebnu za 12 punjenja mobilnog telefona

Piše: Aleksandra Milovanović

Ledeni hotel (ICEHOTEL)

Još uvek niste napravili planove kako da potrošite nasledstvo od bogatog ujaka, a baš biste otputovali negde na zimovanje? Evo našeg skromnog predloga.

Verovatno je jedna od prvih stvari koje vam padnu na pamet kada neko pomene Ledeni hotel pitanje zašto bi iko poželeo da spava na/u ledu i još platio za to. Ili ko je i kako došao na ideju da svake godine iznova pravi hotel koji će se čim stigne proleće istopiti. Možda neko zamišlja sever Švedske kao veliku kocku leda ili mesto koje je bilo inspiracija za dvorac Ledene kraljice. Ali priča o prvom Ledenom hotelu na svetu počinje zapravo sa Japancima. I to umetnicima. Ingve Berjkvist (Yngve Bergqvist) koji će kasnije otvoriti Ledeni hotel bio je zainteresovan za japansku tradiciju izrade ledenih skulptura (?!) pa je 1989. pozvao dvojicu profesionalnih vajara da održe radionicu u Jukasjerviju (Jukkasjärvi) u blizini Kirune, na severu Švedske. Kao rezultat radionice, napravili su iglo površine 60m² na reci Turne (Torne) koji je poslužio kao galerija ”ARTic Hall”. Iglo se u godinama koje su usledile proširio na 250 m² i verovatno bi sve ostalo u okvirima umetničkog sveta da grupa umetnika nije zaboravila da rezerviše smeštaj i zamolila Ingvea da prespava u galeriji. Od opreme su imali kože irvasa i vreće za spavanje, a ujutru su se probudili, kako legenda kaže, prepuni utisaka. Tako se rodila ideja.

Ništa nije tako prozirno i plavo kao led iz reke Turne
Photo: Felix Hubertus

Svake godine krajem novembra, u Jukasjerviju se okupljaju umetnici iz raznih delova sveta da pretvore standardnu konstrukciju hotela u umetničko delo koje je svakog puta drugačije. Za gradnju hotela koristi se led iz reke Turne, kao i ”snis”, mešavina snega i leda (snö + is) koja mora da sadrži precizno određen procenat vazduha i vode iz reke. Zbog specifičnog sastava vode i konfiguracije terena, led koji se vadi je neverovatno čist i proziran, idealan za oblikovanje. Ili gradnju hotela. Snis reflektuje sunčeve zrake i štiti led unutar hotela od topljenja. Kada se na proleće sve otopi, voda se vraća u reku.  Od proleća 2017. postoji i deo hotela koji se uz pomoć solarne energije održava u ledenom stanju preko cele godine. Za izgradnju hotela potrebno je 30 000 kubnih metara snisa i 1000 tona leda, a u gradnji učestvuje oko 50 ljudi uz 50 umetnika.

Prosto je, samo uzmeš par ledenih blokova i...
Photo: Asaf Kliger (https://www.icehotel.com/art-design/artists-apply-2017/)

Broj soba u hotelu je svake godine drugačiji, ali uglavnom ih je oko 65. Hotel je takođe otvoren i za dnevne posete, odnosno obilaske što znači da ne možete boraviti u svojoj ledenoj sobi preko dana jer ćete se gurati sa turistima. Preporučuje se jedno noćenje u ledenoj sobi uz kombinaciju sa noćenjima u toplom (”normalnom”) delu hotela. Temperatura u sobama je -5°C. Pre prvog noćenja, osoblje će vam ljubazno objasniti kako da preživite tu noć u hladnom (u prevodu, održaće vam kratak kurs preživljavanja) i šta da radite sa vrećom za spavanje kako biste zadržali toplotu. U ledenim sobama nema toaleta tako da kad zagusti morate da pretrčite u topli deo hotela. Takođe, sobe nemaju vrata već samo zavese. Nema ni utičnica da napunite telefon tako da se unapred oprostite od civilizacije ako niste štedeli bateriju. 

Kad vam dosadi da budete u sobi, uvek možete da se opustite u toploj atmosferi zajedničke prostorije
Photo: Felix Hubertus

Prava crkva, nema šta
Photo: Felix Hubertus

Pored smeštaja, Ledeni hotel nudi i dve atrakcije – ICEBAR i Ledenu crkvu. Bar je prvi put otvoren 1994. a od tad se ideja proširila širom sveta. Toliko je popularno imati ledeni bar da su se Šveđani dosetili da je izvoz leda unosan posao. Alkohol se pije iz ledenih čaša, a možete da sednete i na stolicu od leda (mada je pitanje šta će se desiti sa jajnicima/bubrezima). Crkva je postala popularno mesto za venčanja i svake godine se ovde venča oko 80 parova. 

Da ne bi sve bilo samo led i smrzavanje, u ponudi je i širok spektar različitih aktivnosti – od potere za polarnom svetlošću do sakupljanja bobica i pripremanja tradicionalne Sami večere. Ako niste na vreme organizovali transfer do aerodroma, hotel nudi i prevoz zapregom koju vuku psi. Posebno je zanimljiv obilazak hotela kada s proleća počne da se topi. Ova tura se organizuje od sredine aprila do kraja maja, a u obilasku dobijate posebne gumene čizme i kacigu koji vas štite dok gledate kako se led vraća u reku Turne, odakle je i došao.

Ovde sve počinje i sve se završava - reka Turne
Photo: https://www.icehotel.com/about-icehotel/winter-harvest-at-icehotel/

Zadovoljstvo smrzavanja u ovom hotelu nije baš jeftina zabava, ali ako se nađete u ovom (dalekom) delu Švedske, počastite sebe makar obilaskom hotela, ako ništa drugo. Zaista je fascinantan kao dvorac Ledene kraljice iz bajke, ali za razliku od nesrećnog Kaja koji je tamo bio zarobljen, bar znate da ćete kada završite obilazak moći da (sa skrivenim zadovoljstvom) popijete čaj negde na toplom. 

Šta nam govore neke od najpoznatijih Andersenovih bajki?

Za poznatog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena ljudi su čuli skoro svuda u svetu i sasvim sigurno pročitali barem neku od njegovih bajki. Pre tačno 183 godine na današnji datum, on je izdao svoju prvu zbirku sa svega četiri bajke, koja istini za volju te 1835. godine nije bila naročito zapažena. Ni on sam joj nije pridao neki veliki značaj. Prethodno se oprobao sa putopisima, pesmama, pa i jednim romanom, kasnije je napisao i neke drame, još par romana i putopisa, ali malo njih zna taj podatak, jer su ipak bajke bile te koje su mu donele svetsku slavu i prevode na više od stotinu jezika. A razlog tome je činjenica da su se njegove bajke umnogome razlikovale od narodnih bajki koje su imale uglavnom fiksni obrazac, likove koji su bili ili crni ili beli i naravno happy end.

Njegove bajke su dakle bile avangardne za to vreme. I svakako je njihova velika umetnička vrednost razlog tome što neke od njih i dan danas nalaze svoje mesto u skoro svakoj zbirci bajki za decu. Ali one nisu namenjene samo deci. Pojedine su toliko brutalne da bi deci zagarantovale jedino košmare. Tako se vremenom pojavilo bezbroj verzija njegovih bajki, a u nastavku sledi naša analiza onih originalnih danskih tekstova koje je sam čika Hans pisao.

1. Ružno pače (Den grimme Ælling) 

Ajoj, crna ja, šta li to doneh na svet!
Photo: therenegade.com.au

Glavni lik:

Labud koji se izlegao iz jajeta (niko nema pojma kako) dospelog na seosko imanje gde su živele patke (i ostala živinska bagra)

Ostali likovi:

Mama-patka, ostala živinska bagra, mačak, seljak, jato labudova

Fabula:

Na seoskom imanju se u gomili pačijih jaja našlo i jedno poveće iz kog se rodilo neko nezgrapno, sivo, te iz tog razloga prozvano Ružno pače. Mama, kao svaka dobra mama, pokušava da ga prihvati kao svoje, ali popusti pod pritiskom sredine koja ne može da smisli da pače može da bude tako gadno i sivo. Isteraju ga s imanja, ali ono hrabro krene u svet. Zamalo ga lovci skembaju, lovački pas rastrgne, nekako dođe do kolibe u kojoj živi baba sa kokoškom i mačkom. Zaključe da Ružno pače ne zna ni da nosi jaja, ni da prede, te da stoga ničemu ne služi, pa ga i odatle izbace. Ono se ne predaje i nastavlja dalje. Po prvi put u životu ugleda labudove, koji ga prosto fasciniraju. Dođe zima, upada u hibernaciju, skoro umire, ali ga spasi neki seljak. Seljakova deca hoće da se igraju s njim, ono pomisli da hoće da ga muče, ni ne čeka da ga oteraju, samo se izbaci napolje u potrazi za smislom života. Ugleda opet jato labudova, priđe im uverenja da je bolje i da ga oni pojedu, nego da ga ostala živina ceo život kljuca. Međutim skonta da baš liči na njih, oni mu kažu da je on u stvari labud, a ne patka. I prihvate ga kao svog najrođenijeg, nebitno što se rodio međ' patkama.

Poruke:

a) Nije bitno gde se rodiš, sve dok su ti mama i tata labudovi.

b) U životu moraš da prođeš kroz mnogo gadosti pre nego što ti se nešto lepo desi.

c) Ljudi i živina su goveda.

2. Carevo novo odelo (Keiserens nye Klær)

Hapsim te jer dovodiš cara na zao glas!
Photo: pobrunstad.no

Glavni lik:

Sujetni car koji je ima više odevnih kombinacija od današnje prosečne starlete

Ostali likovi:

dve varalice (koji se predstavljaju kao tkači), stari ministar, pučanstvo i jedan klinac

Fabula:

Jednog dana u carstvo dođu dvojica varalica koji tvrde da mogu napraviti tkaninu koja ima ne samo izvanredne šare, već i čudnu osobinu – da bude nevidljiva svakom čoveku koji je loš u svom poslu ili neizrecivo glup. Car, koga slabo zanima pozorište, lov i podanici uopšte, naravno biva očaran tom idejom. Pomisli kako je to super način da vidi ko je u carstvu sposoban, a ko ne. Ko pametan, a ko glup. I vest o tom projektu se brzo proširi. Tokom izrade tkanine, car odluči da poseti tkače i vidi kako napreduju. Ne vidi tkaninu, i prilično se iznenadi što prema tome ispada da je glup. Naravno to nikome ne priznaje, već šalje starog ministra koga smatra veoma mudrim. Ministar za trenutak pomisli da ga vid izdaje, što i ne bi bilo čudno budući da ga je vreme sustiglo. Međutim na kraju ipak ne odluči da prizna da ne vidi, već prenese caru da je tkanina vrh. Po završetku tog "iscrpnog posla", car dodeli "tkačima" viteški krst i titulu tkača plemića. I dođe konačno dan da se prošeta u svom novom odelu (i ujedno da vidi ko je sve u carstvu glup i nesposoban). I dok car paradira ispod baldahina go (ili valjda samo u gaćama), svi se dive novom odelu, i onda samo jedan klinac iz mase povika kako car nema ništa na sebi. Tata pokuša da opravda sina govoreći da je to "glas nevinog", ali masa skonta kako je klinac ipak u pravu. A car u svoj muci pomisli u sebi kako su oni ipak u pravu. Međutim kako sad da prizna da se zeznuo? Skonta da šta je, tu je, i da mora dovršiti svoj "hod srama".

Poruke:

a) Dok je ovaca, biće šišanja i za prevarante vune.

b) Ako imaš doživotni mandat, nebitno je koliko si glup i sujetan.

c) Slušajte decu, jedino ona imaju štošta pametno da kažu.

3. Mala sirena (Den lille Havfrue)

Da li je ovako Andersen zamišljao Sirenu i sestre joj,
možemo samo da pretpostavimo.
Photo: mojtv.net

Glavni lik:

Najmlađa od šest morskih princeza koja se zove Sirena

Ostali likovi:

Sirenine sestre, Sirenina baba, mladi, zgodni princ i jedna nasumična crnokosa devojka

Fabula:

Odmah da napomenemo da su režiseri kompanije Volt Dizni pre ekranizacije čuvene Arijel po svoj prilici pročitali Andersenovu Malu Sirenu samo do pola. Ili su pročitali do kraja, shvatili da u Americi neće da prođe toliko brutalnosti, pa se odlučili za klasičan happy end. Ali idemo redom. Morska princeza po imenu Sirena živela je ispod mora u zamku sa kompletnom porodicom. Baba ih je sve puštala da sa 15 godina izađu na površinu da vide čega ima tamo. Pod uslovom da nikom ne izlaze na oči. Kad Sirena napuni 15 godina, popne se na površinu i ugleda bezimenog, zgodnog princa na palubi jedrenjaka. Odjednom se spusti oluja. Brod se prevrne, Sirena ga dovuče do obale i sakrije se iza stene. Kako je baba zapovedila. Priđe mu neka isto bezimena crnka. Utom princ otvori oči. Naravno pomisli da ga je ona spasila sigurne smrti. Princ se vrati svojoj posadi, a Sirena svojoj podvodnoj ekipi. I sve bi bilo OK, da se ona nije zaljubila na prvi pogled i postala opsednuta princom. Toliko da odlazi do morske vračare da joj sredi da može da živi na kopnu. Dobije tri iskušenja, svako savlada. Ali bez obzira na to, dotična kaže da ako hoće da dobije noge, mora da se odrekne glasa. Sirena pristaje. Kaže dovoljno joj samo da živi kraj njega. Ode na kopno, uspe da pronađe princa, on se oduševi njenom lepotom. Ali svaki pokušaj razgovora propada. Čuje ga, ali ćuti. I tako joj se jednog dana poveri da on zapravo još od te nesreće na pučini traži onu bezimenu crnku, ubeđen da je zahvaljujući njoj živ, te da mu je ona jedina prava ljubav. Šta će, jadna, krene da mu nađe buduću ženu ne bi li ga usrećila. Uspe da je nađe, sredi im da se sretnu, oni se super skontaju i Sirena im poželi svu sreću. U međuvremenu Sirenine sestre pokreću akciju da je ponovo pretvore u morsku princezu, isto sredile nešto s vračarom. Vračara im daje iglu koju Sirena treba da zabode u srce princu i onda može da se vrati u more. Ona to ne može da uradi, već se pozdravi s njima dvoma, baci se u penušavo more i ode Bogu Aegiru na istinu.

Poruke:

a) Ako se nađeš u ljubavnom trouglu, najbolje prođeš ako ništa ne znaš.

b) Svaka trgovina sa đavolom se nesretno završi, ali ne po đavola.

c) Život je surov.

Piše: Aleksandra Milovanović