Norveški izumi 2

Prošle godine smo malo pisali o nekim skandinavskim izumima i "izumima", a ove godine sledi dopuna. Danas pročitajte nešto o još pet bisera iz zbirke norveških patenata.

Axelhoppet – Akselov skok

Zahvaljući potpunom odsustvu ograničenja i zabrana u klizačkim nastupima, zaljubljenici u umetničko klizanje imaju prilike da uživaju u ekskluzivnim skokovima i vratolomijama koje sportisti vrlo često sami osmisle. A kada se neki od njih pokaže kao izrazito ekskluzivan, drugi klizači ga neretko iskopiraju. Jedan od njih, koji zapravo predstavlja sastavni deo gotovo svake današnje tačke umetničkog klizanja je tzv. Akselov skok – danas već prisutan i u varijanti - dupli i trostruki aksel (četvorostruki još niko nije uspešno izveo na nekom od takmičenja). Taj skok je prvi put na svetskom prvenstvu u Beču 1882. godine izveo Norvežanin Aksel Paulsen. U to vreme je skok predstavljao pravu senzaciju, navodno je tome doprinela i činjenica da ga je izveo u klizaljkama za brzinsko, a ne umetničko klizanje. Da ni dan danas nije izgubio na svojoj vrednosti kao deo programa klizača, govori podatak da je jedan od elemenata koji nosi visok broj bodova. Iako je tada bio prozvan Kraljem klizaja, danas jedino u Stavangeru postoji ulica koja je po njemu dobila ime.

Dobrobit: 0 – realno, za ovo je verovatno 1% stanovništva izvan Norveške čulo
Zabava: 5 – bilo bi 10 kad bi ovaj skok uspeo iz prve, bez besomučnog razbijanja po ledu
Profit: ? – ako neko zna nešto o profitu umetničkih klizača, neka slobodno ostavi komentar…

Leca

Su sigurni oni da je ovo od gline, a ne od stiropora?
Photo: leca.no

Leca je građevinski materijal koji se pravi od gline, a svojom pojavom je glavni građevinski materijal – drvo – bacio u senku. Reč je o registrovanom brendu od 1954. godine čiji je naziv zapravo akronim od engleske fraze Light Expanded Clay Aggregate. Osim toga što je materijal lagan, on ima i dobra izolaciona svojstva. Leca se pravi od ekspandirane gline koja se peče u rotirajućim pećima na temperaturi od 1200°C, a jedan blok se sastoji od malih, poroznih kuglica koje imaju tvrdu površinu. Potom se kuglice zalivaju cementom i oblikuju u blokove potrebne veličine. Ovaj materijal je izrazito otporan na vlagu, mraz, hemikalije, a ujedno odbojan za mrave, miševe ili pacove. Još jedna prednost ovog materijala je povoljna cena, što je diprinelo izgradnji norveške infrastrukture koja je bila prilično pogođena tokom Drugog svetskog rata.

Dobrobit: 10 – konačno su mogli da umesto koliba sazidaju kuće od cigala koju vuk neće moći tako lako da oduva
Zabava: 8 – zabavno je kad ti vuk ne oduva kuću
Profit: 10 – danas je Leca deo kompanije Saint-Gorbain koja proizvodi ove blokove u 12 zemalja.

Sprayboks – Sprej boca

Umetnost iz boce
Photo: youtube.com

Svako od nas u kući sigurno ima najmanje jedan primerak ove boce koja služi za čuvanje i raspršivanje aerosoli – bilo da je u njima farba, dezodorans, sredstvo protiv bubašvaba ili nešto četvrto. Zasluge za ovaj izum pripadaju Norvežaninu Eriku Rothejmu koji je 1920-ih godina otkrio da se metalni cilindar može napuniti pogonskim gasom i željenom tečnošću koja bi onda pod pritiskom bila izbacivana napolje u obliku finih, mnogobrojnih kapljica. Da je bio pametniji da se malo više pozabavi i tim pogonskim gasovima, bilo bi bolje po čitavu planetu, jer je prvobitno korišćen isključivo CFC, iliti freon. A svi znamo da je on baš štetan gas. Njegova upotreba u bocama je posle izvesnog vremena i zabranjena, ali su Erikovi sledbenici srećom pronašli ekološkije alternative za aerosol boce.

Dobrobit: 3 – ode nam frtalj ozona zahvaljujući ovoj novotariji
Zabava: 10
Profit: 10+ – ovo je ujedno i najprodavaniji norveški izum u čitavom svetu i dan-danas

Trampe – Lift za biciklove

Ulica Brubaken u Trondhejmu
Photo: trampe.no

Možda niste znali da su Norvežani zaljubljenici u vožnju bicikala po svakakvim terenima i vremenskim (ne)prilikama, stoga ne iznenađuje činjenica da je ovako nešto po prvi put postavljeno baš u jednom norveškom gradu – Trondhejmu. Njegov prototip je napravio Jarle Vanvik 1993. godine, bio je dužine 130 metara, a pomagao biciklistima da savladaju visinsku razliku od 25 metara. Brzina kretanja je bila famoznih 7,4 km/h, što je svakako bolja alternativa od vožnje bicikla uzbrdo. Biciklista je samo trebalo da spusti desno stopalo na polaznu tačku, a levu da zadrži na pedali. Par sekundi nakon pritiska na start taster, stopalo bicikliste bi se našlo na ploči koja bi ga odabranom brzinom vukla nagore. Postojale su dve opcije, brzina za početnike ili za iskusne korisnike. Posle punih 18 godina i oko 300.000 vožnji lift je demontiran i premešten u Prirodni park u Trondhejmu, dok je na prvobitnoj lokaciji postavljena nova, poboljšana verzija koja može da vuče do 5 biciklista u isto vreme i to potpuno besplatno!

Dobrobit: 10 – svako ko je ikad vozio bicikl uzbrzo vrlo dobro zna prednosti ovoga
Zabava: 9 – treba par pokušaja dok uspe da se stigne od podnožja do vrha bez padanja
Profit: -6,6 miliona kruna koliko je koštala izgradnja novog lifta koji sad svi koriste za dž

Nycomeds kontrastvæske – Nikomedovo kontrastno sredstvo

Homeru Simpsonu nije potrebno.
Gif: giphy.com

Nycomeds kontrastvæske – Nikomedovo kontrastno sredstvo
Norvešku farmaceutsku kuću Nycomed je osnovao Morten Niegor u Oslu 1874. godine kao agenturu jedne nemačke kompanije. Tridesetdevet godina kasnije ona se odvojila i započela sopstvenu proizvodnju lekova. Od 1925. godine su sprovodili samostalno istraživanje, da bi oko 1970. konačno razvili nejonska kontrastna sredstva, između ostalog Omnipaque koji je predstavljao revoluciju u domenu medicinske dijagnostike. Kontrastno sredstvo kad se ubrizga u organizam daje nove moći mekim tkivima i ćelijama raka i čini da se one oslikaju na rentgenskom snimku na do tad neviđen način. Danas se ova sredstva koriste za rano otkrivanje malignih oboljenja, a računa se da se svakog sekunda negde u svetu ubrizga jedna doza kontrasta koja je proizvedena u ovoj fabrici.

Dobrobit: 10 – još uvek nije utvrđen tačan broj života koje je ovo sredstvo spasilo
Zabava: 2 – osim za Homera Simpsona
Profit: ? – recimo da ljudski život nema cenu

Panteordning for flasker – Uredba o prikupljanju praznih flaša

Pored lifta za biciklove, ovo je još jedan fantastičan izum ekološki svesnih Severnjaka. Još davne 1902. godine su oni uvideli značaj prikupljanja praznih pivskih flaša za koje su donosiocima plaćali 6 era (što je stoti deo krune) po komadu (što odgovara vrednosti od 3,3 današnje krune). Ubrzo su to uveli i za flaše od mineralne vode, a potom i za flaše od ostalih alkoholnih pića. To je kao praksa toliko zaživelo da su braća Ture i Peter Planke 1972. godine razvili automat za prikupljanje ambalaže. Svaka povratna flaša i limenka ima na sebi brojčanu oznaku koja određuje vrednost te određene ambalaže u krunama i bar-kod. Sistem funkcioniše tako što sa sobom ponesete ambalažu u prodavnicu, ubacite je u mašinu predviđenu za to, mašina je proguta, očita vrednost preko bar-koda i onda vas pita da li hoćete da vam izda priznanicu za taj iznos koji može da se unovči na kasi ili da se donira Crvenom krstu. U poslednjih 10 godina je zahvaljući ovoj tehnologiji procenat ambalaže koje se vrati na ovaj način iznad 90%, i to ne samo u Norveškoj, već i u Švedskoj i Danskoj gde je ovo uvedeno nešto kasnije, ali sa podjednako dobrim rezultatima.

Ovako danas izgledaju automati za prikupljanje praznih flaša i limenki (za video kliknite link) 

Dobrobit: 9 – mada je malo dosadan krajolik bez pokoje flaše bačene kraj puta
Zabava: 10 – naročito kad odete prvi put da probate ovaj aparat
Profit: 10 – jedna flaša koja se reciklira uštedi energiju potrebnu za 12 punjenja mobilnog telefona

Piše: Aleksandra Milovanović