Testovi iz švedskog

Potreban vam je dokaz o poznavanju švedskog jezika na određenom nivou, a niste sigurni koji ispit možete da polažete i gde? Planirate studije ili traženje posla u Švedskoj i pitate se šta će univerzitet/poslodavac da traži od vas? Evo nekoliko najpoznatijih ispita koji su priznati širom sveta.

SWEDEX

Photo: http://www.folkuniversitetet.com

Na kom nivou je?

A2, B1, B2

Gde se može polagati?

Ispit organizuje Narodni univerzitet (Folkuniversitetet) tako da ga je moguće polagati u raznim gradovima u Švedskoj, ali i u test centrima u Srbiji. Za više informacija pogledajte link. 

Kada se može izaći na ispit?

Spisak termina za polaganje možete pronaći na sledećem linku.

Iz čega se sastoji?

Bez obzira na nivo, svaki ispit sadrži razumevanje teksta (läsförståelse), proveru usmenog razumevanja (hörförsåelse), samostalno pisanje (skriftligt prov), usmeni ispit (muntligt prov), a na nivoima A2 i B1 i proveru gramatike i rečnika (ord och grammatik). Pismeni deo ispita na A2 nivou traje oko 2 sata, uključujući i pauzu, a na nivoima B1 i B2 3 sata sa 2 pauze. Usmeni deo na A2 nivou traje 8 minuta, na B1 15 minuta uz još 15 minuta pripreme, a na B2 20-25 minuta uz 15 minuta pripreme. Ovde možete pogledati primere testova. 

Na A2 i B1 nivou sabiraju se poeni za usmeno razumevanje, razumevanje teksta i proveru gramatike i rečnika. Procena pismenog i usmenog dela vrši se prema utvrđenim kriterijumima. Sabira se ukupan broj poena, tako da se lošiji rezultat na jednom delu može popraviti boljim učinkom u drugom delu. Granica za prolaz je 60%. Rezultat se opisuje sledećom skalom: underkänd (nedovoljan), godkänd (dovoljan), väl godkänd (vrlo dobar) i mycket väl godkänd (odličan).

Na B2 nivou možete na svakom delu testa postići zadovoljavajući rezultat (godkänd), prolaznu ocenu (minimigränsen) ili nedovoljan učinak (underkänd). Da biste dobili diplomu, neophodno je da iz najmanje 3 dela dobijete zadovoljavajući rezultat, a iz jednog prolaznu ocenu. Konačni rezultat se opisuje kao godkänd (dovoljan) ili underkänd (nedovoljan).

Kome je neophodan?

Swedex test je obično neophodan ljudima koji u Švedskoj žele da pronađu posao koji ne zahteva napredni nivo jezika ili žele dalje da nastave učenje jezika. Da biste studirali na švedskim univerzitetima na švedskom jeziku, neophodno je da imate diplomu C1 nivoa (TISUS test).

TISUS

Na kom nivou je?

C1

Gde se može polagati?

Test organizuje Stokholmski univerzitet, ali ga je pored Stokholma moguće polagati i u nekoliko drugih gradova u Švedskoj. U Srbiji se polaže pri Ambasadi Švedske u Beogradu, ali je prethodno neophodno poslati prijavu nakon koje se dobija potvrda da će se ispiti održati.  

Kada se može izaći na ispit?

Ispit se organizuje 2 puta godišnje, na jesen i proleće. Tačne datume možete pronaći na internet stranici ispita. Polaže se istog datuma i u Švedskoj i u inostranstvu, ali su termini prijave različiti.

Iz čega se sastoji?

Ispit se sastoji iz tri dela: razumevanja teksta (läsfärdighet), pisanja eseja (skriftlig färdighet) i usmene provere (muntlig färdighet).

Razumevanje teksta je podeljeno u dva dela: prvi deo čini 5 tekstova sa po 4-8 pitanja ili tvrdnji. Na pitanja je ponuđeno nekoliko odgovora među kojima treba odabrati tačan, a za tvrdnje navesti da li su tačne ili ne. Ovaj deo ima ukupno 30 pitanja i traje 50 minuta. Drugi deo je duži tekst, 3-5 stranica, sa 15 pitanja. Cilj je da kandidat pronađe tražene informacije bez čitanja celog teksta i udubljivanja. Odgovori su često vrlo kratki, jedna ili dve-tri reči. Trajanje ovog dela je 25 minuta. Primer razumevanja teksta možete pogledati ovde.

Pisanje eseja podrazumeva da na zadatu temu treba sastaviti tekst od otprilike 400 reči. Teme su opšte i zadatak je da se sagledaju iz više različitih perspektiva. Na ispitu se dobija papir sa instrukcijama, papir sa statističkim podacima, dijagramima i citatima koji mogu, a ne moraju, da se iskoriste na testu, kao i papir za pisanje. Dozvoljeno je koristiti švedsko-švedski rečnik, ali ne i rečnike sinonima. Ovaj deo ispita traje dva i po sata. Primer ovog dela nalazi se na sledećem linku.

Usmena provera se razlikuje u zavisnosti od toga da li se ispit polaže u Švedskoj ili u inostranstvu. U Švedskoj se ovaj deo sastoji iz grupnog i individualnog zadatka. Grupni zadatak se odvija sa tri kandidata koji diskutuju o jednoj od dve ponuđene teme koje su im dostavljene nedelju dana pre samog ispita. Ovaj deo traje oko 20 minuta. Individualni deo podrazumeva da svaki kandidat dobije pitanje o kom može da razmišlja oko 2 minuta i potom iznese stavove u dodatna 2 minuta. Pogledajte primer.

Kada se TISUS polaže u inostranstvu, usmeni deo se sastoji od 10-15 minuta individualnog izlaganja o jednoj od dve ponuđene teme i ovo se snima. Priprema za izlaganje traje oko 15 minuta. Ppgledajte primer. 

Za svaki deo možete dobiti ocene nedovoljno (underkänd) i prolazno (godkänd). Da biste dobili diplomu, neophodno je da dobijete prolaznu ocenu iz sva tri dela. Ukoliko položite 2 dela, moguće je polagati preostali deo pojedinačno.

Kome je neophodan?

Ukoliko želite da studirate na švedskom jeziku na nekom od univerziteta preduslov je da položite TISUS. Pored toga, TISUS je validan i za dobijanje licence za rad u medicinskoj struci (lekarima, farmaceutima, medicinskim sestrama…).

C1-TEST

Na kom nivou je?

C1

Gde se može polagati?

Ovo je ispit koji organizuje Folkuniversitetet pa se, kao i Swedex, može polagati u više gradova u Švedskoj.

Kada se može izaći na ispit?

Termine možete pronaći na stranici ispita.

Iz čega se sastoji?

Photo: http://www.folkuniversitetet.com

Ispit se sastoji iz sledećih delova:

• Lucktest (provera gramatike i rečnika)
• Hörförståelse (provera usmenog razumevanja)
• Läsförståelse (razumevanje teksta)
• Skriftlig uppgift (pismeni zadatak)
• Muntlig kommunikation (usmena provera)

Ispit traje oko 7 sati, uključujući i pauze. Za svaki deo možete dobiti ocene nedovoljno (underkänd) i prolazno (godkänd). Ukoliko ne položite samo jedan deo, moguće ga je polagati pojedinačno, ali u roku od 6 meseci.

Primer ispita pogledajte na sledećem linku.

Kome je neophodan?

C1-test je prepoznat od strane Uprave za socijalne poslove (Socialstyrelsen) u procesu izdavanja licence za rad. Ovaj test vam, međutim, ne omogućava da upišete studije na švedskom jeziku, jer se za to priznaje isključivo TISUS ispit.

5 skandinavskih serija koje ne smete propustiti

Ako ovog proleća poželite da pratite neku baš dobru seriju, ovo su naše najtoplije preporuke.

Most (Bron/Broen, SE/DK)

Photo: https://ekstrabladet.dk/flash/filmogtv/dr-klipper-broen-om/6980419

Ako ste ljubitelji nordijskog noara, pratite sa interesovanjem romane Jua Nesbea i filmove o Lisbet Salander, verovatno ste već čuli za ovu seriju. Prva sezona emitovana je 2011. a ima ih ukupno 4, od kojih se poslednja upravo završila. Most ima sve što treba svakom pravom ljubitelju skandinavskih krimića: neprilagođenu detektivku koja voli da radi stvari po svom, teme koje zadiru u najveće traume skandinavskog društva, sumorne pejzaže i prizeman, naizgled realističan pristup policijskom poslu. Svaka sezona se bavi po jednim slučajem na kome sarađuju policije Kopenhagena i Malmea – dva skandinavska grada povezana dugim mostom preko moreuza Eresund. U prve 2 sezone glavnoj glumici Sofiji Helin koja igra protagonistkinju Sagu Noren društvo pravi veteran danske kinematografije, Kim Bodnia, dok ga u druge 2 menja mlađi kolega Ture Lindhart. Saga kao lik i njena interakcija sa drugima je najzanimljiviji element ove serije, koji je najviše odvaja od drugih. Njena potpuna isključenost iz društva i nebriga za socijalne norme dovode do mnogih neprijatnih, ali i komičnih situacija, što posebno dolazi do izražaja u odnosu na partnera Martina Redea (Bodnia) u prve 2 sezone. Ukoliko do sada već niste pogledali ovu briljantnu seriju, učinite to što pre, a ako ste do sada pratili, uživajte u četvrtoj sezoni.

Okupirani (Okkupert, NO)

http://www.videomagasinet.no/artikkel/de-forste-bildene-fra-okkupert-2/

Šta će se desiti jednog dana kada na svetu ne bude bilo dovoljno nafte? Koliko su velike sile prijatelji Norveškoj, a koliko svako gleda samo svoj interes? Šta bi bilo kada bi poželele da preuzmu direktnu kontrolu nad norveškim naftnim izvorima? Smeštena u blisku budućnost, serija Okupirani bavi se ovakvim pitanjima. U svetu u kome nafta koja polako nestaje postaje sve bitnija, norveška vlada se odlučuje da prekine njenu proizvodnju i pređe na bezbednu nuklearnu energiju. Međutim, to ne odgovara Evropskoj uniji, koja, uz pomoć Rusije, vrši pritisak na Norvešku da nastavi sa eksploatacijom nafte. Situacija postepeno eskalira sa svih strana, a serija prati više nivoa priče, od političkog vrha, preko policije do običnih građana i njihovog snalaženja u novoj situaciji. Vrlo je zanimljiv način na koji su prikazani međunarodni odnosi i kako ponekad, iako svi žele najmirnije moguće rešenje, ono zapravo nije moguće. Okupirani imaju 18 epizoda emitovanih u 2 sezone, od kojih je prva izašla 2015. a druga 2017. godine, a treba napomenuti i da je prvih nekoliko epizoda napisao poznati autor kriminalističkih romana, Ju Nesbe.

Ubistvo (Forbrydelsen, DK)

https://nordicdrama.com/the-killing-forbrydelsen-season-1/

Još popularnija od Mosta, danska serija Ubistvo koja se prikazivala u preko 120 zemalja, između ostalog i kod nas, takođe nam predstavlja detektivku hladnog srca, Saru Lund, i, kao i Most, prati jedan slučaj po sezoni, za razliku od formata anglo-američkih kriminalističkih serija, u kojima svaka epizoda ima svoj. Lundova, uz pomoć različitih partnera, rešava zamršene slučajeve na ulicama Kopenhagena, istovremeno se boreći sa privatnim problemima. U duhu poznatih danskih kriminalističkih filmova 21. veka (U Kini jedu pse, Diler), Ubistvo nam pruža jednu sasvim drugačiju sliku Kopenhagena od onoga što vidimo na razglednicama: umesto raskošnih fasada i uređenih parkova, vidimo kišne ulice pritisnute olovnim nebom i savremen, betonski krajolik. Ljubitelji ove serije takođe ističu realnost kojom je prikazan policijski rad, pun beskonačnog istraživanja tragova koji ne vode nikuda, sporih forenzičkih analiza i ćorsokaka. Međutim, kao i u Mostu, glavna junakinja je razlog što se i ovoj kriminalističkoj seriji toliko broj gledalaca vraća iz sezone u sezonu. Ako već niste, proverite da li ste i vi jedan od njih.

Sram (SKAM, NO)

https://www.dn.no/etterBors/2017/10/18/1211/Tv/

Norveška TV serija prerasla u međunarodni kulturni fenomen, čija se radnja bavi životima srednjoškolaca i svakojakim problemima sa kojima se suočavaju, od porodičnih problema, do ljubavnih i svađa sa prijateljima. Ovu seriju je od mnoštva sličnih izdvojio njen format. Epizode su u Norveškoj emitovane petkom uveče, ali gledalac je takođe mogao da prati živote likova na zvaničnom sajtu serije. Svaka sezona se primarno bavi jednim likom i gledaoci su na sajtu imali pristup objavama koje taj lik deli na Fejsbuku i Instagramu, kao i svim porukama i četovima koje prima i šalje. Na taj način likovi iz serije postaju poput pravih ljudi, sa pravim Fejsbuk i Instagram profilima koje je moguće pratiti: šta god da se dešava tokom nedelje, kao da se zaista dešava.  Na sajtu su takođe objavljivani i kratki video klipovi, kada bi se nešto desilo liku tokom nedelje, a petkom uveče je zajedno emitovan niz  klipova objavljenih tokom nedelje. Na ovaj način serija je izazvala nivo angažmana gledalaca kao ni jedna pre nje, i njena popularnost se proširila daleko van granica Norveške. Takođe je bitno istaći koliko su autori seriji bili pažljivi u izboru tema kojima se bave, kao i veštinu s kojom su izgradili likove kao žive ljude, daleko od svakog stereotipa. Zamišljena kao realni prikaz života tinejdžera u Norveškoj, ova serija je daleko prevazišla svoju inicijalnu nameru, postavši najkvalitetnija omladinska serija današnjice, sa gledaocima svih starosnih doba. Emitovane su 4 sezone, između 2015. i 2017.

Premijerka (Borgen, DK)

https://opendatacharter.net/new-strategy-learning-borgen/

Serija o stranačkim koalicijama u Danskoj? Pa može li biti dosadnije? Varate se. U maniru najboljih svetskih političkih serija, od The West Wing do The Thick of It, Premijerka uspeva da od naizgled najsuvoparnijih mogućih stvari napravi napet politički triler. Serija prati uspone i padove izmišljene prve danske premijerke, Birgite Niborg (maestralno je igra Sidse Babet Knudsen, široj publici poznata iz HBO-ove serije Zapadni svet), izazove sa kojima se suočava u poslovnom i privatnom životu, vešto preplićući intrige u danskoj politici sa porodičnom dramom. U plivanju u tim nemirnim vodama pomaže joj inteligentni i svim bojama premazani spin doktor Kasper Jul (Juron Grejdžoj iz Igre prestola – Pilu Asbek), dok takođe pratimo i njegov komplikovan odnos sa prodornom novinarkom Katrine Fensmark (Birgite Jurt Serensen). Premijerka ima tri sezone od po 10 epizoda, tokom kojih se Birgite Niborg suočava sa mnogobrojnim problemima, od konflikata sa koalicionim partnerima, preko skandala vezanih za pojedine saradnike, do unutrašnjeg razdora u partiji, dok njen porodični život sve vreme izuzetno trpi. Ako ste ljubitelj političke drame sa majstorski izgrađenim likovima i uzbudljivim preokretima, ovo je prava serija za vas.

Piše: Sofija Vuković

Uskrs u Skandinaviji: čuvajte se veštica!

Dok većina na našim prostorima Uskrs tek očekuje, Skandinavci su danas i zvanično završili svoj uskršnji raspust. A kako i uz koje običaje, pročitajte u sledećem tekstu.

U planine - til fjells!
Većini je verovatno poznato da Norvežani vole da vreme provode u prirodi, a tradicija je da se Uskrs provodi na planini. Pošto u vreme uskršnjih praznika najčešće i dalje ima snega, veći deo vremena se provodi na skijama. Påskefjell (påske - Uskrs i fjell- planina) je običaj koji datira iz starih vremena, kada se na sam Uskrs išlo na planine da se vidi izlazak sunca.

Neke od omiljenih norveških uskršnjih poslastica
Photo: Synne Folsland Olsen

Na skijanje ili nordijsko skijanje se po pravilu nosi Kvikklunsj, a umesto ove omiljene tursjokolade (izletničke čokoladice), u ovo doba godine se može poneti i påskemarsipan – uskršnji marcipan.
Slatkiši poput bombona, čokoladica i uskršnjeg marcipana se najčešće nalaze u uskršnjem jajetu – šuplje kartonsko ili plastično jaje koje sa napuni slatkišima. Jaje donosi usršnji zeka koji ga sakriva u kuću ili u dvorište. Deca ovo jaje dobijaju na sam Uskrs, ali tek pošto se potrude da ga nađu, a nekada roditelji naprave mape ili čak zadatke koje deca treba da reše kako bi pronašla jaje.
Nedavno smo pisali o najzanimljivijim složenicama. Da li ste nekada čuli za påskenøtter? Ne, to nisu uskršnji orasi, iako bi to bio bukvalan prevod ove složenice (påske- Uskrs + nøtter-orašasto voće). Påskenøtter su uskršnje zagonetke, pitalice i kvizovi koji se tradicinalno emituju na tv i radio stanicama. Pitanja koja se postavljaju mogu biti religijskog karaktera, ali i pitanja opšte kulture i informisanosti.
Vreme provedeno u vikendicama i na planinama je često ispunjeno čitanjem tradicionalnog uskršnjeg krimi romana – påskekrim. Nije najjasnije kako, kada i zašto je nastala ova tradicija, ali je očigledno da su uskršnji običaji u Norveškoj danas mešavina starih i novih nastalih kako u samoj Norveškoj, tako i u drugim zemljama i delovima sveta.

Čuvaj se veštica!
U svim skandinavskim zemljama je uskršnja dekoracija kuće i vikendice neizostavna, te ćete u prozorima neretko videti žute piliće, venčiće i simbol novog života- uskršnja jaja. Samo što ćete u Švedskoj čuti i o uskršnjim vešticama – påskkäringen. Pretpostavlja se da je ovaj običaj nastao u zapadnom delu zemlje, a da se u 19. veku proširio na celu Švedsku. U to vreme se verovalo da veštice postoje, a na veliki četvrtak se u kuće sklanjalo sve na čemu bi mogle da lete jer se verovalo da tog dana veštice lete u Blåkulla (Bloksberg, Nemačka) kako bi se tamo sastale sa đavolom. U nekim delovima zapadne Švedske se za Uskrs pali i lomača koja bi veštice držala podalje od ljudi.

Uskršnje "veštice" i "starci"
Photo: https://1.vgc.no/drpublish/images/article/2014/04/18/23036633/1/834x470/2135618.jpg

Danas je velika subota dan kada se devojčice maskiraju u veštice a dečaci u påskegubbene- usršnje starce, šunjaju do kuća gde ostavljaju anonimna pisma, pokucaju na vrata, viknu „Glad påsk“ (Srećan Uskrs) i pobegnu kako ih ne bi prepoznali. Pisma koje ostavljaju su najčešće u stihu, ali neretko sadrže i crtež. Danas se pisma pišu sve manje, a deca sve više idu od vrata do vrata i traže slatkiše. U stara vremena su se mladi i odrasli prerušavali u veštice i plašili druge ljude, što je moglo biti prilično komično ukoliko bi se neko zaista uplašio.
"Puss i påsk", "påskenuss", ili u prevodu – uskršnji poljubac. Nastao najverovatnije kao igra reči, običaj je u početku bio komercijalnog karaktera, a danas predstavlja lični pozdrav. I kada se razmene „påskenuss“ može se ručati, a tradicionalna uskršnja trpeza u Švedskoj (ali i u Danskoj i Norveškoj)  se sastoji od jagnjetine, jaja i slatkiša poput marcipana.

Pravac u letnjikovac
I dok Norvežani Uskrs provode na planinama, kao da zima ne traje dovoljno dugo, Danci vole da Uskrs provode u svojim letnjikovcima, gde šetaju plažom i uživaju u pogledu na more. Danci danas za vreme uskršnjih praznika često idu u galerije i muzeje koji su uprkos praznicima otvoreni sve vreme. U ovom periodu se izlažu radovi nastali tokom zime, pa zaljubljenici u umetnost, čak i pre tradicionalnog uskršnjeg ručka u krugu porodice, prošetaju nekom od mnogobrojnih galerija.
Na sam Uskrs su se u Danskoj nekada davno kotrljala jaja. Kotrljala su se kako unutra tako i napolju, a nekada i dok ne puknu, pa su se onda jela ili ostavljala pticama. U nekim delovima zemlje su se ljudi takmičili čije će se jaje dalje otkotrljati štako što su ih puštali sa uzbrdica.

Umetnost i Uskrs u Danskoj su isprepletani više stotina godina. Običaj star oko 400 godina u Danskoj je da se za Uskrs se šalju anonimna pisma- gækkebreve, često u stihu, a primalac treba da pogodi ko je pismo poslao. Ukoliko primalac ne pogodi ko je pošiljalac, on ili ona bi bili „kažnjeni“, odnosno da „plate“ uskršnjim jajima, poljupcem ili gozbom. Ova pisma su po pravilu isečenih ivica i ukrašena, doduše manje spretno nego na slici.
Evo primera anonimnog pisma u stihu za sve zaljubljenike u Dansku u danski jezik:

Gækkebreve
Photo: https://www.pinterest.co.uk/pin/549861435741138216/

"Jeg læste i Gækkeloven nys

at man kan fortjene et Æg og et Kys,

naar man med Held kan de skønne gække

saa vil i blød jeg Hovedet lægge

og undrette Dem, kære, om

at hvis der ellers er Lov og Dom

for Gækkeri skal De sikkert bøde

et Kys - til Paaske jeg nok møde."

Piše: Jelena Joksimović

Finmark – da li vam je to zaista potrebno u životu?

Finmark (Finnmark) je najseverniji okrug Norveške - po površini i najveći (malko veći od Švajcarske), ali ujedno i najslabije naseljen deo zemlje. Broj stanovnika jedva da prebacuje 75 000. Kad smo već kod tih superlativa, možemo da dodamo i da, u odnosu na ukupan broj stanovnika imaju najveći broj pušača u Norveškoj, ubedljivo najveću stopu iseljavanja, najveći broj obolelih od hlamidije, a mogu da se pohvale i time da je u ovom okrugu beleže najniže i najniže temperature u Norveškoj.

 Da li je tamo stvarno toliko hladno? 

Pa i da, i ne, u suštini zavisi gde se nalazite u Finmarku. Ukoliko ste negde na obali, spasiće vas Golfska struja, zahvaljujući kojoj se obale Finmarka zimi ne lede. Tu i ne treba da očekujete one „minus pingvin“ temperature, hajde da onako grubo kažemo da se kreću uglavnom tako oko -10°C. Ono što treba da vas brine, ako ste na obali, jesu vetrovi, koji su posebno jaki tokom decembra i januara. I da, probude vas u toku noći i ponekad vam tako bunovnima prođe kroz glavu da li bi možda ipak trebalo da se evakuišete. Onda shvatite nakon dve-tri sekunde da vam vetar nije odneo krov, i nastavite da spavate. Te malo ekstremnije temperature možete da očekujete ukoliko ste u unutrašnjosti, pogotovo u Zapadnom Finmarku gde temperature od preko 30 stepeni ispod nule nisu retkost. U pitanu je velika planinska visoravan koja se zove Finnmarksvidda i zauzima 36% teritorije ovog okruga. Tu je zabeležena i do sada najniža temperatura u Norveškoj, -51,4 ºC. 

Na putu ka Hamerfestu
(privatna arhiva)

Stanovnici ove oblasti vole da kažu da je tamo hladno onda kada vam se voda, koju ste zavrljačili u vis iz šolje vrati kao led, do tad je manje-više sve u redu. Sreća pa nije tako tokom cele zime, koja uzgred budi rečeno traje pa tako između 6 i 7 meseci. Smetovi mogu da budu dosta veliki, i tokom zime morate prosto da se naviknete da pratite na Internetu da li su neki putevi prohodni, i da li ćete možda u naredna dva dana biti odsečeni od sveta. Sneg počinje da se povlači uglavnom u maju (inače najviše tuče tokom marta i aprila), i nekako se za svega malo više od nedelju dana sve potpuno promeni oko vas. Odjednom sve ozeleni, cveća i bobica na sve strane, vi počinjete da se malo iščuđujete kako odjednom ne morate da nosite zimsku obuću. Leti ima dosta kiše, ali ima i lepih dana kada temperatura prebaci 20 stepeni i kada vam opet nije čudno zašto komšija pored vas kreće da postavlja i puni bazen. Desi se, ali baš retko, da se temperatura popne i do 30 stepeni.

Put od Honingsvoga ka Nurkapu
(privatna arhiva)

Polarne noći i polarni dani – Da, ovde je potrebno da se naviknete na takve ekstreme. Tokom zime, već od kraja novembra pa sve do kraja januara sunce ne izlazi. U stvari izlazi, ali je toliko nisko na horizontu da praktično ne možete ni da ga vidite. U decembru obdanica traje svega dva sata, ostatak dana je potpuni mrak. Taj period godine ovde zovu mørketida. Svesne toga, norveške vlasti su omogućile stanovnicima Finmarka jednu malu pogodnost – struja je znatno jeftinija u odnosu na ostatak zemlje jer se na nju ne plaća PDV. Pored toga tu postoje i poreske olakšice za žitelje Finmarka, i umanjena otplata studentskih kredita. Ipak, nije sve tako mračno – tokom ovog dela godine se zaista često ne nebu može videti polarna svetlost (nordlys), više puta mesečno, a ponekad i preko 10 dana uzastopce. Krajem januara kada se sunce napokon ponovo pojavi na horizontu, ljudi poprilično živnu, ali shvate da do proleća ima još 4 meseca. Već nakon prolećne ravnodnevice noć iz nedelje u nedelju postaje sve kraća i kraća. Već krajem aprila traje svega par sati, a u maju nestaje u potpunosti. Sunce je sve vreme na horizontu, i intenzitet svetlosti se praktično ne menja. Tada dolazi do drugog fenomena, odnosno takozvanog ponoćnog sunca (midnattssola). U početku ima malo problema sa spavanjem, nakon toga se ljudi naviknu. Noć počinje ponovo da pada tek od kraja avgusta/početka septembra. 

Altafjorden
(privatna arhiva)

Polarna svetlost
(privatna arhiva)

Ljudi ne potpadaju pod onaj uvreženi stereotip o Norvežanima. Ovde su se dosta mešali sa Laponcima i Kvenima, a potom i sa Rusima. Severnjaci i jesu donekle deo tog stereotipa, ali su u odnosu na ostatak Norveške dosta otvoreniji, a ponekad i deluje kao da su bliži našem mentalitetu. To opet varira od toga da li ste se zadesili na obali ili u unutrašnjosti. „Ovi sa obale se“ ponose svojom otvorenošću i kontaktu sa drugim narodima tokom istorije, i nekako kao da jedva čekaju da prokomentarišu „ove iz unutrašnjosti“ ili „ove sa kopna“ za koje tvrde da su sušta suprotnost. Jer more je kao takvo predstavljalo kontakt sa ostatkom sveta, a ribolov, pa samim tim i trgovina su tokom istorije bili bitne privredne grane. Fizički su opet malo raznolikiji, ima i smeđih, pa čak i garavijih, i za sebe kažu da su malo niži rastom, upravo zbog mešanja sa Laponcima koji su starosedelačko stanovništvo. A Laponci su opet posebna priča za sebe. Primetićete ih odmah na aerodromu u Oslu ako čekate neki let za sever. Da, jesu nešto niži. I dosta bučniji. I ovde na severu nekako su svoj na svome – njihov jezik je u potpunosti izjednačen sa norveškim i nije retkost da, ako zađete u neki deo gde su većinsko stanovništvo, bukvalno niko ne govori norveški. Pa ni engleski. Najviše su koncentrisani upravo u unutrašnjosti Zapadnog Finmarka, u mestima Kautokeino i Karašok (Karasjok), gde su i zabeležene one najniže temperature sa početka teksta. Najveće naseljeno mesto u Finmarku je inače Alta koja ima oko dvadesetak hiljada stanovnika. Za njom sledi Hamerfest (Hammerfest) sa nekih 10 000 stanovnika, gradić koji je dugo vremena nosio titulu najsevernijeg grada na svetu. 

Irvasi će vam sve pobrstiti u bašti tokom leta
(privatna arhiva)

Sem njih, još 4 mesta imaju zvanično status grada: Honingsvog (Honningsvåg) koji je preuzeo titulu najsevernijeg od Hamerfesta, i nalazi se na 20 kilometara od „zvanično“ najsevernije tačke kontinentalne Evrope, Nurkapa (Nordkapp), potom Varde (Vardø), Ćirkenes (Kirkenes) i Vadse (Vadsø), koji je administrativni centar celog okruga. 

Katedrala za venčanja u ledenom hotelu u Alti
(privatna arhiva)

A šta ima tamo da se vidi? Pored polarne svetlosti i ponoćnog sunca, Finmark je sjajno mesto ako ste strastveni pecaroš i ukoliko ste jedni od onih koji vole netaknutu prirodu i nije vam mrska ideja potucanja u kamp-prikolicama. Leti sve vrvi od turista, posebno iz Nemačke. More pripada svima i nije vam potrebna nikakva dozvola za ribolov na moru. Za jezera i reke važi drugačija priča. Auto-put je misaona imenica – žila kucavica celog okruga je put E6, koji je na pojedinim deonicama odličan, a na nekim drugim treba biti pripremljen na truckanja. Okrug je prostran, a među mestima su poprilično velike razdaljine. Zbog toga ima dosta majušnih aerodroma, ali ih sve opslužuje avio-kompanija Widerøe. Što se cena karata tiče, udaraju po ušima, ali svakog leta imaju u ponudi tzv. Norge Rundt-billetter gde u zavisnosti od zone koje ste odabrali možete praktično da se iživljavate 14 dana i da letite koliko god puta hoćete. Druga opcija su brojni trajekti i brodovi, a nekim od njih će vam posada čak i prići sa diktafonom na kome treba kažete ko ste i kuda ste krenuli. Kada ih upitate zbog čega se to radi, onako kroz osmeh će vam reći pa eto da mogu da ti identifikuju leš ako potonemo. 

Ponoćno sunce u 1 ujutru
(privatna arhiva)

Priroda je zaista fantastična i praktično netaknuta. Nije retkost da se na obali recimo vide kitovi-ubice, beli kitovi, ili da vam iznad glave preleti orao (stariji ljudi pričaju da se tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog leta dešavalo da su orlovi pokušavali i da otmu malu decu) ili da vam na putu u toku leta izleti irvas. Irvasi su inače tokom zime na već pomenutoj visoravni Finnmarksvidda, ali se tokom leta mogu videti u skoro celom Finmarku. Ulaze u naseljena mesta, nerviraju meštane kad im obrste pola bašte, na sve strane ostavljaju „poklončiće“ za sobom, ali što je najvažnije od svega, nisu opasni i vrlo su plašljivi, čak i kad su u većim krdima. Tokom leta, ali i zimi su čitave horde ljudi koje dolaze da vide plato Nurkap, koji (iako zapravo to nije) je izbrendiran kao najsevernija tačka kontinentalne Evrope. Zimi ćete na sve strane viđati motorne sanke, ponovo gomilu ljudi koji su došli da vide polarnu svetlost (na koju meštani odavno i ne obraćaju posebnu pažnju) ili neku drugu znamenitost, od kojih se recimo mogu spomenuti ledeni hotel u Alti, muzej belih medveda u Hamerfestu, veliku godišnju trku psećih saonica (Finnmarksløpet), čak pet nacionalnih parkova, vožnju Hurtigrutom i mnoge druge. Istorijskih znamenitosti na žalost nema, jer je gotovo ceo Finmark bio spaljen do temelja tokom II svetskog rata. Povlačeći se pred Crvenom armijom, Nemci su primenjivali tzv. taktiku spaljene zemlje i danas se ovde praktično na prste mogu nabrojati građevine koje su podignute pre četrdesetih godina XX veka.

Piše: Nemanja Vidaković

Rogovi, Vikinzi, vajari, seoska i ostala umetnost u Kopenhagenu

U ovom tekstu imaćete priliku da pročitate nešto o muzejima u Danskoj, ovde konkretno u Kopenhagenu i okolini, koje bismo vam mogli preporučiti, gde se šta može videti, gde se nalaze kada rade i kada je najpovoljniji obilazak. 

1. Nacionalni muzej (Nationalmuseet)

Ulaz u Nacionalni muzej
Photo: Miroslava Nikolić

Svakako je mesto gde valja početi obilazak, osnovno gradivo, moglo bi se reći. Ovo je glavni muzej u državi i sadrži eksponate iz istorije kako Danske, tako i mnogih drugih država. Glavna zgrada se nalazi nedaleko od pešačke zone, muzej je u strogom centru grada, tako da ga je lako uklopiti pre ili posle, šoping ture/kafe ili nekog restorana. Stalna postavka muzeja pokriva oko 14.000 godina Danske istorije, od lovaca na irvase iz ledenog doba, preko vikinga i religije u srednjem veku, kada je crkva igrala važnu ulogu u životima prosečnih građana. Za one zainteresovane za antičke monete, u muzeju su između ostalog izloženi Rimski i antički grčki novci. Nacionalni muzej sadrži najveću kolekciju eksponata iz Antike, Egipta i sa Bliskog istoka u Danskoj. 

Ako vas ipak zanima da čujete/vidite nešto "danskije" čega nema u školskim udžbenicima, popnite se na prvi sprat stepenicama sa desne strane. Tu je obuhvaćena istorija naroda koji su živeli, i koji žive na teritoriji Danske države od 1560-2000. godine. Ono što bi trebalo svakako biti cilj posete ovom muzeju je možda najvrednije kulturno nasleđe ove nacije - čuveni zlatni rogovi iz Galehusa. Nalaze se u vikinškoj kolekciji u prizemlju, koju je 2013 otvorila za oči javnosti, njeno visočanstvo kraljica Margareta lično. O kakvim je sad tu rogovima reč, da li ih najvrednijim kulturnim nasleđem čini to što su od zlata? NE.  Zlatni rogovi iz Galehusa, sadrže runski zapis, tačnije pesmu, i slike isklesane u doba vikinga, oko 5 veka, n.e. Rogovi su prvi put otkriveni 1639. i 1734. 20-ak metara udaljeni jedan od drugog. Izliveni su od čistog zlata, mada nije nikada utvrđeno sa sigurnošću da li je namena rogova bila da se iz njih pije ili su ovo bili rogovi za davanje signala. U svakom slučaju zlato šalje jasnu poruku da je  reč o luksuzu. Bilo kako bilo, nacionalni simbol nije dobio srećni svršetak, s obzirom da je rogove 4. maja 1802. pretopio lopov Nils Hajndrih. Srećom crteži originalnih rogova su sačuvani i njihove replike su napravljene i izložene dan, danas u Nacionalnom muzeju uz poseban nadzor.

Zlatni rogovi iz Galehusa.
Photo: http://www.englishliterature.narod.ru/gallehushorn.html

Radno vreme muzeja: utorak-nedelja: 10-17h
Cena karte: Dnevna karta za odrasle: 85 kruna
                   Porodična karta (odrsali+dete): 75 kruna
                   Ulaz je besplatan za decu i mlade do 18 godina. 


2. Gliptoteka (Glyptoteket) 

Spoljašnjost muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Karlsbergova gliptoteka oduševiće kako one fascinirane vajarskim dostignućima tako i sve ostale svojom veličanstvenom arhitekturom i bajkovitim enterijerom kakav obično nalazimo na umetničkim fotografijama. Muzej je napravljen, kasnije proširen na osnovu lične kolekcije Karla Jakobsena, sina osnivača poznatog lanca pivara. Kako samo ime kaže muzej se fokusirao na vajarska dela, pretežno područja Mediterana, Egipta, Grčke i Rima, ali prepoznat je i po svojoj kolekciji slikarskih dela, francuskih impresionista (Mone, Pisaro, Renoa, Dega, Cezan itd.) i post-impresionista (Van Gog, Bonard), kao i zlatnog doba danskog stvaralaštva. Nalazi se nedaleko od Nacionalnog muzeja, na Bulevaru H. K. Andersena, odmah uz zabavni park Tivoli. 

Detalj iz unutrašnosti muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Radno vreme muzeja: utorak-nedelja: 11-18h; četvrtak: 11-22h
Cena karte: Odrasli: 115 kruna
                     Grupa (10+ljudi):  100 kruna
                     Mladi do 27 godina: 85 kruna
                     Mladi do 18 godina: Gratis
                     Posete utorkom: Gratis za sve posetioce
                     Gostujuće izložbe utorkom: 60 kruna 








3. LOUISIANA

Spoljašnjost muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Da malo iskuliramo od centra grada, sada ćemo preći na muzej moderne umetnosti LOUISIANA. Od glavne železničke stanice, ili od stanice Nørreport uzmite intercity voz u pravcu prema Helsingør-u. Karta košta oko 90 kruna za odrasle, i 46 za decu, ukoliko nemate rejsekort, u kom slučaju cena je upola niža. Nekih 40-ak minuta kasnije stižete na stanicu Humlebæk. Ovo malo mesto je naviklo na turiste i postavljen je putokaz do muzeja koji je 10-ak minuta šetnje odatle. Ako volite fizičku aktivnost nije loše ni provozati se 35 km biciklom, pogotovo jer put ide uz obalu mora, tako da ako vas vreme služi može biti lepo ispunjen dan. Muzej obuhvata dela od Drugog svetskog rata do danas, neka od poznatih autorskih imena su Pikaso, Vorhol, Miro, Kusama, a 2017. godine posetioci su mogli videti i gostujuću izložbu naše umetnice Marine Abramović. Gostujuće izložbe i instalacije se menjaju jednom do dva puta godišnje, tako da osim prelepog parka uz obalu ovaj muzej uvek može da ponudi još nešto posetiocu iz godine u godinu.

Dancing lights - Yayoi Kusama
Photo: Miroslava Nikolić

Radno vreme: Utorak-petak: 11-22h; vikend: 11-18h
Cena karte: Odrasli (stariji od 18 godina): 125 kruna 
                    Studenti sa studentskom karticom: 110 kruna
                    Mladi do 18 godina: gratis
                    Grupa odrasli: 115 kruna po osobi
                    Grupa studenti sa studentskim karticama: 
                    105 kruna po osobi









4. ARKEN

Spoljašnjost muzeja
Photo:
https://kunsten.nu/artguide/venue/arken-museum-for-moderne-kunst/

Bili smo 35 km severno, sada idemo 20 km južno do predrgađa po imenu Ishøj i novog muzeja savremene umetnosti. Uzimamo A voz od glavne stanice do stanice Ishøj, karta je oko 60 kruna za odrasle, 30 za decu, uz rejsekort 25 kruna za odrasle i 13 kruna za decu. Vetrovito je, pa je savet dobro zakopčati jaknu/džepove. ARKEN je privatna neprofitna dobrotvorna organizacija i državno ovlašćeni muzej savremene umetnosti. ARKEN je dizajnirao danski arhitekta Seren Robert Lund, i prepoznatljiv je po svojoj arhitektonskoj formi. Muzej je otvorila Danska kraljica Margareta 15. marta 1996. godine. Sadrži savremene radove danskih, skandinavskih i međunarodnih slikara. Muzej takođe poseduje zbirku oko 400 posleratnih savremenih umetničkih dela. Ovo uključuje radove umetnika poput Damien Hirsta, Olafur Eliasson, Sherin Neshat Shirin Neshat, Volfganga Tillmansa i danskog / norveškog duha Ingar Dragset i Michael Elmgreen. Svake godine ARKEN dodeljuje ,,ARKENs kunstpris’’ nagradu od 100.000 danskih kruna jednom savremenom umetniku.

Unutrašnjost muzeja
Photo: http://www.arken.dk/samling/samling-damien-hirst/

Radno vreme:  Utorak-nedelja: 10-17h; sreda: 10-21h
Cena karte: Odrasli: 115 kruna
                      Studenti sa karticom: 95 kruna
                      Deca i mladi do 18 godina: Gratis
                      Grupa min. 10 ljudi: 100 

5. Muzej na otvorenom (Frilandsmuseet)

Photo: https://natmus.dk/typo3temp/GB/79ddaffb7a.jpg

Ovo je nešto što se ne sme propustiti po sunčanom, ili barem relativno suvom ipak je ovo Danska, danu. Voz B od glavne stanice ili Nørreport stanice ka Hillerød-u, vožnja traje 20-25 min izlazi se na stanici Sørgenfri, cena karte za voz je 60 kruna za odrasle, 30 za decu, uz rejsekort 25 kruna za odrasle i 13 kruna za decu. Dakle u pitanju je muzej na otvorenom u gradu Lyngby severno od Kopenhagena. Otvoren je 1897. godine i pokriva 40 hektara, i to ga čini jednim od najvećih i najstarijih muzeja na otvorenom na svetu. Muzej sadrži više od 100 građevina iz ruralnih sredina iz perioda 1650-1950. Sve zgrade su originalne i premeštane su sa svoje prvobitne lokacije, posebno čuvaju vetrenjaču koja se i dalje nalazi na svojoj izvornoj lokaciji. Muzej sadrži seoske objekte iz svih regiona Danske, uključujući mnoge od malih i udaljenih danskih ostrva kao što su Bornholm, Lese. Predstavljene su i zgrade sa Farskih ostrva, kao i nekadašnje danske imovine južnog Šlezviga u Nemačkoj i Scania i Halland u Švedskoj. Praktična instalacija pokazuje kako je svakodnevica prilagođena regionalnim uslovima života i dostupnosti materijala. Zgrade obuhvataju seosku kuću sa ostrva Lese prekrivenu morskom travom. U kolekciji su prikazani i svi društveni slojevi, od palate do siromaha, različitih vrsta objekata kao što su farme, mlinovi i radionice, kao i brojne profesije. Muzej uključuje šest mlinova uključujući mlin iz 1662. godine. Neke od mlinova redovno pokreću neki od dobrovoljaca iz cevovoda. 

Radno vreme: od 1. maja – 30. juna: 10-16h
                        od 1. jula – 12. avgusta: 10-17h
                        od 14. avgusta – 21. oktobra: 10-16h
Cena ulaznice: deca i mladi do 18 godina: gratis
                         Odrasli: 75 kruna
                         Porodična karta(bar jedno dete+odrasli): 60 kruna po osobi
                         U julu i do sredine avgusta cena karte za odrasle: 95 kruna; porodična: 80 kruna.

Piše: Miroslava Nikolić

Sve što želite da znate o testovima norveškog

Mnogo ljudi nas kontaktira s pitanjima o sertifikatu o poznavanju norveškog jezika na ovom ili onom nivou, i ispostavi se da vrlo često poseduju razne neproverene informacije. Uglavnom su polaznici zainteresivani da li mogu da dobiju neki sertifikat "kod nas" koji će važiti "kod njih". Istina je da sertifikati dobijeni u Srbiji mogu biti prihvaćeni od strane neke institucije ili poslodavca, ali nikako se ne mogu koristiti za sve potrebe. U određenim slučajevima se ispit iz poznavanja norveškog mora polagati isključivo u Norveškoj ili od skora pri Univerzitetu u Beogradu, ali i u tom slučaju je norveška institucija ta koja vrši ocenjivanje testova. Stoga smo rešili da vam u sledećem tekstu damo sve relevantne informacije o ovim testovima.

NORSKPRØVE (KOMPETANSE NORGE)

Na kom nivou je? 

Aktuelni testovi (levo) u odnosu na prethodne,
tzv. Norskprøve 2 i 3 (desno)

A1/A2, A2/B1 i B1/B2

Gde se može polagati?

Širom Norveške, mesta i ustanove gde se organizuje su poznati tek po početku prijave

Kad se može izaći na ispit?

Trenutno postoje tri roka: mart, maj/jun i novembar/decembar, tačne datume i rokove za prijavu možete videti ovde.

Iz čega se sastoji?

Pismeni deo testa se na svim nivoima sastoji od provere usmenog razumevanja (lytteforståelse), razumevanja teksta (leseforståelse) i samostalnog pisanja (skriftlig produksjon), s tim što sadržaj samih zadataka varira, u odnosu na nivo. Vi birate nivo koji prijavljujete, recimo da to bude A2/B1, ali ocena koju ćete dobiti može biti i A1, u izuzetnim slučajevima i B2. Sve u zavisnosti od učinka. Ono što je uvek isto i vezano isključivo za prijavljeni nivo je samostalno pisanje. U ovom delu treba opisati datu sliku (samo A1/A2 i A2/B1), napisati kraću molbu/žalbu na datu situaciju i treći deo je kraći esej na zadatu temu, obično vezanu za poznate teme sa kursa. Međutim, kada je u pitanju nivo B1/B2, tu nema slike, već samo pisma i eseja, a što se tiče tema, treba biti spreman na sve, jer se dešava da budu date razne aktuelne teme, od lova na kitove do bitkoina i nazad.

Usmeni test se polaže u dvoje (u izuzetnim slučajevima se može desiti da završite sami sa ispitivačima, u tom slučaju jedan od njih "simulira" para) i sastoji se iz opisivanja slike (samo A1/A2 i A2/B1), jednog pitanja gde treba nešto ispričati/prepričati (svi nivoi), diskusije sa drugim kandidatom (svi nivoi) i jednog problemskog pitanja, gde treba argumentima obrazložiti neki stav (samo B1/B2).

Ovde možete videti i uraditi primere testova, a u nastavku pogledati kako izgledaju sertifikati o položenom ispitu sa različitim rezultatima.

Sertifikat o položenom ispitu iz ispitnog roka maj/jun 2017. godine 

Dokaz o tome da B2 na svim delovima nije nedostižan rezultat

Izgled sertifikata iz ispitnog roka maj/jun 2016. godine

Osim dokaza o položenom ispitu, ovo je ujedno i dokaz da godine nisu prepreka.

Kome je neophodan?

Prema imigracionom zakonu, za dobijanje stalne boravišne dozvole (možete se prijaviti za nju nakon 3 godine stalnog boravka u Norveškoj) neophodan je samo A1/A2 nivo. Uprkos opšte uvreženom mišljenju, za većinu zanimanja zakon ne propisuje neophodan nivo jezika. Ipak, neki poslodavci će vam, u zavisnosti od posla kojim se bavite, tražiti B1 ili B2 nivo. Poslodavci koji insistiraju na ovom sertifikatu su uglavnom državne institucije, tj. opštine. Kod privatnih poslodavaca po pravilu nije potreban ovaj sertifikat, već isključivo da zadovoljite njihove kriterijume po pitanju jezika prilikom intervjua za posao.

Pored položenog čitanja, slušanja i pisanja, ista institucija organizuje i
polaganje ispita za sticanje norveškog državljanstva.

Izuzetak su medicinski radnici, koji prema novim propisima koji su stupili na snagu od 01.01.2017. moraju imati položen B2 nivo pre nego što uspeju da dobiju autorizaciju za svoju profesiju. Dakle, morate na ovom testu dobiti B2 na svim delovima, da biste stekli uslov da polažete ispite neophodne za autorizaciju diplome (Kurs i nasjonale fag, Fagprøve, Kurs i legemiddelhåndtering). Međutim, u praksi se dešava da se izlazak na ove ispite dopusti i kandidatima bez ispunjenog ovog uslova, recimo da imaju sertifikat o položenom B2 iz neke inostrane institucije ili "šarene" ocene na ovom testu, u slučaju da nema dovoljno kandidata koji imaju ispunjen ovaj uslov u potpunosti. Ukoliko ste već dobili autorizaciju, ovo za vas ne važi. Međutim ako imate samo licencu, takođe morate položiti B2, do roka određenom u rešenju koje ste dobili od Direktorata za zdravstvo (Helsedirektoratet). B2 nivo norveškog vam je takođe neophodan pri upisu na fakultet.

TEST I NORSK – HØYERE NIVÅ (BERGENSTESTEN)

Na kom nivou je? 

B2/C1

Gde se može polagati?

Širom Norveške, a odnedavno se može polagati i na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Kad se može izaći na ispit?

Postoje dva ispitna roka, prolećni i jesenji, ali sami datumi polaganja variraju od godine do godine, tačne datume za ovu godinu i rokove za prijavu možete videti ovde. 

Iz čega se sastoji?

Nalik na Norskprøve, i pismeni deo Bergenstesten-a ima razumevanje 25-30 kraćih dijaloga ili monologa na zaokruživanje (lytteforståelse), razumevanje teksta (leseforståelse) i samostalno pisanje (skriftlig produksjon), s tim što pored toga sadrži i deo „Gramatika, reči i izrazi“ poznatiji pod nazivom „Parovi rečenica“ (Parsetninger). Zadatak iz usmenog razumevanja se na Bergenstesten-u sastoji iz 2 dela, prvi deo čine kratki dijalozi „na zaokruživanje“, dok je drugi deo kombinacija usmenog razumevanja i samostalnog pisanja i zove se Referat. Kandidati slušaju dva puta snimljen intervju i zatim treba da napišu rezime, prateći smernice koje su im date. Razumevanje teksta se sastoji od nekoliko kraćih tekstova i pitanja uz njih, neka su na zaokruživanje a negde treba napisati odgovor. Parovi rečenica izgledaju tako što je data rečenica, a ispod nje slična, sa prazninom koju treba dopuniti tako da znači isto ili slično što i rečenica iznad. Ovde se mogu pojaviti i gramatička vežbanja, i izrazi sa B2 kursa, i građenje reči i razne druge jezičke začkoljice. Esej je na Bergenstesten-u jedna od glavnih tački spoticanja mnogih kandidata, jer treba da pokaže vladanje jezikom na akademskom nivou. Teme su raznovrsne i obično vezane za neke aktuelne debate u norveškom društvu.

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom Bestått na svim delovima

Na usmenom delu testa se bira jedna od 3 ponuđene društveno-aktuelne teme, od socijalnih medija, preko imigracije, sporta, tržišta nekretnina do ekološke i ekonomske politike. Zatim počinje prvi deo na kom kandidati dobijaju nekoliko slika koje treba opišu u dva minuta. Potom kandidati dobijaju jedan stav u okviru odabrane teme o kome treba da argumentuju svoje mišljenje. Imaju par minuta da pripreme izlaganje, a ono ne treba da traje duže od 5 minuta. Treći deo usmenog ispita protiče u vidu razgovora gde ispitivač postavlja dodatna pitanja o temi kako bi se razvio dijalog, a tu se ocenjuje njihova sposobnost da vode formalan dijalog, da slušaju, da se drže teme i da daju relevantne pojmove. Ovaj deo traje od 6-8 minuta. Ukoliko učinak bude na granici položenog, daje se dodatni zadatak koji najčešće podrazumeva opis neke ilustracije ili dijagrama sa nekim podacima. Trajanje je po potrebi.

Kome je neophodan?

Nakon što je Kompetanse Norge (nekadašnji Vox) uveo B1/B2 test, veoma je malo onih kojima je zaista neophodan Bergenstest. Većinu stvari za koje vam je neophodan B2 nivo možete obaviti i uz položen Norskprøve sa rezultatom B2 na svim nivoima. Jedina prednost Bergenstesten-a sada je što ako dobijete ocenu „Godt bestått“, odnosno ako postignete C1 nivo na nekom ili svim delovima, dobićete više poena pri upisu na fakultet. Sa položenim Norskprøve sa B2 rezultatom na svim nivoima dobijate ocenu 4 iz norveškog prilikom upisa na fakultet, dok sa Bergenstesten-om možete dobiti i 5 (ako dobijete ocenu „Godt bestått“ na 3-4 dela) ili čak 6, što je maksimalna ocena (ako dobijete ocenu „Godt bestått“ na svim delovima). Dakle, ukoliko planirate studije u Norveškoj, preporučujemo da polažete Bergenstesten, ali ipak budite svesni da je postizanje ovih rezultata prilično teško, i da ih mnogi postignu tek nakon par godina života u Norveškoj. Za pisanje eseja je potrebna posebno temeljna i ozbiljna priprema.

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom
Godt bestått na slušanju i Bestått na preostala četiri

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom
Godt bestått na čitanju i Bestått na preostala četiri

TRINN 3

Na kom nivou je? 

B2/C1

Gde se može polagati?

Na Univerzitetu u Oslu, nakon aktivnog učešća na kursu/letnjoj školi

Kad se može izaći na ispit?

Postoje dva semestra i letnja škola, u svakom slučaju je pre izlaska na ovaj ispit neophodno pratiti predavanja na univerzitetu.

Iz čega se sastoji?

I ovde isto postoji razumevanje govora (lytteforståelse), s tim da je malo drugačije koncipirano u odnosu na gorepomenute testove. Sluša se jedan duži tekst, i tek nakon odslušanog teksta se dobiju pitanja. Zatim ima razumevanje teksta sa gramatikom (leseforståelse og grammatikk) gde se i jedno i drugo testira na jednom tekstu dužine od oko 600 reči. I na kraju ide samostalno pisanje eseja od oko 300 reči (stil). Međutim, tokom kursa se moraju predavati eseji prema dinamici koju odrede predavači i to sve predstavlja uslov za izlazak na sam završni ispit, uključujući i jedan duži obavezni rad.

Na usmenom delu kandidati prvo treba da odbrane taj rad, a nakon toga sledi ispitivanje na neku od tema koja je bila sastavni deo obrađenog tokom kursa.

Kome je neophodan?

Ovaj test je alternativa gorepomenutim koju biraju uglavnom kandidati kojima je potrebna i intenzivna priprema za test ili ako se "datumski" ne uklapaju sa održavanjem nekog drugog ispita na odgovarajućem nivou. Međutim, sam koncept je onima koji rade malo "nezgodan", jer podrazumeva dosta rada na kursu, što im sa poslom nekad bude teško ili nikako uklopivo, te je izlazak na neki od prva dva ispita prvi izbor za većinu. Ovaj ispit se ocenjuje na skali od A do E kao položen, odnosno F kao nepoložen. Medicinskim radnicima sa visokim obrazovanjem obično traže ocenu B ili C na ovom testu, a u slučaju da kandidat ne položi ima pravo da izađe još jednom što je uračunato u ceni kursa.

Prva strana diplome sa Univerziteta u Oslu o položenom ispitu Trinn 3

Druga strana diplome sa Univerziteta u Oslu sa ocenama na pojedinim delovima i brojem stečenim EBPS-bodova

A ŠTA MI RADIMO? 
Mi vršimo pripremu za polaganje svih ovih testova sa visokim procentom prolaznosti na njima. Sve slike diploma u tekstu pripadaju našim bivšim polaznicima, a objavljene su uz njjihovo odobrenje. Njima se ovom prilikom zahvaljujemo što su upotpunili naš tekst, a vi ako želite da budete korak bliži jednoj takvoj diplomi, dođite da vas pripremimo najbolje moguće.

Pišu: Sofija&Sandra