Švedski izumi 2

U sledećoj epizodi skandinavskih izuma čitajte o stvarima koje (skoro) svako od nas koristi (skoro) svaki dan. Zahvaljujući Švedima.

Rajsfersluš ili cibzar (Blixtlås eller dragkedja)

Uvodna scena švedskog filma?
Photo: dhgate.com

Za mnoge osobe sa našeg govornog područja, ovo je pre svega pravopisni i izgovorni izazov. Šta ćemo kad nismo bili dovoljno kreativni da smislimo neku praktičniju reč za ovaj inače veoma praktičan izum. Kao što je slučaj i kod mnogih drugih izuma, i ovaj je prvobitno patentiran u ne naročito praktičnom obliku. Te rajsferšlus koji mi danas poznajemo nije verzija koju su Amerikanac Elias Huve 1851. godine i njegov sledbenik Vajtkomb Džadson 40 godina nakon toga petentirali, već unapređenu verziju koju je razvio Šveđanin Gideon Sundbek tek 1913. godine. Uostalom, bilo je potrebno i vremena da ljudi prihvate da popularnu dugmad može adekvatno da zameni niz metalnih (a kasnije i plastičnih) zubaca i patent koji ih spaja i razdvaja klizeći preko njih. Svoj proboj je doživeo kada je američka vojska odlučila da ga stavi na svoje uniforme, a potom 1930-ih godina je postao sastavni deo dečje odeće praćen reklamnom kampanjom koja ga predstavlja kao nešto što omogućava deci da se samostalno obuku.

Dobrobit: 9 – U proseku je potrebno 50 puta manje vremena da se zakopča odevni predmet pomoću cibzara nego pomoću dugmića
Zabava: 6 – Dobro dođe kao ubica vremena tokom dosadnih predavanja ili telefonskih razgovora. Dok se ne zaglavi.
Profit: 4 – Oboren sa 7 od kako su Kinezi počeli da ga proizvode.


Coca Cola flaša (Coca-Colas flaska)

Reklamni poster iz 1936. godine
Photo: coca-colacompany.com

Ova flašica je danas u svetu, čak i u mraku, toliko prepoznatljiva da se bez preterivanja može nazvati najpopularnijom ambalažom na svetu. Uprkos činjenici da je pre nekog vremena proslavila i svoj 100. rođendan. Ovu konturu je dizajnirao Aleksandar Samuelson 1915. godine, a tada verovatno nije nije mogao da pretpostavi da će ovaj dizajn u jednom trenutku postati ikona popularne kulture. Verovatno je tome doprineo masovni marketing ove kompanije, gde posebno mesto zauzimaju reklamne fotografije sa tadašnjim selebritijima Merilin Monro i Elvisom Prislijem koji piju kolu iz ove ambalaže. Osim toga je jedan drugi Šveđanin, Hadon Sundblom, zaslužan i za kreaciju Deda Mraza kakvog ga sada zamišljamo, jer ga je prvi put nacrtao u reklamnoj kampanji za Coca Colu 1931. godine i u narednih 30 godina je nastavio da ga crta kako cuga iz ove flašice. A kao takva, ova flaša je inspirisala i neke slikare koji su joj dali i umetničku vrednost. Salvador Dali je, primera radi, bio prvi umetnik koji ju je oslikao u delu "Poetry in America", a potom je to učinio i Endi Vorhol na slici "The Grocery Store".

Dobrobit: 2 – Ako pitate pobornike zdravog života, jedna velika nula, jer nam je svima poznato da je piće koje se prodaje u ovoj ambalaži dobro jedino za skidanje kamenca i rđe.
Zabava: 10 – Uprkos dobrobiti, ima li danas ijedne žurke bez čuvenog crnog soka?
Profit: 10+ – Sve što treba da znate o profitu Coca Cola kompanije 

Podvodni propeler (Propeller til fartyg)

Klasičan brodski vijak sa tri lopatice
Photo: krmsradio.com

Sledeća kreacija inženjerske nacije je prvobitno patentirana kako bi unapredila rad brodova i čamaca, ali je ubrzo našla primenu i u konstrukciji vazduhoplova. Iako je više naučnika radilo na ovoj ideji počev od kraja 18. veka, nijedan od tih uređaja nije bio zaista primenljiv u praksi, sve do verzije koju je razvio Jon Erikson 1836. godine.  Iako je taj svoj izum patentirao, i montirao ga na jedan omanji engleski brod, on u Engleskoj nije bio naročito zapažen. Jer ko je još lud da pomisli da stara dobra jedra i vesla imaju adekvatnu zamenu? Međutim, kada je tri godine kasnije prvi veći parobrod sa njegovim propelerima savladao Atlantski okean, može se reći da su propeleru odata i prva priznanja. Međutim do tada se već toliko smorio da je rešio i sam da se ukrca na taj brod i ostavi svoju ženu u Evropi, a sam pokuša da nađe sebi neki novi život u Americi.

Dobrobit: 10 – Danas skoro da nema prevoznog sredstva koji ne koristi propeler.
Zabava: 2 – Naročito glavnim likovima snimaka poput ovog.
Profit: 9 – Jednostavna konstrukcija udružena sa niskim troškovima proizvodnje i održavanja čine ovaj proizvod vrlo isplativim.

Grafička kartica (Grafikkort)

Pikseli i podpikseli
Photo: interaction-design.org

Zaljubljenici u kompjuterske igrice svakako mogu da podignu spomenik tvorcu rešenja koje je računarsku grafiku dovelo do jednog sasvim novog nivoa. Ali priča oko ovog izuma je prilično komplikovana i ujedno i dokaz kako nije sve uvek onako kako se čini. Sada već dekica koji je zašao u osmu deceniju života, a "davne"  1981. godine mladić u najboljim godinama, Hokan Lans je izumeo i patentirao tzv. Data processing system and apparatus for color graphics display koji su proizvođači računara vrlo rado primenili prilikom izrade novih modela. Međutim, nijedan nije baš smatrao da bi bilo fer i korektno da plati licencu izumitelju. Zbog toga je Hokan narednih par decenija proveo u sudskim procesima u nameri da ostvari svoje (pre svega materijalno) pravo na ovaj izum. Japansku kompaniju Hitachi je dobio na sudu, nakon čega je potpisao ugovor sa IMB-om. Kompanije Dell, HP i Compaq su međutim koristile tehnologiju bez licence, ali su (srećom po njih) imale vrlo prefrigane advokate. Protiv njih je proces izgubio jer ih je tužio pod svojim ličnim imenom, dok je patent bio zaštićen pod imenom njegove firme Uniboard AB (čiji je jedini vlasnik i jedini zaposleni). Iako je imao još neke fantastične ideje, izgubio je volju da se bavi tim poslom, pa je sve nacrte prepustio grupi mlađih kolega da biju neke nove bitke.

Dobrobit: 10 – Svako dodatno objašnjenje je suvišno.
Zabava: 10 –  Videti dobrobit.
Profit: ??? – Pričamo li o Lansu ili američkim kompanijama?

Pejsmejker (Pacemaker)

Rentgenski snimak grudnog koša sa pejsmejkerom.
Photo: livestrong.com

Usko stručno govoreći, prvi pejsmejker je nastao u procesu evolucije, ili za pristalice ove druge teorije – stvorio ga je Bog. Možda niste ni znali, ali pejsmejker svi koji su živi imaju, a u pitanju je skup ćelija koje proizvode specifične ritmičke impulse i time upumpavaju krv u srce i kontrolišu sinusni ritam. Međutim, kod nekih osoba ove ćelije baš ne rade taj posao kako treba, a one svoj produženi životni vek mogu da zahvale švedskom doktoru medicine po imenu Rune Elmkvist koji je 1958. godine uspeo da razvije ovu tehnološku protezu koja predstavlja savršen spoj medicine i elektronike. Njegov saradnik na ovom izumu je bio hirurg Oke Sening, isto Šveđanin, koji je ujedno izveo prvu operaciju ugradnje pejsmejkera iste godine u Stokholmu. Ova spravica se sastoji od generatora koji se ugrađuje u najvećem broju slučajeva u predeo levog ramena i elektrode koja se sprovodi do srca, a kroz koju se sprovode električnei impulsi. Potom se ona programira (sada se to čini eksterno) tako da reguliše rad srca svakog pojedinačnog pacijenta dajući optimalan ritam. Zahvaljujući jodo-litijumskoj bateriji, današnji pejsmejkeri mogu da traju i preko deset godina.

Dobrobit: 10 – Umreti mlad nije dobro.
Zabava: 10 – Umreti mlad nije ni zabavno.
Profit: 10 – Umreti mlad nije ni isplativo (osim možda za osiguravajuće kuće).

Piše: Aleksandra Milovanović