Danski izumi 1

Prošle sedmice ste čitali o nekim norveškim izumima i jednom "izumu", a sad stigoše na red i Danci. Iako površinski mala zemlja, osim strastvenog biciklizma, recepta za sreću, Danska ima i pokoji izum kojim može pred svetom da se pohvali. Mnoge od njih koristimo svakodnevno i ne znajući odakle potiču.

Panoramski pogled s nekog mesta na Grenlandu.
Photo: Google Map screenshot

Google Maps – Gugl Mape

Svako ko je krenuo put neke destinacije, a nije siguran kako da najlakše i najbrže do nje i stigne, verovatno je prvo izguglao željeno mesto. Do pre 15 godina nismo baš imali opciju da o mestu saznamo toliko preciznih informacija iz prve ruke, ali zahvaljujući dvojici braće iz Danske, sad možemo mnogo toga da saznamo udobno smešteni u fotelji. Google Maps je internet servis mapa koji je razvio Google. Nudi satelitski snimak, ulični prikaz – street map, 360° stepeni panoramskog prikaza ulica, trenutno stanje okolnog saobraćaja – Google traffic, kao i planiranje ruta za kretanje pešice, kolima, biciklom ili javnim prevozom sa vrlo preciznim vremenskim računicama. Google Maps je prvobitno bio C++ desktop program koji su dizajnirali Lars i Jens Eilstrup Rasmusen u kompaniji Where 2 Technologies. U oktobru 2004. godine, kompaniju je preuzeo Google koji je program preveo u aplikaciju. Nakon svih dodatnih unapređivanja geoprostorne vizuelizacije podataka i analizatora trenutnog stanja u saobraćaju, Google Maps je pušten u rad februara 2005. godine. Google Maps danas nudi API (Application programming interface), koji omogućava dostupnost mape putem drugih internet stranica (trećeg lica), i nudi lokator urbanim poslovnim i drugim organizacijama raznih zemalja širom sveta.

Dobrobit: 10 – ko nema u vugla ima u gugla

Zabava: 10 – za mnoge je ovo jedinstvena prilika da uživaju u panoramskom pogledu sa obale najsevernije danske provincije

Profit: 10 – svako dodatno objašnjenje je suvišno

Lego kocke

Moto kompanije Lego Group
"Samo najbolje je dovoljno dobro."
Photo: lego.com

Svima nam je poznat ovaj brend, danas jedan od pet najuspešnijih proizvođača u svetu. Ali da li znate da je kompanija Lego postojala čitavih deset godina pre nego što je uvela danas u celom svetu dobro poznatu igračku? Kada je Ule Kirk Kristiansen 1932. godine započeo posao u svom rodnom selu Billundu u Danskoj, kompanija se bavila proizvodnjom stepenica, daski za peglanje, stolica i pored svega toga i drvenih igračaka. Tada je brojala svega 6-7 radnika. Tek 1934. godine igra reči LEG GOdt (igraj se dobro) postaje ime firme. Jedna od njihovih poznatih drvenih igračaka je drvena patka koju je LEGO predstavio 1935. godine. Tokom 40-ih godina prošlog veka, kompanija prolazi kroz

Legova drvena patka
Photo: lego.com

uspone i padove, a ono što je najznačajnije za ovaj period u kompaniji je svakako izbacivanje plastičnih igračaka na tržište 1948. godine, među kojima su prvi bili riba i mornar, ali do 1949, proizvodilo se preko 200 različitih vrsti igračaka. Tada se prvi put pojavljuju kocke koje su nam i dan danas dobro poznate. Bilo je i drugih proizvođača kocki, ali nijedan drugi proizvođač nije kao Lego usepo da dizajnira kockicu koja se tako dobro drži zajedno (a istovremeno i lako razdvaja). Tek su kasnije saznali da ime kompanije u prevodu sa latinskog znači Ja spajam. Kompanija je 1958. godine dobila patent za dizajn kockice.

Dobrobit: 10 – LEGO® filozofija obogaćuje život deteta dobrim kvalitetom

Zabava: 10 – svi LEGO proizvodi su bazirani na osnovnoj filozofiji učenja i razvoja kroz igru

Profit: 10 – procenjuje se da se danas u svetu koristi oko 300 milijardi Lego kockica

Insulin

Insulin danas
Photo: lifescript.com

A ako se vratimo malo dalje u prošlost, doći ćemo do jednog potpuno drugačijeg, ali za čovečanstvo možda i korisnijeg pronalaska. Iako je Kanađanin Fredrik Banting prvi put 1921. godine izolovao insulin iz psećeg pankreasa, danski naučnik, Avgust Krogh toliko je doprineo poboljšanju njegove proizvodnje u Danskoj, da se on smatra ključnom figurom u veštačkom razvoju i kasnije masovnoj proizvodnji ovog hormona. Jedan od rezultata njegovog rada bio je osnivanje Laboratorije Nordisk Insulin 1923. godine, koja je kasnije postala deo Novo Nordiska. Osim toga, Avgust Krogh je za otkrivanje kapilarnog regulatornog mehanizma u skeletnim mišićima nagrađen Nobelovom nagradom 1920. godine.
Dobrobit: 10 – milioni života su uspešno produženi zahvaljujući ovoj supstanci

Zabava: 1

Profit: 10 – čak i ako izuzmemo teorije zavere o profitu farmaceutskih kompanija

Zvučnik – Højttaleren

Jedan od prvih modela zvučnika
Photo: pinterest.com

Idemo još koju godinu unazad, na početak 20. veka. Badnje veče 1915. godine, publika koja je brojala oko 75.000 ljudi stajala je ispred zgrade Gradske kuće u San Francisku, posmatrajući danskog pronalazača Pitera L. Jensena pri demonstraciji prvog zvučnika. Oduševljenje se širilo masom, dok je glas tada popularne operske pevačice izlazio iz zvučnika i bojio vazduh, publika je prisustvovala istorijskom trenutku! Danas praktično ne možemo zamisliti svakodnevicu bez veštački generisanog zvuka, tako da nam je teško zamisliti količinu oduševljenja koja je preplavila taj skup. Prvi zvučnik mogao je da emituje zvuk do distance od oko 1,5 kilometara, ali je vremenom tehnologija napredovala i ta razdaljina bivala sve veća. U S.A.D.-u je Jensen proglašen za danskog Edisona, i dan danas njegovo ime krasi neke od najskupljih, najekskluzivnijih brendova zvučnika. Bilo kako bilo, nemili događaji koji su usledili vezani za ratove u 20. veku, su ga primorali da izjavi žalost zbog svog doprinosa nauci, uvidevši na koji način su razni diktatori, pa među njima i Hitler, iskoristili njegov izum kao oruđe za širenje sopstvene propagande. Ali to valjda bude pre ili kasnije sudbina svakog izuma.

Dobrobit: 7 - osim ako ste komšija studenata koji svako veče prave žurke, onda 0

Zabava: 10 - kako bi svet bio tih bez EXIT-a i sličnih muzičkih festivala

Profit: 10 - izguglajte malo profite muzičke i filmske industrije koje bez ovoga ne bi bilo

Pisaća lopta – Skrivekuglen

Jedan od prvih modela pisaće polulopte
Photo: wikipedia.org

Ovaj predak današnjih kompjutera izmišljen je 1865. od strane danskog sveštenika i nadzornika na Kraljevskom institutu gluvih u Kopenhagenu, Rasmusa Maling-Hansena. Zahvaljujući spisima njegove ćerke znamo da je on eksperimentisao sa postavljanjem slova na porcelanskoj polulopti dok mu je zet merio vreme kucanja u različitim kombinacijama. Najveću brzinu pisanja postigao je smestivši samoglasnike sa leve, a suglasnike sa desne strane. "Jedina" mana je bila ta što niste mogli da čitate ono što ste napisali pre nego što bi pismo bilo završeno. Moling Hansen je izložio tu svoju "loptu" za pisanje na nekoliko velikih izložbi 1870-ih, a na svetskim izložbama u Beču i Parizu je dobio i nagrade. Uprkos relativno dobroj prodaji u sedamdesetim i osamdesetim godinama 19. veka, pisaća lopta nikada nije postala komercijalni uspeh. Postojala je jaka konkurencija, uključujući i američku mašinu Remington, koja je bila znatno jeftinija i bolje izreklamirana, iako je pisanje na njoj inicijalno bilo nešto sporije zbog zglobnog položaja i QWERTY tastature. Poslednji model ove lopte predstavljen je na velikoj umetničkoj i industrijskoj izložbi u Kopenhagenu 1888. godine, a danas je veoma cenjena isključivo među kolekcionarima i muzejima.

Dobrobit: ? – da li iko zna kako bi svet izgledao da ovo nije nikad ni izmišljeno?
Zabava: 4 – ipak je obogatila ponudu Danskog tehničkog muzeja
Profit: 5 – računa se da kolekcionarski primerak ovog čuda staje oko 200.000 danskih kruna

Piše: Miroslava Nikolić, prof. danskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija