Danski izumi - Vol. 2

Danas pročitajte još malo o danskim doprinosima svetu.

Karlsbergov kvasac

Moto kompanije Carlsberg:
Najverovatnije najbolje pivo na svetu.
Photo: the.drum

Za mnoge ljubitelje piva danski doprinos razvoju pivske industrije i nije neka novost. Ipak jedna od vodećih svetskih pivnica je iznela toliko poznatih piva od kojih ste mnoga možda i probali, a da niste znali da imaju zajedničko (dansko) poreklo: Carlsberg, Budweiser, Corona Extra, Grimbergen, Hoegaarten, Somersby (nije pivo, ali dovoljno blizu), Tuborg, Erdinger i mnoga druga. Međutim, svega toga verovatno ne bi bilo da davne 1877. godine, mikrobiolog Emil Kristian Hansen, jedan od mnogih zaposlenih u Karlsbergovoj Laboratoriji u Valbiju, u predgrađu Kopenhagena nije uzeo malo da eksperimentiše sa mikroorganizmima iz grupe gljiva. U svojoj potrazi i istraživanju za poboljšanjem pilsnera, otkrio je naime, da se kvasac koji se koristio u proizvodnji piva, zapravo sastoji od brojnih vrsta gljivica, koje mogu da se izoluju u čiste kulture. Ovo je kvalitet piva znatno poboljšalo da se bez preterivanja može nazvati revolucijom u pivskoj industrini. Kultura kvasca koju je Hansen izdvojio je Saccharomyces Carlsbergensis, a ona danas se koristi u izradi lagera kako u Karlsbergovoj pivari u Danskoj i u mnogim drugim pivarama sveta.

Korist: 10 Kako bismo inače podnosili vrelo leto, šta bismo ponudili majstorima koji nam kreče dnevnu sobu i kako bismo zalili dobar roštilj inače?
Zabava: 10 I kako bismo išta proslavili?
Profit: 10 Pivo ne izlazi iz mode, a rastući broj novih ’’koncept’’piva i pivnica potvrđuje upravo to.

Elektromagnetizam

Ovako bi nekako izgledao elektromagnetizam da nije nevidljiv.
Photo: elektromagnetisme.no

#Throwback Čas fizike: Elektromagnetna sila jedna je od četiri osnovne interakcije u prirodi koja se bla, bla, bla... Ko je ovo učio u školi, verovatno zna, a ko nije teško da će ga sad zainteresovati. Prvobitno su elektricitet i magnetizam smatrani dvema različitim silama sve dok danski naučnik, Hans Kristijan Ersted, pripremajući se za večernje predavanje 21. aprila 1820. godine, nije zapazio nešto zanimljivo. Dok je postavljao svoje materijale, primetio je da je igla na kompasu odstupala od magnetnog severa kada god bi uključio ili isključio baterijsku lampu koju je koristio. Odstupanje ga je ubedilo da magnetna polja zrače iz svih strana žice koja provodi električnu struju, baš kao svetlost i toplota i time je utvrdio direktnu vezu između naelektrisanja i magnetizma. Danas se elektromagnetizam koristi u raznim oblastima poput radiologije, mašinstva i svakako fizici u vidu računanja uz pomoć elektromagnetnih jedinica.

Korist: 10 Ne možemo izbrojati sve aparate koji danas rade po ovom principu
Zabava: 5 Naročito svima koji su protiv svoje volje ovo morali da uče u školi 
Profit: ? Nekadašnja gasna industrija Dong u Danskoj je nakon privatizacije promenila ime u čast ovog velikog danskog naučnika i danas se zove Ørsted. Ova vest je bila jedna od udarnih u 2017. godini, između ostalog, jer su potomci gospodina Ersteda tužili i pokušali da promene ime ili bar dobiju nekakvu nadoknadu na korišćenje porodičnog imena. Koliki profit može da se dobije ostaje nam da saznamo.

Suva olovna baterija

Unutrašnji izgled suve olovne baterije.
Photo: upsbatterycenter.com

Da li ste znali da baterije koje koristimo u mobilnim telefonima, laptopovima, tabletima, igračkama nisu novotarija 21, pa čak ni 20. veka? Prva baterija na svetu je napravljena još davnih 1880-ih, a za njenu izradu je zaslužan danski naučnik Vilhelm Helesen, vodeći se modelom ćelije fransuskog naučnika Leklanša. A iako ste možda i znali da je prva baterija ovako stara, verovatno niste i da je u procesu njene izrade ovaj čika koristio ni manje ni više nego brašno! Pomoću njega je pretvorio elektrolite u pastu, učinivši ih time lakšim za prenos. Godine 1887. zajedno sa Valdemarom Ludvigsenom otvorio je Hellesen fabriku u Kopenhagenu i već tokom 1890-ih izvozili su baterije u preko 50 zemalja. Danas su najveći izvoznici baterija verovatno Kinezi, ali Danci i uprkos tome ubiraju dobar profit od ovog svog izuma.

Korist: 10 Osvrnite se oko sebe i izbrojte uređaje u vidokrugu koji koriste baterije
Zabava: 8 Osim ako ste roditelji dece kojima omiljene igračke ispuštaju iritantne zvuke zahvaljujući  ovim izumu
Profit: 10 Siguran. 

Bluetooth

Logo sastavljan od slova H i B napisanim runskim pismom.
Photo: ideaexchange.org

Bluetooth je danas sastavni deo svakog mobilnog telefona i velikog dela drugih uređaja, i nema potrebe posebno raspravljati o njegovoj svrsi. Uglavnom se priča svodi na to da nam olakšava život i smanjuje broj žica u našem okruženju. A pre nego što poznavaoci tematike osude stavljanje Bluetooth-a u tekst sa danskim izumima, priznajemo da je on zapravo otkriće švedske kompanije Ericsson. Ali samo ime izuma vodi do vikinškog kralja Haralda Plavozubog (Harald Blåtand) koji je bio inspiracija za ime. Oni koji uče danski jezik možda prepoznaju reči u njegovom imenu ‘blå’ što znači plava i ‘tand’ odnosno zub, odakle vidimo bukvalni prevod ‘Bluetooth.’ ,,Legenda kaže’’ da je Erikson pri smišljanju imena tada nove tehnologije posmatrao Kralja kao metaforu. Naime Harald Plavozubi je poznat po tome što je ujedinio Dansku i Norvešku u Hrišćanstvu u periodu kasnog 9. veka, isto kao što Bluetooth ujedinjuje tehnologiju danas. A otkuda mu plav zub – za to možda stomatolozi imaju neko razumno objašnjenje!

Korist: 8 Zbogom kablovi!
Zabava: 8 Vidi «zabavu»
Profit: 8 Iako je kompanija 2001. godine bila registrovana kao neprofitna, to se ubrzo promenilo.

Rukomet

Photo: DHF - Jan Christensen, denmark.dk
Karin Mortensen zadaje gol koji Danskoj donosi olimpijsko zlato.

Nekad davno u antičkoj Grčkoj igralo se nešto što je podsećalo na rukomet. Moderna verzija, ona koju mi poznajemo, je međutim razvijena u nešto severnijem delu Evrope, naime u Danskoj, Nemačkoj i Švedskoj. Iako postoje mnoga neslaganja oko toga kome bi zaista trebalo da pripadnu zasluge za ovo, većina istoričara ipak tvrdi da je danski sportista, Holger Nielsen, imao najveću ulogu u postavljanju pravila i strukturiranju same igre. Sve i da neko ovo ospori, činjenica je da je ova igra visoko kotirana i popularna, kako među muškarcima tako i među ženama u Danskoj! To se možda može i naslutiti i iz postignutih fantastičnih rezultata (što naročito Srbija dobro pamti kada joj je Danska rezultatom 19-21 u 2012. godini oduzela titulu evropskog prvaka), ali i činjenice da je ovaj sport spada u obavezne aktivnosti u svim osnovnim i srednjim školama, kako u Danskoj, tako i u mnogim drugim državama.

Korist: 9 U zdravom telu zdrav duh.
Zabava: 9 Nekome da igra, nekome da gleda.
Profit: 7 Ipak nije fudbal.

Piše: Miroslava Nikolić