Ako ste krenuli da učite neki od skandinavskih jezika, sasvim sigurno ste imali prilike da zaključite da obiluju složenicama. Najčešće se sastoje od 2 reči, nešto ređe od 3, ali imamo i kapitalnih primera koji su dogurali čak do Ginisove knjige rekorda, kao što je slučaj sa norveškom minoritetsladningsbærerdiffusjonskoeffisientmålingsapparatur. Ok. Pre nego što definitivno dignete ruke od učenja skandinavskih jezika, napominjemo da ovo nije baš gradivo A1 nivoa, iako stoji da princip funkcionisanja složenica treba što pre savladati radi uspešnog usvajanja jezika i izbegavanja raznih nesporazuma. Ako ste zaboravili kako se tumače složenice, pročitajte jedan naš stariji tekst na ovom linku. Ako vam je to poznato gradivo, i ubeđeni ste da možete relativno lako da se služite njima, slobodno nastavite sa čitanjem. I to bez bojazni da ćemo pričati o nekim novim primercima za Ginisa.
Sva sreća pa se ova reč nađe u prvim lekcijama početnog nivoa kada polaznici retko i razmišljaju o ovom konceptu spajanja reči, pa jednostavno reč nauče tako "u paketu". Sva sreća. Pre nego što pomislite da Šveđanin koji ponese smörgås na posao sa namerom da ga pojede u pauzi za užinu zapravo za jedan dan pojede godišnji budžet sudanske šestočlane porodice ili eventualno ima ozbiljan poremećaj metabolizma, pogledajte rečnik. Norvežani i Danci su za ovo jelo definitivno napravili normalnu složenicu, pa lepo odmah čovek zna šta da očekuje kad mu ponude smørrebrød/smørbrød (puter + hleb). A kako i kada je guska došla na mesto kriške hleba, nije definitivno utvrđeno.
2.
prest (sveštenik)
U jednom od tekstova o norveškoj geografiji piše kako norveška na karti izgleda kao rumpetroll. Možda ima veze sa Trampovom prozivkom država koje je nazvao "shithole countries"? Nema, knjiga je iz vremena dok je dotični bio zvezda rijalitija. Čitali smo i o tim trolovima, ali nekako mislim da nemaju dugačke vratove i pozadinu veličine trokrilnog ormana. Istini za volju, možemo naći barem pet evropskih zemalja čiji oblik više podseća na zadnjicu od Norveške. Ipak nije sporna rečenica autora gorepomenutog udžbenika. Sporno je mentalno stanje osobe koja je ova dva pojma povezala u naziv vodozemčevog mladunčeta.
moder (majka) +
Ako ste imali tu sreću da se obrete u Norveškoj tokom decembra (ili nesreću da u tom periodu nešto pokušate da završite), sigurno ste primetili da već od početka meseca svi pominju jul. Iako mnogi Norvežani nesumnjivo čeznu za letnjim suncem tokom ovog mračnog, zimskog perioda, vi dobro znate da oni ne pričaju o mesecu julu. Prodavnice vrve od specijalizovanih božićnih artikala (juleøl, julekaker), kupuju se božićni pokloni (julegaver), pišu čestitke (julekort), sve firme organizuju Božićne jedenke i pijanke (julebord), i sve u svemu taj Božić predstavlja vrlo bitan praznik za Norvežane. Ali zar baš toliko da Norvežani imaju i jednu specijalnu sobu u kući posvećenu proslavi Božića? Pa ne baš.
1.
smör (puter) + gås (guska)
 |
| Vad ser du på bilden? En smörgås. Photo credit: paulinewagstrom.se |
smörgås - sendvič
2.
+ krage (kragna)
präst (sveštenik)
Priča jednog stranca u Švedskoj: "Koleginica s posla je baš nešto pričala kako su joj divne prästkragar na balkonu. Jesam do sad imao prilike da vidim koliko su Švedi uvrnuti što sisaju onaj snus (iliti duvan za žvakanje), idu bez potkošulje na minusu, ali da drže svešteničke kragne na balkonu, e to je već definitivno novi nivo ludila. A koleginica baš simpatično deluje. Ali ono, možda je samo udata za sveštenika kome balkon služi umesto ormana?" Međutim sa komšinicom je sve u savršenom redu.
 |
| Pa i nije da ni malo ne liči. Nego su sveštenici u međuvremenu uveli nove modne trendove. |
prästkrage/prestekrage – Bela rada
3.
rumpe (guzica) + troll (trol, mitsko biće iz skandinavskog folklora)
U jednom od tekstova o norveškoj geografiji piše kako norveška na karti izgleda kao rumpetroll. Možda ima veze sa Trampovom prozivkom država koje je nazvao "shithole countries"? Nema, knjiga je iz vremena dok je dotični bio zvezda rijalitija. Čitali smo i o tim trolovima, ali nekako mislim da nemaju dugačke vratove i pozadinu veličine trokrilnog ormana. Istini za volju, možemo naći barem pet evropskih zemalja čiji oblik više podseća na zadnjicu od Norveške. Ipak nije sporna rečenica autora gorepomenutog udžbenika. Sporno je mentalno stanje osobe koja je ova dva pojma povezala u naziv vodozemčevog mladunčeta.
 |
| - Gde živiš sada? - Pa tu negde kod punoglavčevog desnog oka. |
rumpetroll - punoglavac
4.
kirke (crkva)
+ gård (dvorište, imanje)
kyrko (crkva)
Ako čujete da Skandinavac priča o dedi koji je na ovom ili onom kyrkogård/kirkegård, ne bi trebalo da pomislite da je reč o neobično religioznom pretku koji je rešio da slobodno vreme provede u molitvi blizu Gospodove ispostave na zemlji. Skandinavci danas generalno nisu toliko religiozan narod i odlazak u crkvu je uglavnom rezervisan za Badnji dan. Ali ako pogledamo ovu reč u istorijskoj perpektivi, itekako ima logike, jer su ranije isključivo crkvena dvorišta bila mesta gde su se vršili određeni religiozni obredi. Iako su postoje i novije reči za ovaj pojam, ova je nekako ipak ostala favorit.
 |
| Hopperstad crkva sa dvorištem Photo: visitnorway.fr |
kyrkogård/kirkegård – groblje
5.
Roskilde (grad 30 km zapadno od Kopenhagena) + syge (bolest)
Na prvom času smo učili: Hvad hedder du? Jeg hedder Tariq. Hvor kommer du fra? Jeg kommer fra Tyrkiet. Hvor bor du nu? Jeg bor i Roskilde nu. Na drugi čas nastavnik je bio sprečen da dođe. Njegov zamenik je rekao: Han har Roskildesyge. Dakle, otputovao je u Roskilde? Za njega bi verovatno bolje bilo da jeste, pošto je ovako jedina deonica puta koju je prevalio ona od kauča do toaleta. Ali na sreću kroz par dana biće kao nov. Samo s malo manje lepih iskustava nego da je zapravo otputovao do Roskildea. Ali isto to je važilo i za trećinu populacije ovog grada 1935. godine (od kojih je deo sigurno završio na kirkegård), kada je naziv ovog grada našao svoje mesto u ovoj složenici.
Roskildesyge – stomačna infekcija koju izaziva norovirus
6.
mor (majka) + kake (kolač)
kaka (i ovde je kolač, nije nešto drugo)moder (majka) +
kage (kolač)
Kažu da kada se tri žene nađu u društvu, u jednom trenutku će sasvim sigurno doći na red teme poput dlakavih nogu, spremanja hrane i ostalih "ženskih" stvari. Ako slučajno budete jedna od njih u društvu Skandinavki koje krenu da pričaju o najnovijim trendovima da se "mamin kolač" suši ili zamrzava, nemojte pomisliti da je reč o receptima za poslastice koje ako se konzerviraju na gorepomenute načine, mogu da se konzumiraju i posle dužeg vremena. Ni ako eventualno spomenu 39-godišnju Ingvild (o kojoj je pisao i VG) koja ga je svojevremeno zakopala u bašti, znajte da nije reč o prikrivanju kulinarskih promašaja. Ne pomišljajte na kolače čak ni ako pomenu izvesne holivudske dive koje su ovaj kolač jele sirov.
 |
| Photo credit: Tori Lind Kjellstad Hyggelig drittsekk |
morkake/moderkaka/morkage - placenta
7.
fad (posuda, činija) + bamse (plišani meda)
Iz nje piješ, posudom se zove, a posuda nije. Prija kad ga gladiš dlanom, pliš nije. Može i da ti ugrozi bezbednost, medved nije. Šta jeste? A koliko je jak fadbamse morao biti da jednom Dancu deluje kao sasvim razumna reč za piće u kome je uživao prethodnih xy sati? Mi odgovor imamo samo na prve tri zagonetke.
 |
| Jeg kan godt lide Carlsbergs øl! |
fadbamse - točeno pivo
8.
drick (piće) + peng (novac)
penger (novac)
drikke (piće) +
penge (novac)
Pare za piće, kinta za cugu, keš za cirku, lova za šljoku? Ništa od navedenog. Zakonski propisi u svim skandinavskim zemaljama su generalno usaglašeni oko toga da ovaj novac ne treba da se daje posebno, već da treba da bude uključen u pruženu uslugu. Znači, ako plaćate pivo, vi dajete pare za piće, a po zakonu drickpeng/drikkepenge(r) je uključen u cenu piva. Možda je to jedan od razloga zašto pivo u skandinavskim kafanama toliko skuplje nego bilo gde na svetu. A i nećemo ih prozivati za ovu malo nelogičnu složenicu, ipak su je prepisali od komšija Nemaca.
 |
| Photo: mx.dk |
drickpeng/drikkepenge/drikkepenger - bakšiš
9.
jord (zemlja) + gubbe (čiča)
jord (zemlja) + gubbe (čiča)
Zašto bi neko pravio čikice od zemlje? Možda je ova reč nastala 2007/2008 godine kada je Švedsku zadesila najtoplija zima od kako je merenja temperature, i kad je veći deo države sneg zaobišao. A pošto oni zimsku idilu ne mogu da zamisle bez jednog impozantnog Sneška (snögubbe), onda su bili prinuđeni da naprave Blatka. Lep pokušaj objašnjenja, ali ni blizu. Ono što znamo je da je ova kovanica mnogo starija i od najtoplije zime i klimatskih merenja uopšte. Ali ostaje večna misterija kom tačno Šveđaninu, kad i kako je palo na pamet da jedna slatka i sočna voćka kao što je jordgubbe liči na zemljanog čiču.
 |
| Var är jordgubben, till höger eller vänster? |
jordgubbe - jagoda
10.
rom (soba) + jul (Božić)
Ako ste imali tu sreću da se obrete u Norveškoj tokom decembra (ili nesreću da u tom periodu nešto pokušate da završite), sigurno ste primetili da već od početka meseca svi pominju jul. Iako mnogi Norvežani nesumnjivo čeznu za letnjim suncem tokom ovog mračnog, zimskog perioda, vi dobro znate da oni ne pričaju o mesecu julu. Prodavnice vrve od specijalizovanih božićnih artikala (juleøl, julekaker), kupuju se božićni pokloni (julegaver), pišu čestitke (julekort), sve firme organizuju Božićne jedenke i pijanke (julebord), i sve u svemu taj Božić predstavlja vrlo bitan praznik za Norvežane. Ali zar baš toliko da Norvežani imaju i jednu specijalnu sobu u kući posvećenu proslavi Božića? Pa ne baš.
romjul – period između 26. i 31. decembra.
11.
toalett (toalet ili toaleta) + stol (nije sto, već stolica)
Pišemo za domaći sastav na temu "Moja kuća". Kaže Mitt hus. Idemo od spavaće sobe. Taman da se pohvalim ovim novim Ikeinim toaletnim stočićima! Jag har två toalettstolar i mitt sovrum. Sad ću da napišem i da su pored kreveta. De är vid sidan av sängen. Moram još nešto da dodam tu da nastavnica vidi kako razbijam ovaj švedski. Recimo da tamo stavljam telefon kad idem na spavanje. Jag brukar lämna min telefon där innan jag lägger mig. Eto, savršeno. Ina nastavnica da se oduševi sastavom!
 |
| Ole sitter på toalettstolen och läser en avis. |
toalettstol - klozetska šolja
12.
jern (gvožđe)
+ teppe (tepih)
jærn (gvožđe)
Ako se slučajno spremate za usmeni ispit iz norveškog ili danskog, trebalo bi da imate pripremljenu neku frazu kojom ćete kupiti sebi vreme, nekako opravdati svoje neznanje i na kraju krajeva ubiti tu krajnje neprijatnu tišinu u slučaju da vam se jezik zaveže u čvor, a mozak iznenada pređe u hibernaciju. I tu stupa na scenu jernteppe/jærnteppe! Naravno da ne znači da na ispit sa sobom treba da ponesete gvozdeni tepih i da nešto teatralno uradite s njim u datom trenutku. Niti će Samo recite ispitivaču da ga imate i poverovaće vam. A verovatno ćete dobiti i poneki bod na svoju dovitljivost.
jernteppe/jærnteppe - blokada u mozgu
13.
lejon (lav)
+ tand (zub)
løve (lav)
+ tann (zub)
I za kraj ostade cvećka zvana lavlji zub. Međutim, skandinavski lavlji zubi nemaju baš puno veze sa lavovima. Osim činjenice da su veći deo svog života žuti. A ni sa zubima. Nije se još rodio taj koji je ovim zubima išta uspeo da pregrize. Ali leksikoni kažu da je naziv ovog cveta nastao tako što je nekoga oblik latice ovog cveta podsetio na krvoločne lavlje zube. Međutim, kao i sa napojnicom, nije ovo baš skandinavski izum, pošto ova kovanica izvorno potiče iz grčkog jezika i predstavlja prevod reči leontodon. A vi prosudite sami da li liče ili ne.
I za kraj ostade cvećka zvana lavlji zub. Međutim, skandinavski lavlji zubi nemaju baš puno veze sa lavovima. Osim činjenice da su veći deo svog života žuti. A ni sa zubima. Nije se još rodio taj koji je ovim zubima išta uspeo da pregrize. Ali leksikoni kažu da je naziv ovog cveta nastao tako što je nekoga oblik latice ovog cveta podsetio na krvoločne lavlje zube. Međutim, kao i sa napojnicom, nije ovo baš skandinavski izum, pošto ova kovanica izvorno potiče iz grčkog jezika i predstavlja prevod reči leontodon. A vi prosudite sami da li liče ili ne.
 |
| Ma da. Nema razlike. |
lejontand/løvetand/løvetann - maslačak
Piše: Sandra & Co
Нема коментара:
Постави коментар