Danski izumi - Vol. 2

Danas pročitajte još malo o danskim doprinosima svetu.

Karlsbergov kvasac

Moto kompanije Carlsberg:
Najverovatnije najbolje pivo na svetu.
Photo: the.drum

Za mnoge ljubitelje piva danski doprinos razvoju pivske industrije i nije neka novost. Ipak jedna od vodećih svetskih pivnica je iznela toliko poznatih piva od kojih ste mnoga možda i probali, a da niste znali da imaju zajedničko (dansko) poreklo: Carlsberg, Budweiser, Corona Extra, Grimbergen, Hoegaarten, Somersby (nije pivo, ali dovoljno blizu), Tuborg, Erdinger i mnoga druga. Međutim, svega toga verovatno ne bi bilo da davne 1877. godine, mikrobiolog Emil Kristian Hansen, jedan od mnogih zaposlenih u Karlsbergovoj Laboratoriji u Valbiju, u predgrađu Kopenhagena nije uzeo malo da eksperimentiše sa mikroorganizmima iz grupe gljiva. U svojoj potrazi i istraživanju za poboljšanjem pilsnera, otkrio je naime, da se kvasac koji se koristio u proizvodnji piva, zapravo sastoji od brojnih vrsta gljivica, koje mogu da se izoluju u čiste kulture. Ovo je kvalitet piva znatno poboljšalo da se bez preterivanja može nazvati revolucijom u pivskoj industrini. Kultura kvasca koju je Hansen izdvojio je Saccharomyces Carlsbergensis, a ona danas se koristi u izradi lagera kako u Karlsbergovoj pivari u Danskoj i u mnogim drugim pivarama sveta.

Korist: 10 Kako bismo inače podnosili vrelo leto, šta bismo ponudili majstorima koji nam kreče dnevnu sobu i kako bismo zalili dobar roštilj inače?
Zabava: 10 I kako bismo išta proslavili?
Profit: 10 Pivo ne izlazi iz mode, a rastući broj novih ’’koncept’’piva i pivnica potvrđuje upravo to.

Elektromagnetizam

Ovako bi nekako izgledao elektromagnetizam da nije nevidljiv.
Photo: elektromagnetisme.no

#Throwback Čas fizike: Elektromagnetna sila jedna je od četiri osnovne interakcije u prirodi koja se bla, bla, bla... Ko je ovo učio u školi, verovatno zna, a ko nije teško da će ga sad zainteresovati. Prvobitno su elektricitet i magnetizam smatrani dvema različitim silama sve dok danski naučnik, Hans Kristijan Ersted, pripremajući se za večernje predavanje 21. aprila 1820. godine, nije zapazio nešto zanimljivo. Dok je postavljao svoje materijale, primetio je da je igla na kompasu odstupala od magnetnog severa kada god bi uključio ili isključio baterijsku lampu koju je koristio. Odstupanje ga je ubedilo da magnetna polja zrače iz svih strana žice koja provodi električnu struju, baš kao svetlost i toplota i time je utvrdio direktnu vezu između naelektrisanja i magnetizma. Danas se elektromagnetizam koristi u raznim oblastima poput radiologije, mašinstva i svakako fizici u vidu računanja uz pomoć elektromagnetnih jedinica.

Korist: 10 Ne možemo izbrojati sve aparate koji danas rade po ovom principu
Zabava: 5 Naročito svima koji su protiv svoje volje ovo morali da uče u školi 
Profit: ? Nekadašnja gasna industrija Dong u Danskoj je nakon privatizacije promenila ime u čast ovog velikog danskog naučnika i danas se zove Ørsted. Ova vest je bila jedna od udarnih u 2017. godini, između ostalog, jer su potomci gospodina Ersteda tužili i pokušali da promene ime ili bar dobiju nekakvu nadoknadu na korišćenje porodičnog imena. Koliki profit može da se dobije ostaje nam da saznamo.

Suva olovna baterija

Unutrašnji izgled suve olovne baterije.
Photo: upsbatterycenter.com

Da li ste znali da baterije koje koristimo u mobilnim telefonima, laptopovima, tabletima, igračkama nisu novotarija 21, pa čak ni 20. veka? Prva baterija na svetu je napravljena još davnih 1880-ih, a za njenu izradu je zaslužan danski naučnik Vilhelm Helesen, vodeći se modelom ćelije fransuskog naučnika Leklanša. A iako ste možda i znali da je prva baterija ovako stara, verovatno niste i da je u procesu njene izrade ovaj čika koristio ni manje ni više nego brašno! Pomoću njega je pretvorio elektrolite u pastu, učinivši ih time lakšim za prenos. Godine 1887. zajedno sa Valdemarom Ludvigsenom otvorio je Hellesen fabriku u Kopenhagenu i već tokom 1890-ih izvozili su baterije u preko 50 zemalja. Danas su najveći izvoznici baterija verovatno Kinezi, ali Danci i uprkos tome ubiraju dobar profit od ovog svog izuma.

Korist: 10 Osvrnite se oko sebe i izbrojte uređaje u vidokrugu koji koriste baterije
Zabava: 8 Osim ako ste roditelji dece kojima omiljene igračke ispuštaju iritantne zvuke zahvaljujući  ovim izumu
Profit: 10 Siguran. 

Bluetooth

Logo sastavljan od slova H i B napisanim runskim pismom.
Photo: ideaexchange.org

Bluetooth je danas sastavni deo svakog mobilnog telefona i velikog dela drugih uređaja, i nema potrebe posebno raspravljati o njegovoj svrsi. Uglavnom se priča svodi na to da nam olakšava život i smanjuje broj žica u našem okruženju. A pre nego što poznavaoci tematike osude stavljanje Bluetooth-a u tekst sa danskim izumima, priznajemo da je on zapravo otkriće švedske kompanije Ericsson. Ali samo ime izuma vodi do vikinškog kralja Haralda Plavozubog (Harald Blåtand) koji je bio inspiracija za ime. Oni koji uče danski jezik možda prepoznaju reči u njegovom imenu ‘blå’ što znači plava i ‘tand’ odnosno zub, odakle vidimo bukvalni prevod ‘Bluetooth.’ ,,Legenda kaže’’ da je Erikson pri smišljanju imena tada nove tehnologije posmatrao Kralja kao metaforu. Naime Harald Plavozubi je poznat po tome što je ujedinio Dansku i Norvešku u Hrišćanstvu u periodu kasnog 9. veka, isto kao što Bluetooth ujedinjuje tehnologiju danas. A otkuda mu plav zub – za to možda stomatolozi imaju neko razumno objašnjenje!

Korist: 8 Zbogom kablovi!
Zabava: 8 Vidi «zabavu»
Profit: 8 Iako je kompanija 2001. godine bila registrovana kao neprofitna, to se ubrzo promenilo.

Rukomet

Photo: DHF - Jan Christensen, denmark.dk
Karin Mortensen zadaje gol koji Danskoj donosi olimpijsko zlato.

Nekad davno u antičkoj Grčkoj igralo se nešto što je podsećalo na rukomet. Moderna verzija, ona koju mi poznajemo, je međutim razvijena u nešto severnijem delu Evrope, naime u Danskoj, Nemačkoj i Švedskoj. Iako postoje mnoga neslaganja oko toga kome bi zaista trebalo da pripadnu zasluge za ovo, većina istoričara ipak tvrdi da je danski sportista, Holger Nielsen, imao najveću ulogu u postavljanju pravila i strukturiranju same igre. Sve i da neko ovo ospori, činjenica je da je ova igra visoko kotirana i popularna, kako među muškarcima tako i među ženama u Danskoj! To se možda može i naslutiti i iz postignutih fantastičnih rezultata (što naročito Srbija dobro pamti kada joj je Danska rezultatom 19-21 u 2012. godini oduzela titulu evropskog prvaka), ali i činjenice da je ovaj sport spada u obavezne aktivnosti u svim osnovnim i srednjim školama, kako u Danskoj, tako i u mnogim drugim državama.

Korist: 9 U zdravom telu zdrav duh.
Zabava: 9 Nekome da igra, nekome da gleda.
Profit: 7 Ipak nije fudbal.

Piše: Miroslava Nikolić

Šta nam govore neke od najpoznatijih Andersenovih bajki?

Za poznatog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena ljudi su čuli skoro svuda u svetu i sasvim sigurno pročitali barem neku od njegovih bajki. Pre tačno 183 godine na današnji datum, on je izdao svoju prvu zbirku sa svega četiri bajke, koja istini za volju te 1835. godine nije bila naročito zapažena. Ni on sam joj nije pridao neki veliki značaj. Prethodno se oprobao sa putopisima, pesmama, pa i jednim romanom, kasnije je napisao i neke drame, još par romana i putopisa, ali malo njih zna taj podatak, jer su ipak bajke bile te koje su mu donele svetsku slavu i prevode na više od stotinu jezika. A razlog tome je činjenica da su se njegove bajke umnogome razlikovale od narodnih bajki koje su imale uglavnom fiksni obrazac, likove koji su bili ili crni ili beli i naravno happy end.

Njegove bajke su dakle bile avangardne za to vreme. I svakako je njihova velika umetnička vrednost razlog tome što neke od njih i dan danas nalaze svoje mesto u skoro svakoj zbirci bajki za decu. Ali one nisu namenjene samo deci. Pojedine su toliko brutalne da bi deci zagarantovale jedino košmare. Tako se vremenom pojavilo bezbroj verzija njegovih bajki, a u nastavku sledi naša analiza onih originalnih danskih tekstova koje je sam čika Hans pisao.

1. Ružno pače (Den grimme Ælling) 

Ajoj, crna ja, šta li to doneh na svet!
Photo: therenegade.com.au

Glavni lik:

Labud koji se izlegao iz jajeta (niko nema pojma kako) dospelog na seosko imanje gde su živele patke (i ostala živinska bagra)

Ostali likovi:

Mama-patka, ostala živinska bagra, mačak, seljak, jato labudova

Fabula:

Na seoskom imanju se u gomili pačijih jaja našlo i jedno poveće iz kog se rodilo neko nezgrapno, sivo, te iz tog razloga prozvano Ružno pače. Mama, kao svaka dobra mama, pokušava da ga prihvati kao svoje, ali popusti pod pritiskom sredine koja ne može da smisli da pače može da bude tako gadno i sivo. Isteraju ga s imanja, ali ono hrabro krene u svet. Zamalo ga lovci skembaju, lovački pas rastrgne, nekako dođe do kolibe u kojoj živi baba sa kokoškom i mačkom. Zaključe da Ružno pače ne zna ni da nosi jaja, ni da prede, te da stoga ničemu ne služi, pa ga i odatle izbace. Ono se ne predaje i nastavlja dalje. Po prvi put u životu ugleda labudove, koji ga prosto fasciniraju. Dođe zima, upada u hibernaciju, skoro umire, ali ga spasi neki seljak. Seljakova deca hoće da se igraju s njim, ono pomisli da hoće da ga muče, ni ne čeka da ga oteraju, samo se izbaci napolje u potrazi za smislom života. Ugleda opet jato labudova, priđe im uverenja da je bolje i da ga oni pojedu, nego da ga ostala živina ceo život kljuca. Međutim skonta da baš liči na njih, oni mu kažu da je on u stvari labud, a ne patka. I prihvate ga kao svog najrođenijeg, nebitno što se rodio međ' patkama.

Poruke:

a) Nije bitno gde se rodiš, sve dok su ti mama i tata labudovi.

b) U životu moraš da prođeš kroz mnogo gadosti pre nego što ti se nešto lepo desi.

c) Ljudi i živina su goveda.

2. Carevo novo odelo (Keiserens nye Klær)

Hapsim te jer dovodiš cara na zao glas!
Photo: pobrunstad.no

Glavni lik:

Sujetni car koji je ima više odevnih kombinacija od današnje prosečne starlete

Ostali likovi:

dve varalice (koji se predstavljaju kao tkači), stari ministar, pučanstvo i jedan klinac

Fabula:

Jednog dana u carstvo dođu dvojica varalica koji tvrde da mogu napraviti tkaninu koja ima ne samo izvanredne šare, već i čudnu osobinu – da bude nevidljiva svakom čoveku koji je loš u svom poslu ili neizrecivo glup. Car, koga slabo zanima pozorište, lov i podanici uopšte, naravno biva očaran tom idejom. Pomisli kako je to super način da vidi ko je u carstvu sposoban, a ko ne. Ko pametan, a ko glup. I vest o tom projektu se brzo proširi. Tokom izrade tkanine, car odluči da poseti tkače i vidi kako napreduju. Ne vidi tkaninu, i prilično se iznenadi što prema tome ispada da je glup. Naravno to nikome ne priznaje, već šalje starog ministra koga smatra veoma mudrim. Ministar za trenutak pomisli da ga vid izdaje, što i ne bi bilo čudno budući da ga je vreme sustiglo. Međutim na kraju ipak ne odluči da prizna da ne vidi, već prenese caru da je tkanina vrh. Po završetku tog "iscrpnog posla", car dodeli "tkačima" viteški krst i titulu tkača plemića. I dođe konačno dan da se prošeta u svom novom odelu (i ujedno da vidi ko je sve u carstvu glup i nesposoban). I dok car paradira ispod baldahina go (ili valjda samo u gaćama), svi se dive novom odelu, i onda samo jedan klinac iz mase povika kako car nema ništa na sebi. Tata pokuša da opravda sina govoreći da je to "glas nevinog", ali masa skonta kako je klinac ipak u pravu. A car u svoj muci pomisli u sebi kako su oni ipak u pravu. Međutim kako sad da prizna da se zeznuo? Skonta da šta je, tu je, i da mora dovršiti svoj "hod srama".

Poruke:

a) Dok je ovaca, biće šišanja i za prevarante vune.

b) Ako imaš doživotni mandat, nebitno je koliko si glup i sujetan.

c) Slušajte decu, jedino ona imaju štošta pametno da kažu.

3. Mala sirena (Den lille Havfrue)

Da li je ovako Andersen zamišljao Sirenu i sestre joj,
možemo samo da pretpostavimo.
Photo: mojtv.net

Glavni lik:

Najmlađa od šest morskih princeza koja se zove Sirena

Ostali likovi:

Sirenine sestre, Sirenina baba, mladi, zgodni princ i jedna nasumična crnokosa devojka

Fabula:

Odmah da napomenemo da su režiseri kompanije Volt Dizni pre ekranizacije čuvene Arijel po svoj prilici pročitali Andersenovu Malu Sirenu samo do pola. Ili su pročitali do kraja, shvatili da u Americi neće da prođe toliko brutalnosti, pa se odlučili za klasičan happy end. Ali idemo redom. Morska princeza po imenu Sirena živela je ispod mora u zamku sa kompletnom porodicom. Baba ih je sve puštala da sa 15 godina izađu na površinu da vide čega ima tamo. Pod uslovom da nikom ne izlaze na oči. Kad Sirena napuni 15 godina, popne se na površinu i ugleda bezimenog, zgodnog princa na palubi jedrenjaka. Odjednom se spusti oluja. Brod se prevrne, Sirena ga dovuče do obale i sakrije se iza stene. Kako je baba zapovedila. Priđe mu neka isto bezimena crnka. Utom princ otvori oči. Naravno pomisli da ga je ona spasila sigurne smrti. Princ se vrati svojoj posadi, a Sirena svojoj podvodnoj ekipi. I sve bi bilo OK, da se ona nije zaljubila na prvi pogled i postala opsednuta princom. Toliko da odlazi do morske vračare da joj sredi da može da živi na kopnu. Dobije tri iskušenja, svako savlada. Ali bez obzira na to, dotična kaže da ako hoće da dobije noge, mora da se odrekne glasa. Sirena pristaje. Kaže dovoljno joj samo da živi kraj njega. Ode na kopno, uspe da pronađe princa, on se oduševi njenom lepotom. Ali svaki pokušaj razgovora propada. Čuje ga, ali ćuti. I tako joj se jednog dana poveri da on zapravo još od te nesreće na pučini traži onu bezimenu crnku, ubeđen da je zahvaljujući njoj živ, te da mu je ona jedina prava ljubav. Šta će, jadna, krene da mu nađe buduću ženu ne bi li ga usrećila. Uspe da je nađe, sredi im da se sretnu, oni se super skontaju i Sirena im poželi svu sreću. U međuvremenu Sirenine sestre pokreću akciju da je ponovo pretvore u morsku princezu, isto sredile nešto s vračarom. Vračara im daje iglu koju Sirena treba da zabode u srce princu i onda može da se vrati u more. Ona to ne može da uradi, već se pozdravi s njima dvoma, baci se u penušavo more i ode Bogu Aegiru na istinu.

Poruke:

a) Ako se nađeš u ljubavnom trouglu, najbolje prođeš ako ništa ne znaš.

b) Svaka trgovina sa đavolom se nesretno završi, ali ne po đavola.

c) Život je surov.

Piše: Aleksandra Milovanović

Male tajne (velikog) Kopenhagena

U današnjem tekstu ćemo pokušati da vas upoznamo sa prestonicom Danske, ali iz jednog nesvakidašnjeg ugla. Naime, u brošurama možete pročitati o impozantnim pogledima sa Kružnog tornja (Rundtaarn),  crkvi Spasitelja (Vor Fresels kirke), zgradi parlamenta, ringispilu u Tivoliju (jedan od najstarijih zabavnih parkova u Evropi); o pogledu na veliki most-tunel između Kopenhagena i Malmea, kraljevskoj rezidenciji Amalienborg. O velikim piscima, umetnicima koji su nekad i koji sad hodaju ulicama ovog grada, ljudima koji decu voze u kristijanija-biciklima u vrtić i školu, nebitno da li sija sunce, pada kiša, ili sneg. Sve ove stvari čine tu neku magičnu atmosferu Kopenhagena, ali ovde ćemo se pozabaviti nekim detaljima kojih retko ima u literaturi za turiste.

Realnost i očekivanja
Photo: newsoholic.com

Da krenemo od najveće atrakcije. Biciklisticke staze koje vode do gomile turista okupljenih sa svojim fotoaparatima i selfie stick-ovima oko spomenika Maloj sireni. Ta Mala sirena je bajka svetski poznatog Hansa Kristijana Andersena, po čijim je motivima snimljen i Diznijev dugometražni crtani film, a ovaj spomenik jedan je od simbola Kopenhagena. Treba ga posetiti. Problem je što ljudi imaju izvesna očekivanja kada je nešto simbol grada, pa i cele države. Mala sirena je zaista mala i ukoliko se za posećivanje ove atrakcije odlučite subotom posle podne u julu mesecu, okrenite se i vratite u hotel. Teško ćete je videti. Još jedna zanimljivost je da je glava spomenika bila žrtva vandala i to čak 2 PUTA! A ako Sirenu malo bolje zagledamo, možda i zaključimo zašto sami Danci uopšte nisu impresionirani ovim spomenikom, štaviše veliki broj će ga prokomentarisati kao ne naročito lepog.  

Jedan od lokala u ulici Istedgade - Madame Amour
Photo: stripclubguide.com

Idemo dalje, do jednog od mnogih starih delova grada, Vesterbro. On se pruža od glavne železnicke stanice (Hovedbanegården) do Zapadnog groblja (Vestre Kirkegård), a obožavaoce sage o čarobnjaku Hari Poteru će vrlo verovatno podsetiti na Kings Kros. Prvi meštani ovog dela grada bili su uglavnom radnička klasa. Jedna od popularnih ulica koja i danas svedoči o istoriji ovog dela je Istedgade. Ovo je bio tzv. crveni distrikt sa više bordela u okolnim zgradama iako je danas ovo jedan od traženijih i prestižnijih delova grada za život. Najstariji zanat nije međutim u potpunosti ugašen, danas doprinosi tome da pojedini stranci (naravno ne ovi željni ove vrste avanture) pomalo izbegavaju ovaj kraj i logično radije se okreću poznatim turističkim atrakcijama u centru grada. 

Trg Tove Ditlevsen
Photo: magasinetkbh.dk

Ako se nastavi niz Istedgade, posle stecišta seksualnih komercijalnih radnica, nailazi se na prefinjene restorane, galerije, cvećare i butike. Nakon ovog poteza sa papreno skupim restoranima, dolazi se do hipsterskih kafića gde se za 10 danskih kruna može dobiti čitanje pesme od strane barmena (Byens bogcafe), piće u nekom od barova, ili obići neki od povoljnih bike shopova, prodavnica polovne odeće i knjiga i sl. U neposrednoj blizini se nalazi i čuveno mesto za izlaske, nekadašnji fabrički prostor za proizvodnju mesa, tzv. Mesni grad (Kødbyen). Ono što se na samom kraju nalazi jeste porodični kvart, sa osnovnom školom gde stanuje mnogo porodica sa malom decom. Eto šta sve može da stane u 1km dugu ulicu! 

Ne pričinjava vam se, zaista je skučeno kao što izgleda.
Photo: lav-det-selv.dk

Ovaj deo grada se uglavnom odlikuje starom gradnjom, i neke od tih zgrada i dan-danas stoje postojano i prkose zubu vremena. Stanovi u starim zgradama su bili pravljeni za radnike, te nisu imali zasebna kupatila i toalet nego su oni bili smešteni u podrumu. Nekima je poznata borba za kupatilo sa ukućanima, a sad zamislite to isto sa celim komšilukom zgrade od po 4-5 spratova. Kada su u nekom trenutku u 19. i 20. veku ljudi počeli da ugrađuju kupatila u svoje stanove, morali su biti kreativni kako ne bi izgubili na prostoru u već relativno malim stanovima. Najpopularnije rešenje bilo je tuš u toaletu, međutim bilo je onih koji su imali i neke svoje ideje te su tuš izgradili u dnevnoj sobi. (Ovo je istinita priča jedne devojke koja je iznajmila stan u jednoj od ovih zgrada. U 21. veku.) I dan danas, ovi stanovi, iako potpuno moderno opremljeni, imaju najčudnija kupatila, a kade i tuš-kabine koje mi poznajemo su izuzetno retke. Njihova prednost je što se korisnici ne moraju brinuti oko ribanja kupatila - ionako ga peru svaki dan dok rade na ličnoj higijeni. A ako ne verujete slici, pogledajte na snimku kako jedno takvo kupatilo izgleda.

Piše: Miroslava Nikolić

Skandinavski vs. nordijski

Jedna od prvih stvari koje ste sigurno primetili je da sve zemlje Severne Evrope imaju jedan te isti šablon na zastavama koje se jedino razlikuju u bojama. Ove zastave su ujedno i pokazatelj koliko su ove države međusobno blisko povezane, kako istorijski, tako i kulturološki u jedan u svetu veoma specifičan region.

S leva na desno: danska, islandska, švedska, norveška i finska zastava.
Photo: kininfo.no

I opet, kada govorimo o ovom regionu, tu se u upotrebi mogu čuti različite odrednice, koje se ponekad ne koriste dovoljno precizno. Ukoliko bismo, što bi se reklo, hteli da idemo u sitna crevca ili da cepidlačimo u strogo geografskom smislu, jedine zaista skandinavske države jesu Norveška i Švedska, jer se upravo one nalaze na Skandinavskom poluostrvu. Ipak, ove države se gotovo ni u jednom kontekstu ne mogu posmatrati odvojeno od Danske, čija se teritorija prostire na poluostrvu Jiland i okolnim ostrvima. Sve tri zemlje dele zajedničku istoriju, kulturu, a može se, doduše malo slobodnije reći, i jedan jezik.

Kako nordijske mačke mjauču. 
Photo: Pinterest

Istina, sva tri jezika imaju svoje specifičnosti, ali isto tako u velikoj meri imaju zajedničku leksiku i gotovo identične gramatičke šablone i konstrukcije. I možda najvažnije od svega, govornici ovih jezika, doduše uz nešto manji napor i prilagođavanje izgovora mogu u velikoj meri da se međusobno (spo)razumeju, pa i da vode razgovor koji je dosta složeniji od banalnih tema, poput onoga što ste doručkovali ili kukanja na vremenske (ne)prilike. Iz tog razloga, kada govorimo o Skandinavskim zemljama, tada uglavnom podrazumevamo upravo ove tri gorenavedene zemlje: Dansku, Norvešku i Švedsku.

Nordijske zemlje
Photo: Pinterest

Ova odrednica se ponekad ne koristi dovoljno precizno, pa se s vremena na vreme može čuti da se pod njom misli još i na Finsku i Island. U tom slučaju je bolje koristiti termin Nordijske zemlje (od reči Norden što znači sever). Severnoevropske zemlje  je kao odrednica tokom poslednjih decenija postala dosta fleksibilna. Neko pod tim podrazumeva Nordijske zemlje plus Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje opet podvodimo pod Baltičke zemlje, ali s druge strane, u mnogim izvorima one se navode kao deo Istočne Evrope. Istini za volju, one jesu malko „istočnije“, a i bile su u sastavu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Sve te tri zemlje danas kao da sistematski rade na brisanju tog dela svoje istorije i ulažu velike napore da ih ne stavljaju u isti koš sa Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom i Rusijom. Sličnu situaciju imamo i kada govorimo o skandinavskim i nordijskim jezicima. Skandinavski jezici su isključivo germanski jezici koji se koriste u ovom regionu, odnosno danski, norveški, švedski (zarad preciznije terminologije, njih nazivamo još i kontinentalni skandinavski jezici), farski (ili ferojski), islandski. S druge strane, nordijski jezici (pod kojim neko opet podrazumeva isključivo skandinavske jezike) su svi jezici ovog regiona i obuhvataju već pomenute skandinavske jezike, finski, laponski (ili samiski) koji ima više različitih dijalekata i koji se ponekad posmatraju i kao zasebni jezici (na osnovu međusobnog (ne)razumevanja), potom kvenski (jezik Kvena, etničke grupe koja vodi poreklo od Finaca koji su emigrirali sa severa Finske i Švedske na teritoriju današnje severne Norveške tokom XVI veka), finsko-švedski (zaseban vid švedskog koji se govori na zapadu Finske), i na kraju grenlandski koji pripada eskimsko-aleutskoj jezičkoj porodici.

Levo: Izgled današnje zastave Grenlanda usvojen 1985. godine
Desno: Predlog zastave za nordijskim krstom (koji je u tesnoj trci zamalo nadglasan)
Photo: Wikipedia

Ponovo, slična problematika je i sa šablonom koji viđamo na zastavama ovih zemalja, kao i teritorija koje u njihovom sastavu uživaju izvesnu autonomiju. Svih pet zastava na sebi imaju tzv. skandinavski (a ponegde stoji i nordijski) krst, čiji se kraci pružaju do ivica zastave. Specifičnost šablona je u tome da je vertikalni deo krsta, odnosno  vertikalna pruga pomerena više ulevo, prema jarbolu, tako da njene ivice sa leve strane sa ivicama zastave formiraju dva kvadrata. Prva zastava sa ovim krstom bila ja zastava Danske (Danneborg), najstarija državna zastava koja je i dalje u konstantnoj upotrebi od XIII veka, i čiji su šablon potom usvojile i blago izmenile sve ostale države ovog regiona. Za nastanak ove zastave vezuje vezuju se jedno zanimljivo predanje i jedan bitan datum u danskoj istoriji – 15. jun 1219. godine. Tog dana odigrala se Bitka kod Lindanisa, odnosno današnje estonske prestonice, Talina. Ova bitka bila je samo jedna u nizu bitaka u okviru Livonskog krstaškog rata (jednog od Severnih krstaških ratova), vođenog na tlu ondašnje srednjovekovne Livonije (današnja Letonija i Estonija), poslednje oblasti gde stanovništvo i dalje nije primilo hrišćanstvo. Tada su sukobile vojska pod vođstvom danskog kralja Valdemara II Pobednika (u nekim izvorima i Valdemar II Osvajač) sa jedne i estonske vojske sa druge strane.

Valdemar II Pobednik
 Photo: Wikipedia

Prema ovom predanju, nedaleko od bojnog polja, na jednom brežuljku, nalazio se Anders Sunesen, nadbiskup iz Lunda. Sunesen je sve vreme tokom ove bitke proveo na kolenima, u molitvi za pobedu danske vojske. Predanje dalje kaže da je danska vojska bila u prednosti sve vreme dok su njegove ruke bile podignute ka nebu. Kada bi zbog umora morao da spusti ruke, Estonci bi počeli da jače nadiru i time primoravaju protivnika na povlačenje. Kako je vreme prolazilo, pored nadbiskupa su smenjivali vojnici koji su mu pridržavali ruke kako bi se osigurala pobeda Danaca. U jednom trenutku kada je danska vojska bilo gotovo na ivici poraza, nadbiskup, sada već na izmaku snage, počeo je da preklinje Boga za čudo. Tada je među danske vojnike niotkuda sa neba pala crvena zastava sa belim krstom, i oni su pod to istom zastavom uspeli da potisnu pagansku estonsku vojsku i izvojevaju pobedu u ovoj bici. Istorijska činjenica je ipak malo dosadnija. Na strani danske vojske borili su i pripadnici Malteškog odreda, čija zastava izgleda ovako:

Malteška zastava
Photo: orderofmalta.int

Ostale zemlje samo su nadalje pratile šablon koji je korišćen na danskoj zastavi. U sećanje na ovu bitku, počevši od 1912. godine, 15. jun se u Danskoj obeležava kao Dan Valdemara (valdemarsdag). Ovom prazniku su se nekada posebno radovala deca, jer je sve do 1948. godine to bio dan kada nije bilo nastave u školi. Danas je to ono što u Srbiji zovemo „praznik koji se obeležava radno“. Ovaj isti datum je takođe značajan zbog jednog drugog događaja u novijoj danskoj istoriji. Nedugo po završetku Prvog svetskog rata, 15. juna 1920. godine, nakon održanog referenduma, Danskoj je i formalno pripojen južni deo poluostrva Jiland, koji se do tada nalazio u sastavu Nemačke i koji je dugo vremena bio predmet spora između ove dve zemlje. Taj dan je poznat i kao Genforeningsdag, odnosno Dan ujedinjenja.

Danska sada poziva svoju decu, zbogom zauvek, nemačka orlušino!
Photo: stamps.dk

Piše Nemanja Vidaković

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

5 najčuvenijih detektiva u skandinavskoj književnosti

Iako Skandinavci detektivske romane najradije čitaju tokom prolećnog raspusta, pa su s tim u vezi skovali i naročit termin påskekrim, „uskršnji krimići“,  ovo zimsko pretpraznično i praznično doba predstavlja pravu priliku za putovanje u svet nordijskog noara. Reč je o književnom, ali i televizijskom i filmskom žanru koji nam, uz zamršene misterije u ravni sa svetskim dometima kriminalističkog žanra, nudi i uvid u razne aspekte modernog skandinavskog društva i donosi niz originalnih junaka, tragača za istinom i pravdom. 

Detektivi u skandinavskim kriminalističkim romanima međusobno se veoma razlikuju. Za sve kojima je svet nordijskog noara sasvim nepoznat teren na polju književnosti, kao i za one koji su se upoznali s jednim serijalom iz tog univerzuma, pa se pitaju gde mogu naći još toga, nudimo lične karte petoro najslavnijih detektiva iz pera skandinavskih pisaca, uz putokaz od koje knjige treba početi: 

1. Kurt Volander

Kenet Brana kao Volander u istoimenoj britanskoj seriji.
Izvor: bbc.uk

Debitovao: 1991.
Nacionalnost: švedska
Uzrast: 43 godine
Status: sveže razveden, ima odraslu ćerku i dementnog oca
Ljubav: opera
Poroci: alkohol i loša ishrana
Narav: sklon izlivima besa
Zanimanje: policijski komesar
Istražuje: ubistva
Na teritoriji: Istad, Skone, Švedska
Supermoć: Volander je običan, normalno nenormalan čovek, podložan svim boljkama i nedaćama koje mogu zadesiti sve nas. Zato ga i volimo.
Odakle početi: Ubice bez lica. Kod nas je prevedeno ukupno sedam romana.

Hening Mankel
Izvor: bokon.se

O piscu:

Hening Mankel (1948–2015) bio je dramaturg i pisac, celog života dosledan u političkom angažmanu protiv rata, rasizma, društvenog raslojavanja i siromaštva na teritoriji nekadašnjih kolonija. Mankel se tu nije zadržavao na vatrenim rečima, već je i obilato donirao dobrotvorne organizacije koje pomažu najugroženijima u svetu.

2. Smila Jaspersen

Debitovala: 1992.

Džulija Ormond u ekranizaciji Osećaja gospođice Smile za sneg
Izvor: imdb.com

Nacionalnost: Polu-Eskimka, polu danska bogatašica
Uzrast: 37 godina
Status: do samog kraja neizvestan
Ljubav: sneg i led
Poroci: čaj od nane
Narav: skandinavski suzdržana, eskimski spontana
Zanimanje: glaciolog
Istražuje: smrt jednog dečaka iz komšiluka 
Na teritoriji: Danske i Grenlanda
Supermoć: pa, osećaj za sneg.
Odakle početi: Osećaj gospođice Smile za sneg. Tu se priča i završava. Na neki svoj način...

Peter Heg
Izvor: wikipedia.org

O piscu:

Danski književnik Peter Heg (rođ. 1957) nije imao nameru da piše detektivski serijal, pa to nije ni učinio. Ipak, njegova Smila ga je, i samo jednim romanom, dovela u sam svetski vrh kriminalističkog žanra i pokrenula trend internacionalnih i visokobudžetnih ekranizacija skandinavskih krimića. 

3. Konrad Sejer

Debitovao: 1995.

Sejera i njegovog mladog pomoćnika Skarea na norveškoj
televiziji tumače Bjern Sundkvist i Kristijan Skolmen
Izvor: ReadingBlog

Nacionalnost: norveška, ali rođen u...
Uzrast: u najboljim godinama, tj. sredovečan
Status: udovac, ima odraslu ćerku, usvojenog unuka i velikog psa
Ljubav: zakon i red
Poroci: jedna cigareta i jedna čaša viskija u smiraj dana
Narav: učtiv, odmeren, saosećajan
Zanimanje: policijski inspektor
Istražuje: ubistva, otmice - sve što mora
Na teritoriji: ruralne Norveške
Supermoć: skače iz aviona. Doduše, s padobranom. Ali u tim godinama!
Odakle početi: Ne osvrći se. Kod nas je prevedeno ukupno tri romana.

Karin Fosum - norveška kraljica krimića
Izvor: roxelana.org

O piscu: 

Karin Fosum (rođ. 1954) je norveška „kraljica krimića“. Uz detektivske romane, Fosum piše i poeziju, a radila je i kao taksista i medicinska sestra. Veliki žiri lista Dagblade proglasio je 2009. njen roman o Sejeru Nevesta iz Mumbaja najboljim norveškim krimićem svih vremena.

4. Hari Hule

Debitovao: 1997.

Majkl Fasbender kao Hari Hule u ekranizaciji romana Sneško.

Izvor: imdb.com

Nacionalnost: norveška
Uzrast: 32 godine
Status: u stalnom pokušaju da se skrasi
Ljubav: pank i rok muzika, filmovi iz sedamdesetih
Poroci: Hule, slično Sejeru, rado konzumira džim bim i kamel cigarete. Ali, za razliku od starijeg kolege, to čini u bilo koje doba dana i u neograničenim količinama.
Narav: sklon melanholiji i bekstvu iz stvarnosti putem opijata
Zanimanje: policijski (viši) inspektor, uz povremene pokušaje promene karijere (profesor, uterivač dugova)
Istražuje: ubistva, mahom serijske prirode
Na teritoriji: Osla, Norveške, Afrike, Australije i Jugoistočne Azije
Supermoć: Hule vidi sve što treba već na prvom uviđaju. Ali mu treba vremena da otrezni šta je video.
Odakle početi: Slepi miš. Kod nas je prevedeno svih 11 romana.

Ju Nesbe
Izvor: wikipedia.org

O piscu

Ju Nesbe (rođ. 1960) je nesuđeni fudbaler, školovani ekonomista, nekadašnji broker, uspešni pop muzičar, novinar, pisac i planinar. Već za prvi roman o Huleu nagrađen je Zlatnim revolverom kluba Riverton za najbolji norveški krimić u datoj godini, a otad niže nagrade u Norveškoj, Skandinaviji i širom sveta. I Nesbeov roman Crvendać, treći u seriji o Huleu, proglašen je za najbolji norveški kriminalistički roman svih vremena, ovog puta od žirija Norveške državne televizije 2004. godine.

5. Lisbet Salander

Debitovala: 2005.

Numi Rapas tumači Lisbetin lik u švedskim
filmskim ekranizacijama trilogije Milenijum.
Izvor: schneeblog.com

Nacionalnost: švedska
Uzrast: 24 godine
Status: nedefinisan, naročito po pitanju novinara Blumkvista s kojim sarađuje u istragama
Ljubav: sve što vole mladi
Poroci: v. gore 
Narav: agresivna i osvetoljubiva usled tegobnog odrastanja
Zanimanje: hakerka
Istražuje: ubistva, korporativni kriminal, ali i vlastito, mračno poreklo
Na teritoriji: Stokholma i sajber svemira
Supermoć: fotografsko pamćenje
Odakle početi: Muškarci koji mrze žene, što je prvi deo trilogije Milenijum. Kod nas je prevedeno svih pet romana o Lisbet.

Gde ja stadoh, ti produži.
Stig Lašon i David Lagerkranc.
Izvor: metro.se

O piscu: 

Stig Lašon, švedski novinar i pisac, nameravao je da napiše deset romana o Lisbet, ali je naprasno preminuo 2004. u 51. godini, usred rada na četvrtoj knjizi. Prvi roman je objavljen godinu dana kasnije i Lašonu je posthumno doneo nagradu Stakleni ključ za najbolji skandinavski krimić. Lašonov rad nastavio je njegov kolega i zemljak David Lagerkranc (rođ. 1962). Lagerkranc je dovršio četvrtu knjigu o Lisbet, a nedavno je objavio i petu.

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija

Danski izumi 1

Prošle sedmice ste čitali o nekim norveškim izumima i jednom "izumu", a sad stigoše na red i Danci. Iako površinski mala zemlja, osim strastvenog biciklizma, recepta za sreću, Danska ima i pokoji izum kojim može pred svetom da se pohvali. Mnoge od njih koristimo svakodnevno i ne znajući odakle potiču.

Panoramski pogled s nekog mesta na Grenlandu.
Photo: Google Map screenshot

Google Maps – Gugl Mape

Svako ko je krenuo put neke destinacije, a nije siguran kako da najlakše i najbrže do nje i stigne, verovatno je prvo izguglao željeno mesto. Do pre 15 godina nismo baš imali opciju da o mestu saznamo toliko preciznih informacija iz prve ruke, ali zahvaljujući dvojici braće iz Danske, sad možemo mnogo toga da saznamo udobno smešteni u fotelji. Google Maps je internet servis mapa koji je razvio Google. Nudi satelitski snimak, ulični prikaz – street map, 360° stepeni panoramskog prikaza ulica, trenutno stanje okolnog saobraćaja – Google traffic, kao i planiranje ruta za kretanje pešice, kolima, biciklom ili javnim prevozom sa vrlo preciznim vremenskim računicama. Google Maps je prvobitno bio C++ desktop program koji su dizajnirali Lars i Jens Eilstrup Rasmusen u kompaniji Where 2 Technologies. U oktobru 2004. godine, kompaniju je preuzeo Google koji je program preveo u aplikaciju. Nakon svih dodatnih unapređivanja geoprostorne vizuelizacije podataka i analizatora trenutnog stanja u saobraćaju, Google Maps je pušten u rad februara 2005. godine. Google Maps danas nudi API (Application programming interface), koji omogućava dostupnost mape putem drugih internet stranica (trećeg lica), i nudi lokator urbanim poslovnim i drugim organizacijama raznih zemalja širom sveta.

Dobrobit: 10 – ko nema u vugla ima u gugla

Zabava: 10 – za mnoge je ovo jedinstvena prilika da uživaju u panoramskom pogledu sa obale najsevernije danske provincije

Profit: 10 – svako dodatno objašnjenje je suvišno

Lego kocke

Moto kompanije Lego Group
"Samo najbolje je dovoljno dobro."
Photo: lego.com

Svima nam je poznat ovaj brend, danas jedan od pet najuspešnijih proizvođača u svetu. Ali da li znate da je kompanija Lego postojala čitavih deset godina pre nego što je uvela danas u celom svetu dobro poznatu igračku? Kada je Ule Kirk Kristiansen 1932. godine započeo posao u svom rodnom selu Billundu u Danskoj, kompanija se bavila proizvodnjom stepenica, daski za peglanje, stolica i pored svega toga i drvenih igračaka. Tada je brojala svega 6-7 radnika. Tek 1934. godine igra reči LEG GOdt (igraj se dobro) postaje ime firme. Jedna od njihovih poznatih drvenih igračaka je drvena patka koju je LEGO predstavio 1935. godine. Tokom 40-ih godina prošlog veka, kompanija prolazi kroz

Legova drvena patka
Photo: lego.com

uspone i padove, a ono što je najznačajnije za ovaj period u kompaniji je svakako izbacivanje plastičnih igračaka na tržište 1948. godine, među kojima su prvi bili riba i mornar, ali do 1949, proizvodilo se preko 200 različitih vrsti igračaka. Tada se prvi put pojavljuju kocke koje su nam i dan danas dobro poznate. Bilo je i drugih proizvođača kocki, ali nijedan drugi proizvođač nije kao Lego usepo da dizajnira kockicu koja se tako dobro drži zajedno (a istovremeno i lako razdvaja). Tek su kasnije saznali da ime kompanije u prevodu sa latinskog znači Ja spajam. Kompanija je 1958. godine dobila patent za dizajn kockice.

Dobrobit: 10 – LEGO® filozofija obogaćuje život deteta dobrim kvalitetom

Zabava: 10 – svi LEGO proizvodi su bazirani na osnovnoj filozofiji učenja i razvoja kroz igru

Profit: 10 – procenjuje se da se danas u svetu koristi oko 300 milijardi Lego kockica

Insulin

Insulin danas
Photo: lifescript.com

A ako se vratimo malo dalje u prošlost, doći ćemo do jednog potpuno drugačijeg, ali za čovečanstvo možda i korisnijeg pronalaska. Iako je Kanađanin Fredrik Banting prvi put 1921. godine izolovao insulin iz psećeg pankreasa, danski naučnik, Avgust Krogh toliko je doprineo poboljšanju njegove proizvodnje u Danskoj, da se on smatra ključnom figurom u veštačkom razvoju i kasnije masovnoj proizvodnji ovog hormona. Jedan od rezultata njegovog rada bio je osnivanje Laboratorije Nordisk Insulin 1923. godine, koja je kasnije postala deo Novo Nordiska. Osim toga, Avgust Krogh je za otkrivanje kapilarnog regulatornog mehanizma u skeletnim mišićima nagrađen Nobelovom nagradom 1920. godine.
Dobrobit: 10 – milioni života su uspešno produženi zahvaljujući ovoj supstanci

Zabava: 1

Profit: 10 – čak i ako izuzmemo teorije zavere o profitu farmaceutskih kompanija

Zvučnik – Højttaleren

Jedan od prvih modela zvučnika
Photo: pinterest.com

Idemo još koju godinu unazad, na početak 20. veka. Badnje veče 1915. godine, publika koja je brojala oko 75.000 ljudi stajala je ispred zgrade Gradske kuće u San Francisku, posmatrajući danskog pronalazača Pitera L. Jensena pri demonstraciji prvog zvučnika. Oduševljenje se širilo masom, dok je glas tada popularne operske pevačice izlazio iz zvučnika i bojio vazduh, publika je prisustvovala istorijskom trenutku! Danas praktično ne možemo zamisliti svakodnevicu bez veštački generisanog zvuka, tako da nam je teško zamisliti količinu oduševljenja koja je preplavila taj skup. Prvi zvučnik mogao je da emituje zvuk do distance od oko 1,5 kilometara, ali je vremenom tehnologija napredovala i ta razdaljina bivala sve veća. U S.A.D.-u je Jensen proglašen za danskog Edisona, i dan danas njegovo ime krasi neke od najskupljih, najekskluzivnijih brendova zvučnika. Bilo kako bilo, nemili događaji koji su usledili vezani za ratove u 20. veku, su ga primorali da izjavi žalost zbog svog doprinosa nauci, uvidevši na koji način su razni diktatori, pa među njima i Hitler, iskoristili njegov izum kao oruđe za širenje sopstvene propagande. Ali to valjda bude pre ili kasnije sudbina svakog izuma.

Dobrobit: 7 - osim ako ste komšija studenata koji svako veče prave žurke, onda 0

Zabava: 10 - kako bi svet bio tih bez EXIT-a i sličnih muzičkih festivala

Profit: 10 - izguglajte malo profite muzičke i filmske industrije koje bez ovoga ne bi bilo

Pisaća lopta – Skrivekuglen

Jedan od prvih modela pisaće polulopte
Photo: wikipedia.org

Ovaj predak današnjih kompjutera izmišljen je 1865. od strane danskog sveštenika i nadzornika na Kraljevskom institutu gluvih u Kopenhagenu, Rasmusa Maling-Hansena. Zahvaljujući spisima njegove ćerke znamo da je on eksperimentisao sa postavljanjem slova na porcelanskoj polulopti dok mu je zet merio vreme kucanja u različitim kombinacijama. Najveću brzinu pisanja postigao je smestivši samoglasnike sa leve, a suglasnike sa desne strane. "Jedina" mana je bila ta što niste mogli da čitate ono što ste napisali pre nego što bi pismo bilo završeno. Moling Hansen je izložio tu svoju "loptu" za pisanje na nekoliko velikih izložbi 1870-ih, a na svetskim izložbama u Beču i Parizu je dobio i nagrade. Uprkos relativno dobroj prodaji u sedamdesetim i osamdesetim godinama 19. veka, pisaća lopta nikada nije postala komercijalni uspeh. Postojala je jaka konkurencija, uključujući i američku mašinu Remington, koja je bila znatno jeftinija i bolje izreklamirana, iako je pisanje na njoj inicijalno bilo nešto sporije zbog zglobnog položaja i QWERTY tastature. Poslednji model ove lopte predstavljen je na velikoj umetničkoj i industrijskoj izložbi u Kopenhagenu 1888. godine, a danas je veoma cenjena isključivo među kolekcionarima i muzejima.

Dobrobit: ? – da li iko zna kako bi svet izgledao da ovo nije nikad ni izmišljeno?
Zabava: 4 – ipak je obogatila ponudu Danskog tehničkog muzeja
Profit: 5 – računa se da kolekcionarski primerak ovog čuda staje oko 200.000 danskih kruna

Piše: Miroslava Nikolić, prof. danskog

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija