Rogovi, Vikinzi, vajari, seoska i ostala umetnost u Kopenhagenu

U ovom tekstu imaćete priliku da pročitate nešto o muzejima u Danskoj, ovde konkretno u Kopenhagenu i okolini, koje bismo vam mogli preporučiti, gde se šta može videti, gde se nalaze kada rade i kada je najpovoljniji obilazak. 

1. Nacionalni muzej (Nationalmuseet)

Ulaz u Nacionalni muzej
Photo: Miroslava Nikolić

Svakako je mesto gde valja početi obilazak, osnovno gradivo, moglo bi se reći. Ovo je glavni muzej u državi i sadrži eksponate iz istorije kako Danske, tako i mnogih drugih država. Glavna zgrada se nalazi nedaleko od pešačke zone, muzej je u strogom centru grada, tako da ga je lako uklopiti pre ili posle, šoping ture/kafe ili nekog restorana. Stalna postavka muzeja pokriva oko 14.000 godina Danske istorije, od lovaca na irvase iz ledenog doba, preko vikinga i religije u srednjem veku, kada je crkva igrala važnu ulogu u životima prosečnih građana. Za one zainteresovane za antičke monete, u muzeju su između ostalog izloženi Rimski i antički grčki novci. Nacionalni muzej sadrži najveću kolekciju eksponata iz Antike, Egipta i sa Bliskog istoka u Danskoj. 

Ako vas ipak zanima da čujete/vidite nešto "danskije" čega nema u školskim udžbenicima, popnite se na prvi sprat stepenicama sa desne strane. Tu je obuhvaćena istorija naroda koji su živeli, i koji žive na teritoriji Danske države od 1560-2000. godine. Ono što bi trebalo svakako biti cilj posete ovom muzeju je možda najvrednije kulturno nasleđe ove nacije - čuveni zlatni rogovi iz Galehusa. Nalaze se u vikinškoj kolekciji u prizemlju, koju je 2013 otvorila za oči javnosti, njeno visočanstvo kraljica Margareta lično. O kakvim je sad tu rogovima reč, da li ih najvrednijim kulturnim nasleđem čini to što su od zlata? NE.  Zlatni rogovi iz Galehusa, sadrže runski zapis, tačnije pesmu, i slike isklesane u doba vikinga, oko 5 veka, n.e. Rogovi su prvi put otkriveni 1639. i 1734. 20-ak metara udaljeni jedan od drugog. Izliveni su od čistog zlata, mada nije nikada utvrđeno sa sigurnošću da li je namena rogova bila da se iz njih pije ili su ovo bili rogovi za davanje signala. U svakom slučaju zlato šalje jasnu poruku da je  reč o luksuzu. Bilo kako bilo, nacionalni simbol nije dobio srećni svršetak, s obzirom da je rogove 4. maja 1802. pretopio lopov Nils Hajndrih. Srećom crteži originalnih rogova su sačuvani i njihove replike su napravljene i izložene dan, danas u Nacionalnom muzeju uz poseban nadzor.

Zlatni rogovi iz Galehusa.
Photo: http://www.englishliterature.narod.ru/gallehushorn.html

Radno vreme muzeja: utorak-nedelja: 10-17h
Cena karte: Dnevna karta za odrasle: 85 kruna
                   Porodična karta (odrsali+dete): 75 kruna
                   Ulaz je besplatan za decu i mlade do 18 godina. 


2. Gliptoteka (Glyptoteket) 

Spoljašnjost muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Karlsbergova gliptoteka oduševiće kako one fascinirane vajarskim dostignućima tako i sve ostale svojom veličanstvenom arhitekturom i bajkovitim enterijerom kakav obično nalazimo na umetničkim fotografijama. Muzej je napravljen, kasnije proširen na osnovu lične kolekcije Karla Jakobsena, sina osnivača poznatog lanca pivara. Kako samo ime kaže muzej se fokusirao na vajarska dela, pretežno područja Mediterana, Egipta, Grčke i Rima, ali prepoznat je i po svojoj kolekciji slikarskih dela, francuskih impresionista (Mone, Pisaro, Renoa, Dega, Cezan itd.) i post-impresionista (Van Gog, Bonard), kao i zlatnog doba danskog stvaralaštva. Nalazi se nedaleko od Nacionalnog muzeja, na Bulevaru H. K. Andersena, odmah uz zabavni park Tivoli. 

Detalj iz unutrašnosti muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Radno vreme muzeja: utorak-nedelja: 11-18h; četvrtak: 11-22h
Cena karte: Odrasli: 115 kruna
                     Grupa (10+ljudi):  100 kruna
                     Mladi do 27 godina: 85 kruna
                     Mladi do 18 godina: Gratis
                     Posete utorkom: Gratis za sve posetioce
                     Gostujuće izložbe utorkom: 60 kruna 








3. LOUISIANA

Spoljašnjost muzeja
Photo: Miroslava Nikolić

Da malo iskuliramo od centra grada, sada ćemo preći na muzej moderne umetnosti LOUISIANA. Od glavne železničke stanice, ili od stanice Nørreport uzmite intercity voz u pravcu prema Helsingør-u. Karta košta oko 90 kruna za odrasle, i 46 za decu, ukoliko nemate rejsekort, u kom slučaju cena je upola niža. Nekih 40-ak minuta kasnije stižete na stanicu Humlebæk. Ovo malo mesto je naviklo na turiste i postavljen je putokaz do muzeja koji je 10-ak minuta šetnje odatle. Ako volite fizičku aktivnost nije loše ni provozati se 35 km biciklom, pogotovo jer put ide uz obalu mora, tako da ako vas vreme služi može biti lepo ispunjen dan. Muzej obuhvata dela od Drugog svetskog rata do danas, neka od poznatih autorskih imena su Pikaso, Vorhol, Miro, Kusama, a 2017. godine posetioci su mogli videti i gostujuću izložbu naše umetnice Marine Abramović. Gostujuće izložbe i instalacije se menjaju jednom do dva puta godišnje, tako da osim prelepog parka uz obalu ovaj muzej uvek može da ponudi još nešto posetiocu iz godine u godinu.

Dancing lights - Yayoi Kusama
Photo: Miroslava Nikolić

Radno vreme: Utorak-petak: 11-22h; vikend: 11-18h
Cena karte: Odrasli (stariji od 18 godina): 125 kruna 
                    Studenti sa studentskom karticom: 110 kruna
                    Mladi do 18 godina: gratis
                    Grupa odrasli: 115 kruna po osobi
                    Grupa studenti sa studentskim karticama: 
                    105 kruna po osobi









4. ARKEN

Spoljašnjost muzeja
Photo:
https://kunsten.nu/artguide/venue/arken-museum-for-moderne-kunst/

Bili smo 35 km severno, sada idemo 20 km južno do predrgađa po imenu Ishøj i novog muzeja savremene umetnosti. Uzimamo A voz od glavne stanice do stanice Ishøj, karta je oko 60 kruna za odrasle, 30 za decu, uz rejsekort 25 kruna za odrasle i 13 kruna za decu. Vetrovito je, pa je savet dobro zakopčati jaknu/džepove. ARKEN je privatna neprofitna dobrotvorna organizacija i državno ovlašćeni muzej savremene umetnosti. ARKEN je dizajnirao danski arhitekta Seren Robert Lund, i prepoznatljiv je po svojoj arhitektonskoj formi. Muzej je otvorila Danska kraljica Margareta 15. marta 1996. godine. Sadrži savremene radove danskih, skandinavskih i međunarodnih slikara. Muzej takođe poseduje zbirku oko 400 posleratnih savremenih umetničkih dela. Ovo uključuje radove umetnika poput Damien Hirsta, Olafur Eliasson, Sherin Neshat Shirin Neshat, Volfganga Tillmansa i danskog / norveškog duha Ingar Dragset i Michael Elmgreen. Svake godine ARKEN dodeljuje ,,ARKENs kunstpris’’ nagradu od 100.000 danskih kruna jednom savremenom umetniku.

Unutrašnjost muzeja
Photo: http://www.arken.dk/samling/samling-damien-hirst/

Radno vreme:  Utorak-nedelja: 10-17h; sreda: 10-21h
Cena karte: Odrasli: 115 kruna
                      Studenti sa karticom: 95 kruna
                      Deca i mladi do 18 godina: Gratis
                      Grupa min. 10 ljudi: 100 

5. Muzej na otvorenom (Frilandsmuseet)

Photo: https://natmus.dk/typo3temp/GB/79ddaffb7a.jpg

Ovo je nešto što se ne sme propustiti po sunčanom, ili barem relativno suvom ipak je ovo Danska, danu. Voz B od glavne stanice ili Nørreport stanice ka Hillerød-u, vožnja traje 20-25 min izlazi se na stanici Sørgenfri, cena karte za voz je 60 kruna za odrasle, 30 za decu, uz rejsekort 25 kruna za odrasle i 13 kruna za decu. Dakle u pitanju je muzej na otvorenom u gradu Lyngby severno od Kopenhagena. Otvoren je 1897. godine i pokriva 40 hektara, i to ga čini jednim od najvećih i najstarijih muzeja na otvorenom na svetu. Muzej sadrži više od 100 građevina iz ruralnih sredina iz perioda 1650-1950. Sve zgrade su originalne i premeštane su sa svoje prvobitne lokacije, posebno čuvaju vetrenjaču koja se i dalje nalazi na svojoj izvornoj lokaciji. Muzej sadrži seoske objekte iz svih regiona Danske, uključujući mnoge od malih i udaljenih danskih ostrva kao što su Bornholm, Lese. Predstavljene su i zgrade sa Farskih ostrva, kao i nekadašnje danske imovine južnog Šlezviga u Nemačkoj i Scania i Halland u Švedskoj. Praktična instalacija pokazuje kako je svakodnevica prilagođena regionalnim uslovima života i dostupnosti materijala. Zgrade obuhvataju seosku kuću sa ostrva Lese prekrivenu morskom travom. U kolekciji su prikazani i svi društveni slojevi, od palate do siromaha, različitih vrsta objekata kao što su farme, mlinovi i radionice, kao i brojne profesije. Muzej uključuje šest mlinova uključujući mlin iz 1662. godine. Neke od mlinova redovno pokreću neki od dobrovoljaca iz cevovoda. 

Radno vreme: od 1. maja – 30. juna: 10-16h
                        od 1. jula – 12. avgusta: 10-17h
                        od 14. avgusta – 21. oktobra: 10-16h
Cena ulaznice: deca i mladi do 18 godina: gratis
                         Odrasli: 75 kruna
                         Porodična karta(bar jedno dete+odrasli): 60 kruna po osobi
                         U julu i do sredine avgusta cena karte za odrasle: 95 kruna; porodična: 80 kruna.

Piše: Miroslava Nikolić

Sve što želite da znate o testovima norveškog

Mnogo ljudi nas kontaktira s pitanjima o sertifikatu o poznavanju norveškog jezika na ovom ili onom nivou, i ispostavi se da vrlo često poseduju razne neproverene informacije. Uglavnom su polaznici zainteresivani da li mogu da dobiju neki sertifikat "kod nas" koji će važiti "kod njih". Istina je da sertifikati dobijeni u Srbiji mogu biti prihvaćeni od strane neke institucije ili poslodavca, ali nikako se ne mogu koristiti za sve potrebe. U određenim slučajevima se ispit iz poznavanja norveškog mora polagati isključivo u Norveškoj ili od skora pri Univerzitetu u Beogradu, ali i u tom slučaju je norveška institucija ta koja vrši ocenjivanje testova. Stoga smo rešili da vam u sledećem tekstu damo sve relevantne informacije o ovim testovima.

NORSKPRØVE (KOMPETANSE NORGE)

Na kom nivou je? 

Aktuelni testovi (levo) u odnosu na prethodne,
tzv. Norskprøve 2 i 3 (desno)

A1/A2, A2/B1 i B1/B2

Gde se može polagati?

Širom Norveške, mesta i ustanove gde se organizuje su poznati tek po početku prijave

Kad se može izaći na ispit?

Trenutno postoje tri roka: mart, maj/jun i novembar/decembar, tačne datume i rokove za prijavu možete videti ovde.

Iz čega se sastoji?

Pismeni deo testa se na svim nivoima sastoji od provere usmenog razumevanja (lytteforståelse), razumevanja teksta (leseforståelse) i samostalnog pisanja (skriftlig produksjon), s tim što sadržaj samih zadataka varira, u odnosu na nivo. Vi birate nivo koji prijavljujete, recimo da to bude A2/B1, ali ocena koju ćete dobiti može biti i A1, u izuzetnim slučajevima i B2. Sve u zavisnosti od učinka. Ono što je uvek isto i vezano isključivo za prijavljeni nivo je samostalno pisanje. U ovom delu treba opisati datu sliku (samo A1/A2 i A2/B1), napisati kraću molbu/žalbu na datu situaciju i treći deo je kraći esej na zadatu temu, obično vezanu za poznate teme sa kursa. Međutim, kada je u pitanju nivo B1/B2, tu nema slike, već samo pisma i eseja, a što se tiče tema, treba biti spreman na sve, jer se dešava da budu date razne aktuelne teme, od lova na kitove do bitkoina i nazad.

Usmeni test se polaže u dvoje (u izuzetnim slučajevima se može desiti da završite sami sa ispitivačima, u tom slučaju jedan od njih "simulira" para) i sastoji se iz opisivanja slike (samo A1/A2 i A2/B1), jednog pitanja gde treba nešto ispričati/prepričati (svi nivoi), diskusije sa drugim kandidatom (svi nivoi) i jednog problemskog pitanja, gde treba argumentima obrazložiti neki stav (samo B1/B2).

Ovde možete videti i uraditi primere testova, a u nastavku pogledati kako izgledaju sertifikati o položenom ispitu sa različitim rezultatima.

Sertifikat o položenom ispitu iz ispitnog roka maj/jun 2017. godine 

Dokaz o tome da B2 na svim delovima nije nedostižan rezultat

Izgled sertifikata iz ispitnog roka maj/jun 2016. godine

Osim dokaza o položenom ispitu, ovo je ujedno i dokaz da godine nisu prepreka.

Kome je neophodan?

Prema imigracionom zakonu, za dobijanje stalne boravišne dozvole (možete se prijaviti za nju nakon 3 godine stalnog boravka u Norveškoj) neophodan je samo A1/A2 nivo. Uprkos opšte uvreženom mišljenju, za većinu zanimanja zakon ne propisuje neophodan nivo jezika. Ipak, neki poslodavci će vam, u zavisnosti od posla kojim se bavite, tražiti B1 ili B2 nivo. Poslodavci koji insistiraju na ovom sertifikatu su uglavnom državne institucije, tj. opštine. Kod privatnih poslodavaca po pravilu nije potreban ovaj sertifikat, već isključivo da zadovoljite njihove kriterijume po pitanju jezika prilikom intervjua za posao.

Pored položenog čitanja, slušanja i pisanja, ista institucija organizuje i
polaganje ispita za sticanje norveškog državljanstva.

Izuzetak su medicinski radnici, koji prema novim propisima koji su stupili na snagu od 01.01.2017. moraju imati položen B2 nivo pre nego što uspeju da dobiju autorizaciju za svoju profesiju. Dakle, morate na ovom testu dobiti B2 na svim delovima, da biste stekli uslov da polažete ispite neophodne za autorizaciju diplome (Kurs i nasjonale fag, Fagprøve, Kurs i legemiddelhåndtering). Međutim, u praksi se dešava da se izlazak na ove ispite dopusti i kandidatima bez ispunjenog ovog uslova, recimo da imaju sertifikat o položenom B2 iz neke inostrane institucije ili "šarene" ocene na ovom testu, u slučaju da nema dovoljno kandidata koji imaju ispunjen ovaj uslov u potpunosti. Ukoliko ste već dobili autorizaciju, ovo za vas ne važi. Međutim ako imate samo licencu, takođe morate položiti B2, do roka određenom u rešenju koje ste dobili od Direktorata za zdravstvo (Helsedirektoratet). B2 nivo norveškog vam je takođe neophodan pri upisu na fakultet.

TEST I NORSK – HØYERE NIVÅ (BERGENSTESTEN)

Na kom nivou je? 

B2/C1

Gde se može polagati?

Širom Norveške, a odnedavno se može polagati i na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Kad se može izaći na ispit?

Postoje dva ispitna roka, prolećni i jesenji, ali sami datumi polaganja variraju od godine do godine, tačne datume za ovu godinu i rokove za prijavu možete videti ovde. 

Iz čega se sastoji?

Nalik na Norskprøve, i pismeni deo Bergenstesten-a ima razumevanje 25-30 kraćih dijaloga ili monologa na zaokruživanje (lytteforståelse), razumevanje teksta (leseforståelse) i samostalno pisanje (skriftlig produksjon), s tim što pored toga sadrži i deo „Gramatika, reči i izrazi“ poznatiji pod nazivom „Parovi rečenica“ (Parsetninger). Zadatak iz usmenog razumevanja se na Bergenstesten-u sastoji iz 2 dela, prvi deo čine kratki dijalozi „na zaokruživanje“, dok je drugi deo kombinacija usmenog razumevanja i samostalnog pisanja i zove se Referat. Kandidati slušaju dva puta snimljen intervju i zatim treba da napišu rezime, prateći smernice koje su im date. Razumevanje teksta se sastoji od nekoliko kraćih tekstova i pitanja uz njih, neka su na zaokruživanje a negde treba napisati odgovor. Parovi rečenica izgledaju tako što je data rečenica, a ispod nje slična, sa prazninom koju treba dopuniti tako da znači isto ili slično što i rečenica iznad. Ovde se mogu pojaviti i gramatička vežbanja, i izrazi sa B2 kursa, i građenje reči i razne druge jezičke začkoljice. Esej je na Bergenstesten-u jedna od glavnih tački spoticanja mnogih kandidata, jer treba da pokaže vladanje jezikom na akademskom nivou. Teme su raznovrsne i obično vezane za neke aktuelne debate u norveškom društvu.

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom Bestått na svim delovima

Na usmenom delu testa se bira jedna od 3 ponuđene društveno-aktuelne teme, od socijalnih medija, preko imigracije, sporta, tržišta nekretnina do ekološke i ekonomske politike. Zatim počinje prvi deo na kom kandidati dobijaju nekoliko slika koje treba opišu u dva minuta. Potom kandidati dobijaju jedan stav u okviru odabrane teme o kome treba da argumentuju svoje mišljenje. Imaju par minuta da pripreme izlaganje, a ono ne treba da traje duže od 5 minuta. Treći deo usmenog ispita protiče u vidu razgovora gde ispitivač postavlja dodatna pitanja o temi kako bi se razvio dijalog, a tu se ocenjuje njihova sposobnost da vode formalan dijalog, da slušaju, da se drže teme i da daju relevantne pojmove. Ovaj deo traje od 6-8 minuta. Ukoliko učinak bude na granici položenog, daje se dodatni zadatak koji najčešće podrazumeva opis neke ilustracije ili dijagrama sa nekim podacima. Trajanje je po potrebi.

Kome je neophodan?

Nakon što je Kompetanse Norge (nekadašnji Vox) uveo B1/B2 test, veoma je malo onih kojima je zaista neophodan Bergenstest. Većinu stvari za koje vam je neophodan B2 nivo možete obaviti i uz položen Norskprøve sa rezultatom B2 na svim nivoima. Jedina prednost Bergenstesten-a sada je što ako dobijete ocenu „Godt bestått“, odnosno ako postignete C1 nivo na nekom ili svim delovima, dobićete više poena pri upisu na fakultet. Sa položenim Norskprøve sa B2 rezultatom na svim nivoima dobijate ocenu 4 iz norveškog prilikom upisa na fakultet, dok sa Bergenstesten-om možete dobiti i 5 (ako dobijete ocenu „Godt bestått“ na 3-4 dela) ili čak 6, što je maksimalna ocena (ako dobijete ocenu „Godt bestått“ na svim delovima). Dakle, ukoliko planirate studije u Norveškoj, preporučujemo da polažete Bergenstesten, ali ipak budite svesni da je postizanje ovih rezultata prilično teško, i da ih mnogi postignu tek nakon par godina života u Norveškoj. Za pisanje eseja je potrebna posebno temeljna i ozbiljna priprema.

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom
Godt bestått na slušanju i Bestått na preostala četiri

Sertifikati o položenom Bergenstest-u sa ocenom
Godt bestått na čitanju i Bestått na preostala četiri

TRINN 3

Na kom nivou je? 

B2/C1

Gde se može polagati?

Na Univerzitetu u Oslu, nakon aktivnog učešća na kursu/letnjoj školi

Kad se može izaći na ispit?

Postoje dva semestra i letnja škola, u svakom slučaju je pre izlaska na ovaj ispit neophodno pratiti predavanja na univerzitetu.

Iz čega se sastoji?

I ovde isto postoji razumevanje govora (lytteforståelse), s tim da je malo drugačije koncipirano u odnosu na gorepomenute testove. Sluša se jedan duži tekst, i tek nakon odslušanog teksta se dobiju pitanja. Zatim ima razumevanje teksta sa gramatikom (leseforståelse og grammatikk) gde se i jedno i drugo testira na jednom tekstu dužine od oko 600 reči. I na kraju ide samostalno pisanje eseja od oko 300 reči (stil). Međutim, tokom kursa se moraju predavati eseji prema dinamici koju odrede predavači i to sve predstavlja uslov za izlazak na sam završni ispit, uključujući i jedan duži obavezni rad.

Na usmenom delu kandidati prvo treba da odbrane taj rad, a nakon toga sledi ispitivanje na neku od tema koja je bila sastavni deo obrađenog tokom kursa.

Kome je neophodan?

Ovaj test je alternativa gorepomenutim koju biraju uglavnom kandidati kojima je potrebna i intenzivna priprema za test ili ako se "datumski" ne uklapaju sa održavanjem nekog drugog ispita na odgovarajućem nivou. Međutim, sam koncept je onima koji rade malo "nezgodan", jer podrazumeva dosta rada na kursu, što im sa poslom nekad bude teško ili nikako uklopivo, te je izlazak na neki od prva dva ispita prvi izbor za većinu. Ovaj ispit se ocenjuje na skali od A do E kao položen, odnosno F kao nepoložen. Medicinskim radnicima sa visokim obrazovanjem obično traže ocenu B ili C na ovom testu, a u slučaju da kandidat ne položi ima pravo da izađe još jednom što je uračunato u ceni kursa.

Prva strana diplome sa Univerziteta u Oslu o položenom ispitu Trinn 3

Druga strana diplome sa Univerziteta u Oslu sa ocenama na pojedinim delovima i brojem stečenim EBPS-bodova

A ŠTA MI RADIMO? 
Mi vršimo pripremu za polaganje svih ovih testova sa visokim procentom prolaznosti na njima. Sve slike diploma u tekstu pripadaju našim bivšim polaznicima, a objavljene su uz njjihovo odobrenje. Njima se ovom prilikom zahvaljujemo što su upotpunili naš tekst, a vi ako želite da budete korak bliži jednoj takvoj diplomi, dođite da vas pripremimo najbolje moguće.

Pišu: Sofija&Sandra

13 najluđih skandinavskih složenica

Ako ste krenuli da učite neki od skandinavskih jezika, sasvim sigurno ste imali prilike da zaključite da obiluju složenicama. Najčešće se sastoje od 2 reči, nešto ređe od 3, ali imamo i kapitalnih primera koji su dogurali čak do Ginisove knjige rekorda, kao što je slučaj sa norveškom minoritetsladningsbærerdiffusjonskoeffisientmålingsapparatur. Ok. Pre nego što definitivno dignete ruke od učenja skandinavskih jezika, napominjemo da ovo nije baš gradivo A1 nivoa, iako stoji da princip funkcionisanja složenica treba što pre savladati radi uspešnog usvajanja jezika i izbegavanja raznih nesporazuma. Ako ste zaboravili kako se tumače složenice, pročitajte jedan naš stariji tekst na ovom linku. Ako vam je to poznato gradivo, i ubeđeni ste da možete relativno lako da se služite njima, slobodno nastavite sa čitanjem. I to bez bojazni da ćemo pričati o nekim novim primercima za Ginisa.

1.

 smör (puter) + gås (guska) 

Vad ser du på bilden? En smörgås.
Photo credit: paulinewagstrom.se

Sva sreća pa se ova reč nađe u prvim lekcijama početnog nivoa kada polaznici retko i razmišljaju o ovom konceptu spajanja reči, pa jednostavno reč nauče tako "u paketu". Sva sreća. Pre nego što pomislite da Šveđanin koji ponese smörgås na posao sa namerom da ga pojede u pauzi za užinu zapravo za jedan dan pojede godišnji budžet sudanske šestočlane porodice ili eventualno ima ozbiljan poremećaj metabolizma, pogledajte rečnik. Norvežani i Danci su za ovo jelo definitivno napravili normalnu složenicu, pa lepo odmah čovek zna šta da očekuje kad mu ponude smørrebrød/smørbrød (puter + hleb). A kako i kada je guska došla na mesto kriške hleba, nije definitivno utvrđeno.

smörgås - sendvič

2.

prest (sveštenik)

                           + krage (kragna)

präst (sveštenik) 

Priča jednog stranca u Švedskoj: "Koleginica s posla je baš nešto pričala kako su joj divne prästkragar na balkonu. Jesam do sad imao prilike da vidim koliko su Švedi uvrnuti što sisaju onaj snus (iliti duvan za žvakanje), idu bez potkošulje na minusu, ali da drže svešteničke kragne na balkonu, e to je već definitivno novi nivo ludila. A koleginica baš simpatično deluje. Ali ono, možda je samo udata za sveštenika kome balkon služi umesto ormana?" Međutim sa komšinicom je sve u savršenom redu.

Pa i nije da ni malo ne liči. 
Nego su sveštenici u međuvremenu uveli nove modne trendove.

prästkrage/prestekrage – Bela rada

3.

rumpe (guzica) + troll (trol, mitsko biće iz skandinavskog folklora)

U jednom od tekstova o norveškoj geografiji piše kako norveška na karti izgleda kao rumpetroll. Možda ima veze sa Trampovom prozivkom država koje je nazvao "shithole countries"? Nema, knjiga je iz vremena dok je dotični bio zvezda rijalitija. Čitali smo i o tim trolovima, ali nekako mislim da nemaju dugačke vratove i pozadinu veličine trokrilnog ormana. Istini za volju, možemo naći barem pet evropskih zemalja čiji oblik više podseća na zadnjicu od Norveške. Ipak nije sporna rečenica autora gorepomenutog udžbenika. Sporno je mentalno stanje osobe koja je ova dva pojma povezala u naziv vodozemčevog mladunčeta.

- Gde živiš sada? - Pa tu negde kod punoglavčevog desnog oka.

rumpetroll - punoglavac

4.

kirke (crkva)

                        + gård (dvorište, imanje)

kyrko (crkva)

Ako čujete da Skandinavac priča o dedi koji je na ovom ili onom kyrkogård/kirkegård, ne bi trebalo da pomislite da je reč o neobično religioznom pretku koji  je rešio da slobodno vreme provede u molitvi blizu Gospodove ispostave na zemlji. Skandinavci danas generalno nisu toliko religiozan narod i odlazak u crkvu je uglavnom rezervisan za Badnji dan. Ali ako pogledamo ovu reč u istorijskoj perpektivi, itekako ima logike, jer su ranije isključivo crkvena dvorišta bila mesta gde su se vršili određeni religiozni obredi. Iako su postoje i novije reči za ovaj pojam, ova je nekako ipak ostala favorit.

Hopperstad crkva sa dvorištem
Photo: visitnorway.fr

kyrkogård/kirkegård – groblje

5.

Roskilde (grad 30 km zapadno od Kopenhagena) + syge (bolest) 

Na prvom času smo učili: Hvad hedder du? Jeg hedder Tariq. Hvor kommer du fra? Jeg kommer fra Tyrkiet. Hvor bor du nu? Jeg bor i Roskilde nu. Na drugi čas nastavnik je bio sprečen da dođe. Njegov zamenik je rekao: Han har Roskildesyge. Dakle, otputovao je u Roskilde? Za njega bi verovatno bolje bilo da jeste, pošto je ovako jedina deonica puta koju je prevalio ona od kauča do toaleta. Ali na sreću kroz par dana biće kao nov. Samo s malo manje lepih iskustava nego da je zapravo otputovao do Roskildea. Ali isto to je važilo i za trećinu populacije ovog grada 1935. godine (od kojih je deo sigurno završio na kirkegård), kada je naziv ovog grada našao svoje mesto u ovoj složenici.

Roskildesyge – stomačna infekcija koju izaziva norovirus

6.

mor (majka) +  kake (kolač)

                              kaka (i ovde je kolač, nije nešto drugo)
moder (majka) + 

                              kage (kolač) 

Kažu da kada se tri žene nađu u društvu, u jednom trenutku će sasvim sigurno doći na red teme poput dlakavih nogu, spremanja hrane i ostalih "ženskih" stvari. Ako slučajno budete jedna od njih u društvu Skandinavki koje krenu da pričaju o najnovijim trendovima da se "mamin kolač" suši ili zamrzava, nemojte pomisliti da je reč o receptima za poslastice koje ako se konzerviraju na gorepomenute načine, mogu da se konzumiraju i posle dužeg vremena. Ni ako eventualno spomenu 39-godišnju Ingvild (o kojoj je pisao i VG) koja ga je svojevremeno zakopala u bašti, znajte da nije reč o prikrivanju kulinarskih promašaja. Ne pomišljajte na kolače čak ni ako pomenu izvesne holivudske dive koje su ovaj kolač jele sirov.

Photo credit: Tori Lind Kjellstad Hyggelig drittsekk 

morkake/moderkaka/morkage - placenta

7.

fad (posuda, činija) + bamse (plišani meda)

Iz nje piješ, posudom se zove, a posuda nije. Prija kad ga gladiš dlanom, pliš nije. Može i da ti ugrozi bezbednost, medved nije. Šta jeste? A koliko je jak fadbamse morao biti da jednom Dancu deluje kao sasvim razumna reč za piće u kome je uživao prethodnih xy sati? Mi odgovor imamo samo na prve tri zagonetke.

Jeg kan godt lide Carlsbergs øl!

fadbamse - točeno pivo

8.

drick (piće) + peng (novac)   

                          penger (novac)

drikke (piće) +

                          penge (novac)

Pare za piće, kinta za cugu, keš za cirku, lova za šljoku? Ništa od navedenog. Zakonski propisi u svim skandinavskim zemaljama su generalno usaglašeni oko toga da ovaj novac ne treba da se daje posebno, već da treba da bude uključen u pruženu uslugu. Znači, ako plaćate pivo, vi dajete pare za piće, a po zakonu drickpeng/drikkepenge(r) je uključen u cenu piva. Možda je to jedan od razloga zašto pivo u skandinavskim kafanama toliko skuplje nego bilo gde na svetu. A i nećemo ih prozivati za ovu malo nelogičnu složenicu, ipak su je prepisali od komšija Nemaca.

Photo: mx.dk

drickpeng/drikkepenge/drikkepenger - bakšiš

9.

 jord (zemlja) + gubbe (čiča)

Zašto bi neko pravio čikice od zemlje? Možda je ova reč nastala 2007/2008 godine kada je Švedsku zadesila najtoplija zima od kako je merenja temperature, i kad je veći deo države sneg zaobišao. A pošto oni zimsku idilu ne mogu da zamisle bez jednog impozantnog Sneška (snögubbe), onda su bili prinuđeni da naprave Blatka. Lep pokušaj objašnjenja, ali ni blizu. Ono što znamo je da je ova kovanica mnogo starija i od najtoplije zime i klimatskih merenja uopšte. Ali ostaje večna misterija kom tačno Šveđaninu, kad i kako je palo na pamet da jedna slatka i sočna voćka kao što je jordgubbe liči na zemljanog čiču.

Var är jordgubben, till höger eller vänster?

jordgubbe - jagoda

10.

rom (soba) + jul (Božić)

Ako ste imali tu sreću da se obrete u Norveškoj tokom decembra (ili nesreću da u tom periodu nešto pokušate da završite), sigurno ste primetili da već od početka meseca svi pominju jul. Iako mnogi Norvežani nesumnjivo čeznu za letnjim suncem tokom ovog mračnog, zimskog perioda, vi dobro znate da oni ne pričaju o mesecu julu. Prodavnice vrve od specijalizovanih božićnih artikala (juleøl, julekaker), kupuju se božićni pokloni (julegaver), pišu čestitke (julekort), sve firme organizuju Božićne jedenke i pijanke (julebord), i sve u svemu taj Božić predstavlja vrlo bitan praznik za Norvežane. Ali zar baš toliko da Norvežani imaju i jednu specijalnu sobu u kući posvećenu proslavi Božića? Pa ne baš.

romjul – period između 26. i 31. decembra.

11.

toalett (toalet ili toaleta) + stol (nije sto, već stolica)

Pišemo za domaći sastav na temu "Moja kuća". Kaže Mitt hus. Idemo od spavaće sobe. Taman da se pohvalim ovim novim Ikeinim toaletnim stočićima! Jag har två toalettstolar i mitt sovrum. Sad ću da napišem i da su pored kreveta. De är vid sidan av sängen. Moram još nešto da dodam tu da nastavnica vidi kako razbijam ovaj švedski. Recimo da tamo stavljam telefon kad idem na spavanje. Jag brukar lämna min telefon där innan jag lägger mig. Eto, savršeno. Ina nastavnica da se oduševi sastavom!

Ole sitter på toalettstolen och läser en avis.

toalettstol - klozetska šolja

12.

jern (gvožđe)

                         + teppe (tepih)

jærn (gvožđe)

Ako se slučajno spremate za usmeni ispit iz norveškog ili danskog, trebalo bi da imate pripremljenu neku frazu kojom ćete kupiti sebi vreme, nekako opravdati svoje neznanje i na kraju krajeva ubiti tu krajnje neprijatnu tišinu u slučaju da vam se jezik zaveže u čvor, a mozak iznenada pređe u hibernaciju. I tu stupa na scenu jernteppe/jærnteppe! Naravno da ne znači da na ispit sa sobom treba da ponesete gvozdeni tepih i da nešto teatralno uradite s njim u datom trenutku. Niti će  Samo recite ispitivaču da ga imate i poverovaće vam. A verovatno ćete dobiti i poneki bod na svoju dovitljivost.

jernteppe/jærnteppe - blokada u mozgu

13.

lejon (lav) 

                  + tand (zub)

løve (lav)

                  + tann (zub)

I za kraj ostade cvećka zvana lavlji zub. Međutim, skandinavski lavlji zubi nemaju baš puno veze sa lavovima. Osim činjenice da su veći deo svog života žuti. A ni sa zubima. Nije se još rodio taj koji je ovim zubima išta uspeo da pregrize. Ali leksikoni kažu da je naziv ovog cveta nastao tako što je nekoga oblik latice ovog cveta podsetio na krvoločne lavlje zube. Međutim, kao i sa napojnicom, nije ovo baš skandinavski izum, pošto ova kovanica izvorno potiče iz grčkog jezika i predstavlja prevod reči leontodon. A vi prosudite sami da li liče ili ne.

Ma da. Nema razlike.

lejontand/løvetand/løvetann - maslačak

Piše: Sandra & Co